sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 17.11.2018. u 15:52

SANU: Naše kulturno nasleđe na ivici nestanka

(Фото А. Васиљевић)

Uoči zvaničnog otvaranja Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU 19. novembra na Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, juče je u tom prostoru organizovan naučno-stručni skup „Primena digitalizacije u kulturi i nauci”. Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je najavio da će pritiskom na jedno dugme u ponedeljak, u 11 sati, početi sa radom Audio-vizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju čime se „završava početak jednog sna”.

On je istakao da im je želja da Audio-vizuelni arhiv bude začetak nacionalnog centra za digitalizaciju i, bez obzira na to što će prvenstveno biti okrenuti digitalizaciji arhivske građe SANU, pozvao je sve zainteresovane ustanove da svoje projekte digitalizacije realizuju u Audio-vizuelnom arhivu.

Uz naglasak na neophodnosti čuvanja pamćenja, Kostić je upozorio na posledice propadanja rukopisne građe, pomenuvši da su neki papiri u Arhivu SANU već počeli da zelene.

Akademik Aleksandar Kostić i upravnik Audio-vizuelnog arhiva Radoslav Zelenović skrenuli su pažnju na osnovne probleme u digitalizaciji kulturnog nasleđa: nepostojanje jedinstvenih standarda u tehničkim aspektima, odsustvo pravnog okvira koji bi regulisao digitalizaciju, nepostojanje pune evidencije kulturnih dobara, kao ni onoga što je digitalizovano i po kojim standardima, redukcija sredstava za digitalizaciju, a posebno zabrinjavajuće je što ne postoji povratna informacija o efektu uloženih sredstava.

Zelenović je naglasio da digitalizacija nije tehničko već etičko pitanje pomenuvši, između ostalog, izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje, smatra, treba da nađu mesto i sistemu digitalizacije i ostanu budućim pokolenjima. – Naša želja je da napravimo referentnu instituciju za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koja će biti i centar za obuku ljudi i da istraživači razmenjuju svoje iskustvo sa ustanovama u svetu – rekao je Zelenović.

Komеntari9
d3e3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ОБНОВА СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
САНУ мора направити ЈАСНУ РАЗЛИКУ између : југословенско-српског идентитета (од 1918. до 2006.) и ОБНАВЉАЊЕ СРПСКОГ идентитета од крунисања Стефана Првовенчаног 1220. у Жичи (по православном обреду од стране Светог Саве), Душановог законика 1349., Првог и другог српског устанка 1804-15., крунисања Милана Обреновића 1882., крунисања Петра Карађорђевића 1903.;......
Милутинов
Да ли је истина да САНУ спрема скуп посвећен стогодишњици уједињења Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, које је прогласио регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године?
Драгољуб Збиљић
Моја два питања САНУ-у. Прво, да ли су у највишој наулчној институцији у Србији спремни да процене шта ће за Србе и њихов језик и културу, па и историју, значити када, када се за 30-ак година заврши последњи том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, значити тај речник непостојећег језика? Друго, шта ће значити Србима, српској култури, историји и како ће то деловати на српски идентитет када у настављању данашњег српског језика комунистичко, једино на свету, "богатство двоазбучја" у српском правопису када у Србији буде још мање од ових данашњих не десет процената српске азбуке у јавности у Србији и када ће бити веома мало Срба који ће познавати своје миленијумско писмо јер ће свој језик сви писати хрватским националним латиничким писмом које је Србима наметано најпре у окупацијама после забрањивања ћирилице и посебно после 1954. године када је комунистичка власт увела сурову фаворизацију хрватске абецеде (познате гајице)?
Milos
SANU bi za početak mogla da prizna srpski jezik ( priznaju samo srpskohrvatski, verovali ili ne). Uostalom, dokumenta pisana pri osnovanju SANu sasvim sigurno nisu bila napisana ni jugoslovenskim, ni marskomvskim, ni srpshrvatskim nego srpskim jezikom.
Коста
Како да призна српски језик? Срби нису писали овим језиком пре Вука. Шта је српски књижевни језик и шта је то што чини данашњи новошптокавски само српским?
Petar
Riba od glave smrdi, a od repa se čisti.
Славиша Гавриловић
Дигитализација је чисто техничко питање, зар је САНУ спала на то да се тим бави?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja