ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

SANU: Naše kulturno nasleđe na ivici nestanka

subota, 17.11.2018. u 15:52
(Фото А. Васиљевић)

Uoči zvaničnog otvaranja Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU 19. novembra na Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, juče je u tom prostoru organizovan naučno-stručni skup „Primena digitalizacije u kulturi i nauci”. Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je najavio da će pritiskom na jedno dugme u ponedeljak, u 11 sati, početi sa radom Audio-vizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju čime se „završava početak jednog sna”.

On je istakao da im je želja da Audio-vizuelni arhiv bude začetak nacionalnog centra za digitalizaciju i, bez obzira na to što će prvenstveno biti okrenuti digitalizaciji arhivske građe SANU, pozvao je sve zainteresovane ustanove da svoje projekte digitalizacije realizuju u Audio-vizuelnom arhivu.

Uz naglasak na neophodnosti čuvanja pamćenja, Kostić je upozorio na posledice propadanja rukopisne građe, pomenuvši da su neki papiri u Arhivu SANU već počeli da zelene.

Akademik Aleksandar Kostić i upravnik Audio-vizuelnog arhiva Radoslav Zelenović skrenuli su pažnju na osnovne probleme u digitalizaciji kulturnog nasleđa: nepostojanje jedinstvenih standarda u tehničkim aspektima, odsustvo pravnog okvira koji bi regulisao digitalizaciju, nepostojanje pune evidencije kulturnih dobara, kao ni onoga što je digitalizovano i po kojim standardima, redukcija sredstava za digitalizaciju, a posebno zabrinjavajuće je što ne postoji povratna informacija o efektu uloženih sredstava.

Zelenović je naglasio da digitalizacija nije tehničko već etičko pitanje pomenuvši, između ostalog, izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje, smatra, treba da nađu mesto i sistemu digitalizacije i ostanu budućim pokolenjima. – Naša želja je da napravimo referentnu instituciju za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koja će biti i centar za obuku ljudi i da istraživači razmenjuju svoje iskustvo sa ustanovama u svetu – rekao je Zelenović.


Komentari9
224a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ОБНОВА СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
САНУ мора направити ЈАСНУ РАЗЛИКУ између : југословенско-српског идентитета (од 1918. до 2006.) и ОБНАВЉАЊЕ СРПСКОГ идентитета од крунисања Стефана Првовенчаног 1220. у Жичи (по православном обреду од стране Светог Саве), Душановог законика 1349., Првог и другог српског устанка 1804-15., крунисања Милана Обреновића 1882., крунисања Петра Карађорђевића 1903.;......
Милутинов
Да ли је истина да САНУ спрема скуп посвећен стогодишњици уједињења Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, које је прогласио регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године?
Драгољуб Збиљић
Моја два питања САНУ-у. Прво, да ли су у највишој наулчној институцији у Србији спремни да процене шта ће за Србе и њихов језик и културу, па и историју, значити када, када се за 30-ак година заврши последњи том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, значити тај речник непостојећег језика? Друго, шта ће значити Србима, српској култури, историји и како ће то деловати на српски идентитет када у настављању данашњег српског језика комунистичко, једино на свету, "богатство двоазбучја" у српском правопису када у Србији буде још мање од ових данашњих не десет процената српске азбуке у јавности у Србији и када ће бити веома мало Срба који ће познавати своје миленијумско писмо јер ће свој језик сви писати хрватским националним латиничким писмом које је Србима наметано најпре у окупацијама после забрањивања ћирилице и посебно после 1954. године када је комунистичка власт увела сурову фаворизацију хрватске абецеде (познате гајице)?
Milos
SANU bi za početak mogla da prizna srpski jezik ( priznaju samo srpskohrvatski, verovali ili ne). Uostalom, dokumenta pisana pri osnovanju SANu sasvim sigurno nisu bila napisana ni jugoslovenskim, ni marskomvskim, ni srpshrvatskim nego srpskim jezikom.
Коста
Како да призна српски језик? Срби нису писали овим језиком пре Вука. Шта је српски књижевни језик и шта је то што чини данашњи новошптокавски само српским?
Preporučujem 1
Petar
Riba od glave smrdi, a od repa se čisti.
Preporučujem 21
Славиша Гавриловић
Дигитализација је чисто техничко питање, зар је САНУ спала на то да се тим бави?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja