nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.11.2018. u 16:05 Rajna Popović

Ostrog na ramenu, tiket u džepu

(Фото принтскрин Јутјуб)

Kao po komandi, većina se prekrsti dok gradski autobus prolazi pored crkve, neki nose brojanicu na ruci, mada ima i onih trećih koji su otišli stepenik više i ponosno leti pokazuju rame ili grudi na kojima je istetoviran manastir Ostrog ili lik nekog sveca. O balkanskoj omladini i njenoj potrebi za religijom i verom razmišljao je i pisao Nikola Mijatov, istraživač pripravnik u Institutu za savremenu istoriju, gde piše i svoj doktorski rad. Na internetu sa drugarima on ima stranicu na kojoj pojedinačno nastoje da osvetle mnoge socijalne fenomene i tako podstaknu možda i druge da stave prst na čelo.

– Da li ćete vi da se prekrstite kada prolazite pored crkve u autobusu ili u tramvaju pored Hrama Svetog Save potpuno je periferno, važniji je odnos koji taj mladi čovek ima prema Bogu i veri. Tetoviranje, koliko znam, nije u skladu sa hrišćanskim pogledima na svet, ali važnije je pitanje zašto je momak poželeo „sliku” manastira na ramenu. Možemo da pretpostavljamo. Recimo da mu se dogodio neki lom u životu, da mu nedostaje nešto u ličnom životu ili karijeri. Bez obzira na povod, ubeđen sam da taj mladi čovek Bibliju nije ni video, a kamoli pročitao, s obzirom da nju u principu ljudi vrlo retko listaju - kaže Mijatov.

Iako malo ko u ovim našim vremenima p(r)oziva Marksa, naš sagovornik tvrdi da je, bar po njemu, ovaj filozof i dalje vrlo aktuelan u ovoj priči. Nekada davno rekao da je religija opijum za narod, ali…

– Izvorno ta tvrdnja nije ono što se danas uzima kao istina. Podsetio bih da pomenuti Marksov citat glasi: „Religijska patnja je, istovremeno, izraz stvarne patnje i protest protiv te patnje. Religija je uzdah potlačenog stvorenja, srce sveta bez srca, duša u bezdušju. Religija je opijum za mase.” A to, opijum znači kao lek, kao analgetik, a ne kao opijat koji troše zaludni, primitivni i zabludeli – pojašnjava Nikola Mijatov.

Naš sagovornik je uveren je da su krstovi oko vrata, brojanice na ruci, narukvice s 12 ikonica na elastičnoj narukvici i istetovirani manastir na grudima ili ramenu odraz neke društvene potrebe. Iako su oni veliki krstovi koje neki nose promašena suština, Mijatov se šali pitajući i sebe i nas „da li su toliki grešnici kada su odlučili da ih nose”.

– Uobičajilo se da mladi dođu na Badnje veče da pale badnjak u porti crkve i usput bace i neku petardu. Nema u Bibliji srpstva, badnjaka, običaja, tamo se govori da smo svi deca božja? Kolektivni identitet je dopuna rupama u svetu i društvu, u sistemu gde onaj bez posla ne zna da li će sutra imati šta da jede. Ne treba osuđivati nikoga zato što je „grobar” ili navija za Zvezdu. Važna je uloga sportskih manifestacija koje postaju mesto gde taj balkanski podmladak, koji verovatno nije uspeo da nađe odgovor na pitanje o uslovima vlastite egzistencije, počinje da se identifikuje sa nacijom, upravo preko sportskih nadmetanja i uspeha. U tome, kao u ogledalu, mladi vide sliku sebe sa mogućnošću za superiornost i dostojanstvo, koja mu  u svakodnevici realno nedostaju – tumači Nikola Mijatov ono što zapravo svi vidimo kada naši sportisti donesu medalje sa nekih takmičenja. Interesantno je da kad već pominjemo sport ovaj mladi istraživač piše doktorat na Filozofskom fakultetu o Sport? u službi socijalizma: jugoslovensko iskustvo 1945 - 1953”, pa je i s te strane upućen u temu.

Mladi kod nas nemaju sećanje na ratove devedesetih, a neki „liberalni prosvetitelji” tu po njima zabludelu omladinu, uporno mire, što često umeju pristojno i da naplate od raznoraznih fondacija, dodaje istoričar Mijatov.

