četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 17.11.2018. u 10:32

Sve manje banaka u Srbiji

Фото А.Васиљевић

Bankarsko tržište Srbije se proteklih godina znatno promenilo, smanjuje se broj malih banaka koje postaju deo sistema „velikih igrača”, a u narednom periodu može se očekivati dalje ukrupnjavanje ovog sektora i prodaja udela u bankama čiji je većinski vlasnik država.

Trend smanjenja broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije, započet je u toku 2009. godine kada je u njima radilo 30.876 ljudi, a danas je ta brojka 22.467, što je za 8.409 ljudi manje u bankama Srbije.

Od 34 banke (21 privatna) koliko ih je bilo pre desetak godina, danas je ta brojka 28, od kojih su 23 privatne, a u pet banaka u Srbiji država je većinski vlasnik.

Pre desetak godina, 13 banaka su bile „srpske” od čega je devet bilo u vlasništvu države kao većinskog akcionara, dok su četiri bile u vlasništvu privatnih lica.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Zoran Grubišić, kaže da će se u narednim godinama ovaj trend ukrupnjavanja nastaviti, odnosno da će biti manje banaka u našoj zemlji.

„Potrebno je da se još smanji broj banaka, jer njihova profitabilnost nije više na onom nivou kao što je bila nekada. Prostor u smislu prihoda, rasta, a i u smislu smanjenja troškova se suzio”, ocenjuje Grubišić za Tanjug.

Ovaj trend ukrupnjavanja, kaže, treba prepustiti tržištu, a kada je reč o „prekomponovanju” banaka u Srbiji, smatra da „se može očekivati da neke od postojećih banaka prošire svoje učešće u tržišnom 'kolaču' jer su se vezale za naše tržište”.

Na pitanje koji bi to novi „brendovi” mogli da dođu kod nas, kaže, teško je pretpostaviti.

„Jako je teško pretpostaviti da li je neka od banaka koja nije prisutna u regionu ili na tržištu Srbije, a spekulisalo se ranije sa Siti bank iz Amerike, zainteresovana u ovom trenutku da uđe na tržište EU baš preko Srbije ili u region”.

Kaže da su moguća oba ta scenarija, ali da je realnije da ipak neka od postojećih banaka u Srbiji proširi svoje poslovanje.

U Srbiji bi trebalo da bude upola manje banaka, smatra Grubišić, ali, kaže, ne treba očekivati da do toga dođe brzo.

Kaže i da će male banke postepeno praviti izlazne strategije sa tržišta naše zemlje.

„Nije ni tako jednostavno napustiti neko tržište, jer treba pripremiti odgovarajuću izlaznu strategiju i naći potencijalne kupce. Ali, to će se definitivno dešavati u budućim godinama”, procenjuje Grubišić.

Već duži niz godina ekonomisti procenjuju da je u Srbiji prevelik broj banaka u odnosu na broj korisnika te da komentar da „banaka ima na svakom ćošku” u narednim godinama više neće biti aktuelan, između ostalog, i zbog toga što sve više banka deo poslovanja premešta na internet.

Prema podacima Narodne banke Srbije, bilansni kapital banaka u većinskom vlasništvu privatnih lica iznosi 587,38 milijardi dinara, dok prosečni pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 21,95 odsto.

U NBS kažu za Tanjug da bilansni kapital banaka koje se nalaze u većinskom vlasništvu države iznosi 94,23 milijarde dinara, dok je prosečni pokazatelj adekvatnosti kapitala 29,48 odsto.

Kada je reč o strukturi vlasništva u bankama u kojima država ima udeo, podaci govore da država u Jubmes banci ima vlasnički udeo od 20,2 odsto, u Srpskoj banci 76,69 odsto, (23,31 odsto vlasnik Jugoimport SDPR koje je državno preduzeće).

U Komercijalnoj banci država ima udeo od 41,7 odsto, a u državnom vlasništvu su i MTS banka i Banka Poštanska štedionica, javlja Tanjug.

Komentari8
5a125
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MRMila
Ako vas put nanese na setaliste Grada Cacka, videcete da su sve same Banke nacickane jedna do druge maltene, a gde su banke tu je i kapital. Morala sam da uporedim Cacak (ciji krov od Pijace kisne pa narod siri Suncobrane i leti i zimi da im muka ne propadne), sa duplo vecim Gradom u visoko razvijenu Bankarsku Drzavu i naslA da imaju ukupno pet Banke. Neznam kako drugi, ali meni se setaliste oko glave okretalo.
на Исланду
...сам видела само две банке, њихову државну и једну другу. Овде код нас банака ко блата.
Dusan
Normalno da odlaze kad su od 2000 te do danas izvukli i zadnji dinar koji je nas sludjeni narod imao. Za njima je ostala je beda i siromastvo i borba za goli opstanak. Stanovnistvo nam masovno odlazi a ovi sto ostaju su svi do guse zaduzeni da im ne pada napamet da uzimaju jos kredita, tako da zelenaske banke imaju sve manje klijentele. Doduse sve one koje su uvukli u duznicko ropstvo ce moci jos koju deceniju da muzu previsokim cenama "usluga" i brojnim skrivenim troskovima, naravno uz blagonaklonost ili ucesce drzave koju ocigledno ne zanima zivot svojih gradjana.
Zoran
Baka Vido.,Nisu banke dosle zbog nas, nego zbog sebe. Nisam ja otisao u Ameriku zbog Amerike, nego zbog sebe. Niste vi otisli na pijacu zbog onog prodavca sto stoji tamo na minus 5, 5 sati, nego zbog sebe. E sad sta su donele....to se valjda vidi poslednjih 20 godina?
baka Vida
Dusane,koje pare su to te banke izvukle kad su nas jezda i dafina, ratovi, sankcije i hiperinflacija pretvorili u crkvene miseve. stane banke su donele svoj kapital jer su nase propale kao i privreda. zaposlile su desetine hiljada ljudi. davale kredite da ozivimo posle 2000. verovatno ste mladi pa ne znate sta nas je snaslo 90.!
pavle
Na ovolikom trzistu nije potrebno vise od 8 banaka.
Razočarana
Joj, kako su krenuli, ja sam mislila da će svaka zgrada u Beogradu imati filijalu neke banke.
Zoran
Aki nikako da se smanji broj kladionica, svake godine se povecava.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja