Polovina stanovnika Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti, a prema podacima Evropskog udruženja kardiologa, naša zemlja zauzima neslavno treće mesto po broju obolelih od ovih oboljenja, odmah iza Rusije i Ukrajine. Gledano kroz brojeve, svake godine zbog posledica kardiovaskularnih oboljenja ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora. Zato veliku ulogu imaju lekari koji imaju misiju da šire svest o prevenciji i faktorima rizika koji dovode do pojave opakih bolesti, ali i u slučajevima kada srce više ne radi kako treba ili kada neko doživi težak srčani udar.
Svake srede, kada Vojnomedicinska akademija zbrinjava umesto Urgentnog centra sve hitne slučajeve koji stižu iz cele Srbije, pregleda se između 500 i 600 pacijenata od kojih popriličan broj pripada kardiološkoj problematici, a najčešće su to pacijenti sa akutnim infarktom srca. Čak 10 do 12 slučajeva pacijenata sa infarktom srca upravo ovde bude zbrinuto. U tim slučajevima je važno da se brzo donese odluka o načinu lečenja, gde glavnu ulogu imaju lekari Klinike za kardiologiju i urgentnu internu medicinu VMA.
Kako ističu pukovnik doc. dr Nenad Ratković, načelnik Grupe klinika interne medicine VMA, i asistent dr Nemanja Đenić, interventni kardiolog VMA i projekt menadžer za Srbiju u Evropskom udruženju kardiologa u programu „Stent – sejv lajf”, osim velikog broja dijagnostičkih procedura (oko hiljadu koronarografija godišnje koje prethode bilo kojoj vrsti lečenja), sa ponosom ističu dugogodišnju praksu u izvođenju takozvanih perkutanih koronarnih intervencija. To su nehirurške invazivne metode sa postavljanjem stenta (opruge) na srcu, koje se izvode bez anestezije. Cilj je da se primena savremenog lečenja infarkta popravi, da se poveća broj primarnih intervencija i preporučen način lečenja unapredi.
– Osim toga, u poslednje dve godine u praksu je uvedeno savremeno lečenje ozbiljnih srčanih mana. Jedna od njih je aortna stenoza koja predstavlja bolest srčanih zalistaka. Srčani zalisci su morfološki deo aorte koje omogućavaju jednosmerno kretanje krvi iz srca u aortu, a preko aorte u druge vitalne organe. Ta bolest je do 2002. godine u svetu pa i kod nas rešavana samo hirurškim putem koje počinje otvaranjem grudnog koša, što samo po sebi predstavlja veliku traumu. Danas se zahvaljujući napretku u medicini lečenje aortne stenoze kod određene grupe pacijenata izvodi transkateterskim putem, to jest venskim/arterijskim pristupom. Minimalno invanzivnom tehnikom pristupa se srčanim zaliscima i postavljaju se veštački zalisci bez otvaranja grudnog koša – pojasnio je dr Đenić i dodao da je važno da se pacijentima koji boluju od aortne stenoze, a čije zdravstveno stanje ne može da podnese klasičnu hirurgiju i dug oporavak, pruži šansa i popravi kvalitet života zahvaljujući toj intervenciji.
Ipak, postoji određen broj pacijenata koji i pored jasnih indikacija za zamenu aortne valvule ne mogu da podnesu klasičnu hiruršku intervenciju i za njih je rešenje upravo u takozvanoj TAVI proceduri (transfemoralna aortna implementacija valvule). Sama procedura TAVI podrazumeva davanje kratkotrajne intravenske anestezije, a cena ovog lečenja je jeftinija, jer iziskuje manji broj bolničkih dana i oporavka, manje šanse za komplikacije, pridruženu terapiju, dijagnostiku... Ona se savetuje kod jedne velike grupe pacijenata koji imaju više od 70 godina ili imaju različite pridružene bolesti zbog čega se ne mogu operisati klasičnim putem. Suština je u prekrajanju zalistka, čime on dobija potpuno normalan izgled i funkcionalnost.
Kvalitet života pacijenta je znatno unapređen već od drugog ili trećeg dana nakon izvođenja operacije dok kod klasične intervencije oporavak traje 10 do 15 dana. Ova metoda je za sada besplatna za vojne osiguranike i ljude koji imaju inostrano zdravstveno osiguranje.