– Čitava jedna generacija je stasavala u periodu famozne tranzicije, njen većinski deo nije imao privilegiju da se obrazuje i putuje po belom svetu. Završili su u raljama nemilosrdne eksploatacije, mahom radeći u sferi uslužnih delatnosti, za dnevnice ispod elementarnog minimuma za opstanak. Prihvatili su veru, idu u crkvu, ali u noćnoj smeni, sa sve religijskim simbolima i tetovažama po sebi, ti momci čekaju da im „prođu” tiketi sportske prognoze, ni ne sluteći da im u tom čekanju prođe i mladost – upozorava Nikola Mijatov.

Komеntari18
2f903
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila zorić
kako ja to posmatram ,narod je u strahu, a neki u potrebi za olakšanjem savesti ,zato se krste kada u daljini ugledaju crkvu...podsvesno traže ohrabrenje, desetine godina živimo u napetoj tenziji i nisu svi pojednako jaki da to prevaziđu...strahovi..
Jole
Svak svoj posao.
Vladislav Marjanovic
Ta pojava bode oci pogotovu onima koji dolaze u Srbiju sa ne bas sasvim zdravog Zapada. Pre mnogo decenija i tamo je uticaj crkve, pogotovu katolicke, bio veoma jak. U jednom starom francuskom katehizisu naisao sam na savet mladima da se obavezno prekrste svaki put kada prodju pored crkve. (Svaka slicnost sa obavezom svake licnosti koja je, u doba Luja XIV, prolazila pored kraljeve loznice u Versaju da pred njom skine sesir i da se pokloni cak i onda kada je prazna, je slucajna). No, zapadno drustvo je, od tada, evoluiralo. Deklerikalizovalo se i laicizovalo. Na Balkanu je obrnuto. Vazno je da se u svakoj prilici ispoljava privrzenost Crkvi odn. Naciji. Kolektivne traume (medjuetnicki ratovi podstaknuti sa Zapada) i njene negativne posledice (neoliberalizam i destabilizacija drustva uvezeni sa Zapada) podstakle su opravdanu reakciju. Na zalost, reakcionarnost ide ukorak sa anahronizmom. To povlaci fundamentalisticki fanatizam i totalitarizaciju drustva. Kuda to vodi pokazuje istorija.
paranoid
Da, ima toga, i to ne u maloj mjeri. Ali, evo mi se spremamo da proslavimo Aranđelovdan. Dođu nam dragi prijatelji, komšije i rodbina. U ova brza vremena, to su nerijetko jedine prilike kad se vidimo, upitamo jedni druge za zdravlje, familiju, posao...
Zoran
MI, nazalost, u komunizmu, nismo imali nikakvu veronauku u skoli. IAli dete u Americi imalo ponudu(ne obavezno) da slisa Bibliju. Ja otisao u Srbiju, racunavsi, da posto ja nista ne znam o tim stvarima, nisam strucan, pitam popove. Pitam jednog. Moze, nema problema, neka slsa. Pitam drugog: A nikako ce ti preobrate dete. Posle izlazim iz crkve, a osecam da mi rastu magarece usi. I ja budala pitam. Onda se zena i ja dogovorimo da moze da ide. To kazemo muslimanima lekarima nekim komsijama iz Indije, oni kazu d ai njiam lakse, pa ce i oni d apuste svoje dete da to slusa. I naucilo pamene stvari, posle ja pitao sta uce. Recimo ko je vise pogresio, onaj ko obecao i niej uradio ili nije obecao i uradio. Ja kazem ko obecao a nije uradio. Kaze dete, nije, isto pogresili. Neke univerzalne stvari.
Nezainteresovani pravoslavac
Kod njih je crkva više svetovna i ima praktične pouke, bavi se aktuelnim temama, drže propovedi na narodnom jeziku i imaju jasna pravila ne običaja nego ponašanja ( crkva je odigrala ulogu u kulturi i disciplini zapadnih naroda). Kod nas su bogosluženja na stranom jeziku, a nikakve praktične pouke ni poruke nema. Sve se svodi na strpljivo stajanje i pretvaranje da razumeš jezik ( crkvenoslovenski) koji ne razume niko od prisutnih osim možda sveštenika, krstiš se kad vidiš druge i naravno - ostavljaš prilog. Narod se nikome "ne zamera" ( nego ćuti i spletkari iza leđa), Crkva nikad ne upire prstom ni na najveće zločince nego "tihuje" i "mudro ćuti"... Nikad ne znaš njihov stav osim da si eto dužan da gineš kad ti se kaže. A ja bih voleo da se oglase po pitanju sve očiglednije islamizacije Srbije. Ukoliko poštuju ovaj narod
boris
Попови и религија ти не могу помоћи. Можда оне комшије лекари из Индије имају неку идеју? Питај их, па нам јави, једва чекамо твој нови коментар.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja