sreda, 12.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Bez patnje nema intenzivnog življenja

Uvek stojim na strani sunca, ali tu su i najdublje senke, umeo je da kaže Milan Konjović, čija su dela iz novosadskih kolekcija izložena u Spomen-zbirci Beljanski
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 18.11.2018. u 16:32
„Сунцокрет”, 1972.

O bliskim prijateljskim vezama velikog slikara Milana Konjovića i poznatog diplomate i kolekcionara Pavla Beljanskog koje su bitno uticale na nastanak njihova dva legata u Novom Sadu i Somboru – Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije „Milan Konjović” – dovoljno govore dva podatka: prvo predstavljanje kolekcije Beljanskog bilo je u Gradskom muzeju u Somboru kada je Konjović bio direktor tog muzeja, a osnivajući somborsku galeriju Konjović je imao za uzor legat Beljanskog.

Logično je bilo da se ove dve institucije udruže i u čast jednog od naših najplodonosnijih umetnika obeleže 120 godina od njegovog rođenja izložbom na kojoj su sakupljena njegova dela koja čuvaju te dve kuće, ali i brojne državne institucije u Novom Sadu i druge javne i privatne kolekcije tog grada.

Tim povodom u novosadskoj Spomen-zbirci Beljanski do kraja decembra nalazi se 47 radova, mnoga biseri koji se ne mogu videti često, sve ih prepoznatljivo prožima njegov ekspresionizam, oličen u ličnoj strasti i umetničkom koloritu. 

Ovog akademika podsećamo se, može se reći, i retrospektivno, budući da vremenski raspon predstavljenih ulja na platnu, pastela, crteža i tapiserija seže od ranih gimnazijskih ostvarenja iz 1913, preko kubističkih eksperimenata početkom dvadesetih godina i avangardnih perioda pre i posle Drugog svetskog rata, do vizantijske faze u devetoj deceniji 20. veka.

Mada, koliko god dela da je izloženo bilo bi malo ako se još jednom istakne to da je slikar iza sebe ostavio više od 6.000 radova, a kako podseća Milana Kvas, autor ove postavke, u uvodnom tekstu kataloga koji je prati, „u nacionalnoj istoriji umetnosti 20. veka Milan Konjović zauzima prvo mesto po broju samostalnih i grupnih izložbi kojih je bilo blizu hiljadu”.

O Konjovićevim motivima koji su često nezaobilazno u vezi sa rodnom Vojvodinom i njenim prizorima, prirodnim lepotama, žitnim ravnicama i posebno suncem, pisano je u pregršt tekstova, na mnogim slikama koje su pred publikom ima ih u izobilju, dok ga Irma Lang, koja se iscrpno bavila njegovim radom i koja je bila dugogodišnji direktor Galerije „Milan Konjović”, zbog njegovog bivstvovanja „na strani sunca” naziva i „maestrom Hiperionove svetlosti”.

Milan Konjović, Sombor, 1936.

Upravo jedno od izloženih dela, nazvano „Sunce, žito”, a koje se čuva u pomenutoj galeriji, evocira uspomene i na neobičan događaj iz 1962. Reč je o „javnom času” koji je Konjović izveo na krovu Osnovne škole „Đorđe Natošević” u Novom Sadu kada je u jednom dahu, za manje od šezdeset minuta, naslikao tu sliku, na očigled publike koja je tada prisustvovala Sterijinom pozorju, novinara i okupljenih građana. Sve je zabeleženo i kamerom TV Beograd, bio je prisutan i Lazar Trifunović za kojeg je to bio „gotovo konceptualni hepening”, čin koji je Konjović ponovio 1991, na Petrovaradinskoj tvrđavi, prilikom tada organizovane izložbe njegovih slika inspirisanih upravo suncem. Ostale su zapisane reči samog umetnika koji sebe i svoju interaktivnost, kao i uvek prisutne emocije, sam objašnjava ovako: „Ja nisam slikar koji svoja dela stvara u zatvorenim ateljeima. Ja nisam hermetizovan ni u jednom smislu. Prisutna publika dala mi je mnogo impulsa”.

Ili: „Pred mojim slikama moraš se pokloniti ili bežati. Trećeg nema! U njima ima strahovitih tragedija, ali i velikih pobeda. U tome je i najvažnija borba između svetla i mraka, sa verom u sunce. Ja uvek stojim na strani sunca, ali na strani sunca su i najdublje senke. Tu su i najdublje patnje, ali bez patnje nema intenzivnog življenja”. 

Ne sme se zaboraviti ni angažman koji je Konjović imao u primenjenim umetnostima, u čemu je Novi Sad bio od značaja za ovog autora. Još 1923. u Pragu uradio je scenografiju za komad „Ulica”, da bi se vratio toj vrsti izražavanja u pedesetim godinama. Omislio je i izveo scenografiju i rešenje za kostime za Lorkinu „Krvavu svadbu” koja je izvedena na daskama Srpskog narodnog pozorišta, da bi za potrebe Narodnog pozorišta u Somboru potpisao skice za „Tamni cvet”, dok je predložak za svečanu zavesu ove institucije bila jedna njegova ofset-litografija, o čemu svedoče i fotografije koje, uz odabrana dela, krase zidove Spomen-zbirke Beljanski. 

Konačno, ovaj autor verovatno je i jedini naš slikar o kojem je objavljenja monografija u SAD, bilo je to 2014, delo nosi naziv „Flat Horizon. The Life and Art of Milan Konjović”, priredile su ga Jasna Jovanov i Ana Novakov, a izdavač je „Fibonaci Academic Press”.


Komentari0
8fadd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja