sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:01
SERIJAL „POLITIKE”: CENTRALNO GROBLjE

Ikonostas delo srpskih logoraša

„Carska vrata” u Crkvi rođenja Svetog Jovana Krstitelja načinjena u nemačkom konclogoru. – Ovde počivaju pevač Toma Zdravković, akrobata Dragoljub Aleksić, bokser Svetomir Belić Belke…
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 19.11.2018. u 23:40
По­глед на је­дин­стве­ну Цр­кву ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља (Фо­то До­ку­мен­та­ци­ја ЈКП „По­греб­не услу­ге”)

Pogled na jedinstvenu Crkvu rođenja Svetog Jovana Krstitelja  Foto Dokumentacija JKP „Pogrebne usluge”U njegovim pesmama pronalaze se mnogi, uz njegove stihove i dalje se dočekuju zore u kafani, plače se, veseli i pije. Mesto gde već 27 godina počiva čuveni boem i pevač Toma Zdravković nalazi se na Centralnom groblju. Na ovom počivalištu svoj mir našao je i čuveni akrobata, glumac, scenarista, reditelj, producent Dragoljub Aleksić.

Igrao je u prvom srpskom filmu sa snimljenim dijalogom „Nevinost bez zaštite”, ali i hodao na žici, kidao lance zubima, držeći se njima za uže okačeno na avion leteo iznad Kalemegdana... Centralno groblje poslednja je adresa i za osvajača srebrne medalje na Evropskom takmičenju u boksu 1971. Svetomira Belića Belke, slikara Dragana Maleševića Tapija, arhitekte Grigorija Samojlova, akademika Sime Ćirkovića, novinara i kolumniste Srđana Đurića, arhitekte Branka Pešića, čoveka koji je projektovao „Beograđanku” i uradio plan nastavka izgradnje Hrama Svetog Save…

Centralno groblje prostire se na površini od 13,97 hektara. Nalazi se na opštini Voždovac između ulica Zaplanjske i Ignjata Joba. Od otvaranja 1940. do 1964. godine zauzimalo je površinu od 5,20 hektara, a 1964. godine izgrađene su kapele i tada je prvi put došlo do proširenja površine.

Groblje je poznato i po jedinstvenoj crkvi čiji je ikonostas nastao u nacističkom logoru u Bad Sulzi u Nemačkoj.

– Na mestu gde je sada crkva posvećena rođenju Svetog Jovana Krstitelja u početku je bila samo oveća soba. Zatim je ona proširena u kapelu. Za njeno podizanje najzaslužniji je patrijarh German. Iako nije planirano da to bude molitveni prostor, crkva je rasla, a zatim je na Svetog Luku, 31. oktobra 1948. godine i osvećena. Radovi na njenoj izgradnji su ipak tekli sporo i sa prekidima, a stvari su se pokrenule kada su za završetak hrama angažovani projektanti Avalskog tornja – objašnjava Snežana Krstanovski, istoričarka umetnosti iz JKP „Pogrebne usluge”.

Ikonostas koji izdvaja ovaj hram od drugih zajedničko je delo srpskih logoraša i arhitekte Grigorija Samojlova, potomka kozačke porodice sa Krima koja je posle Oktobarske revolucije utočište našla u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ikonostas je stvoren kroz podvig, ali i iz prkosa. Srbi su u inat nemačkom oficiru koji ih je prozivao da nemaju veru i kulturu jednu od baraka preuredili u kapelu. U pomoć im je priskočio Samojlov. On se prihvatio slikarskog i duborezačkog posla, a logoraši se odricali sledovanja i dobili alat napravljen od čeličnih otpadaka i konjskih potkovica. Za drvenu konstrukciju iskoristili su hrastove pragove od starog železničkog koloseka. U pravoslovnom svetu ovaj ikonostas poznat je i po tome što je na jednoj od ikona prikazan Spasitelj sa rukama vezanim konopcem, što simbolizuje okove i ropstvo. Na južnim dverima nalazi se takođe jedinstvena ikona svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, ispod čijeg đakonskog stihara se vidi srpska vojnička uniforma.

Posle rata, 1945. godine ikonostas su, kako kaže Krstanovski, najverovatnije srpski zarobljenici rastavili i vozovima kojima su prebačeni preneli u domovinu. Postavljen je u prvo u kapelu Učiteljske škole „Kraljica Natalija”, posle toga u Crkvu Svetog Marka, nakon čega je 1953. svoje mesto našao pod svodom crkve na Centralnom groblju. Uprkos tome što nema veću umetničku vrednost, zbog okolnosti pod kojima je nastao pod zaštitom je države.

– Na Centralnom groblju nalazi se i posebna celina „Groblje poginulih građana 1944”. U okviru nje sahranjeno je oko 190 osoba, među kojima pedesetak neidentifikovanih žena, dece i muškaraca. Grobovi u ovoj celini označeni su posebnim pločama, a 1973. godine u ovom delu počivališta podignut je i spomenik žrtvama bombardovanja 1944. koji je delo vajara Momčila Krkovića – kaže Krstanovski.

Samojlov je mogao da izbegne zarobljeništvo

Grigorije Ivanovič Samojlov rođen je 1904. godine. Prva slikarska znanja stekao je u Rusiji, a u novoj otadžbini završio je Vojnu gimnaziju u Bileći i studije arhitekture na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Kao traženi arhitekta postao je i docent profesora Aleksandra Deroka. U toku Drugog svetskog rata kao mobilisani vojnik završio je u nacističkom logoru Bad Sulza u blizini Buhenvalda.

Samojlov je 1941. godine zarobljen kod Srebrenice kao oficir Kraljevine Jugoslavije. Nemci su mu nudili da se vrati u Srbiju, ali je iz solidarnosti sa običnim vojnicima odbacio epolete i sproveden je u logor.

Između dva svetska rata projektovao je vile za bogatije Beograđane, Crkvu Svetog Arhangela Gavrila na Topčiderskom groblju, Crkvu rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Vučju i kapelu na Ruskom groblju u Njujorku. Osmislio je i ikonostas crkve u Banjaluci, koju su ustaše porušile 1941. godine.


Komentari2
2d1ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miomir Djordjevic
Prof. Samojlov je kao rezervni ofocir Kraljevine Jugoslavije II svetski rat proveo u oficirskom zarobljenickom logoru. To sigurno nije bilo 4 godine letovanja, ali nije bio koncentracioni logor. Mora neko da vodi malo racuna kod pisanja podnaslova.
Видоје
"Између два светска рата пројектовао је виле за богатије Београђане, Цркву Светог Архангела Гаврила на Топчидерском гробљу..." Тај погрешан податак се упорно појављује у неким текстовима: црква Св. арх. Гаврила се налази са друге стране Топчидерског брда, у Хумској улици, код Војне академије и "Партизановог" стадиона, барем три километра вожње од Топчидерског гробља (на коме је црква Св. Трифуна). Један други податак из текста, "На Централном гробљу налази се и посебна целина „Гробље погинулих грађана 1944”." много је значајнији за српску јавност него што то на први поглед изгледа, због оних педесетак неидентификованих који су ту сахрањени. Ексхумације на том месту би на светлост дана изнеле многе занимљиве податке.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja