četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.11.2018. u 08:26 Milica Dimitrijević

SANU je živa, nije u krizi

Kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti korisniji smo nego da smo misaono kompaktni, rekao je predsednik Kostić prilikom obeležavanja Dana Akademije
Са јучерашње свечаности у САНУ (Фото Танјуг)

Dan Srpske akademije nauka i umetnosti obeležen je juče predstavljanjem novih dopisnih članova, primljenih na nedavno održanoj Izbornoj skupštini, a prvi čovek ove institucije, Vladimir Kostić, u svojoj besedi, koju je održao u prisustvu patrijarha Irineja, ministara Šarčevića, Vukosavljevića i Lončara, predstavnika Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, rektora univerziteta i drugih uglednih zvanica, osvrnuo se na aktivnosti Akademije kao i na izloženost kritici u prethodnim mesecima.

– SANU je isuviše dugo gajila filozofiju ćutanja kao posebnu „kućnu mudrost”, delom nametnutu iskustvima sa „slučajem Memorandum”, delom kroz tradiciju univerzalnog odgovora „primili k znanju” kad god bi se suočili sa nerazumevanjem, pa i hostilnošću prema ovoj kući. Bojim se da su ta vremena nepovratno prošla – rekao je Kostić, naglašavajući da Akademija ne može da živi van sredine u kojoj deluje, niti može da očekuje da u budućnosti ne bude stalno procenjivana od grupa i pojedinaca, dobronamernih, ali i onih drugih, nedobronamernih. Prisustvo SANU u medijskom prostoru, a to je u vremenima elektronskih medija neminovnost, zahteva, podvukao je Kostić, izradu mudre i jasne strategije njenog medijskog predstavljanja, te da nije održiva ni ideja o njoj kao „posmatraču iz zavetrine ili senke”.

– U očuvanju digniteta SANU moramo svi da učestvujemo, jer onog trenutka kada to postane dužnost samo određenih pojedinaca među nama, igra je izgubljena, a sumnja da se radi o manipulaciji „nedobronamernih” među nama (jer većina ćuti) postaje opravdana, čak i kada nije istinita. Najviša naučna i umetnička institucija Srbije zbog važne uloge koju ima mora da uspostavi komunikaciju i sa mlađim generacijama koje, kako to umemo komotno da zaključimo, „drugačije komuniciraju, drugačije se informišu i čiji je pristup životu nepovratno određen tehnološkim inovacijama i globalizacijom”, a čiji će predstavnici za nekoliko decenija, sa punim pravom kucati na vrata SANU – dodao je predsednik Akademije, još jednom podvukavši „da je Akademija, kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti, korisnija nego da je misaono kompaktna”.

Ističući podatak da je kroz SANU u prethodnih godinu dana prošlo 180.000 posetilaca, učesnika ili zainteresovane publike za njene naučne i umetničke aktivnosti, Kostić je podsetio da Akademiju u aprilu očekuju izbori za časništvo, kao i da je potrebno da akademici posvete svoju mudrost eventualnim organizacionim promenama, kako bi adekvatnije odgovorili zahtevima i mogućnostima koje se pred SANU postavljaju. 

– Mislim da je potrebno da se osvrnemo na sve kritičke primedbe koje smo imali prilike da čujemo u proteklom periodu, da se odredimo prema nizu stavova i predloga, čak i ako se u ovom trenutku radikalno ne slažemo sa njima, jer ako nešto danas članovi SANU mogu da poruče sredini koja ih je iznedrila to je da SANU nije ni u kakvoj krizi, da se ne urušava, da je još uvek živog i kritičnog duha, i dovoljno snažna da uči i iz sopstvenih grešaka ili grešaka svojih članova, kakva je konačno i pozicija moje malenkosti – zaključio je Kostić.

Otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju

Skeniranjem jedne strane fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja specijalnim aparatom „Kobra”, koji je pokrenuo akademik Vasilije Krestić, upravnik Arhiva SANU, svečano je juče otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju ove kuće, koji se nalazi preko puta zgrade Akademije u Knez Mihailovoj ulici.

Prema rečima upravnika ovog arhiva i centra, Radoslava Zelenovića, sredstvima koje je obezbedila Republika Srbija završeni su građevinski radovi u prostoru koji se prostire na četiri nivoa i nabavljen je deo najsavremenije opreme u oblasti digitalizacije, po ugledu na onu koja se koristi u Smitsonijanu ili Britanskoj biblioteci, dok će oprema za digitalizaciju audio zapisa biti nabavljena tokom naredne godine.

– Materijal, koji bi mogao biti ugrožen premeštanjem iz jedne u drugu zgradu, digitalizovaće se u samoj zgradi Akademije, gde je za to formirano posebno odeljenje, a uskoro predstoji i otvaranje prostora u Sremskim Karlovcima, gde će biti digitalizovana građa Arhiva Srpske pravoslavne crkve. U sledećoj godini digitalizovaće se prepiska Vuka Stefanovića Karadžića, koja ima 35.000 strana, kao i marginalije prvog izdanja Vukovog Srpskog rječnika iz 1818, zatim deo Umetničke zbirke Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU, koja obuhvata oko 3.500 radova, ali i stare i retke knjige koje se čuvaju u Biblioteci SANU i sva izdanja Akademije i njenih prethodnica – najavio je Zelenović.  

Kako je naglasio, ovaj arhiv i centar ostaće otvoren za saradnju sa svim ostalim zainteresovanim ustanovama kulture, jer je krajnji cilj formiranje referentnog centra za digitalizaciju sveukupnog našeg kulturnog nasleđa, koje je bogato, a u koje, između ostalog, spadaju i izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje bi, smatra Zelenović, trebalo da ostanu sačuvane za buduća pokoljenja.

Predstavljena Zbirka Kabineta za odlikovanja

Orden Svetog Save prvog reda

U okviru jučerašnje svečanosti akademik Marko Anđelković, generalni sekretar Akademije, sa novinarima je obišao i prvi sprati Palate SANU, gde je otvorena stalna postavka iz Zbirke Kabineta za odlikovanja Arhiva ove kuće, osnovanog 1997.

Prvi artefakt zaveštan je upravo te godine, i to je učinila Zadužbina Nikole Pašića iz Zaječara, danas zbirka broji 77 medalja, 183 plakete, 65 ordena, 21 spomenicu i preko 500 diploma, povelja, zahvalnica, znački i kovanog novca, kao i više od osam stotina ostalih predmeta dobijenih kao poklon ili zaveštanje članova SANU i eminentnih ličnosti srpske istorije.    

– Javnosti je predstavljen deo fonda koji reprezentuje zbirku i odnosi se na period od polovine 19. veka do danas, a plan je da do kraja godine bude dostupna i interaktivna prezentacija celog fonda. Na tom portalu biće grupisan kompletan sadržaj ove zbirke, koji obuhvata fotografije i biografije darodavaca, kao i fotografije svih odlikovanja sa odgovarajućim opisom. Pre izlaganja predmeti su prvi put od momenta darivanja bili podvrgnuti konzervaciji i restauraciji, fotografisani su i kataloški obrađeni – objasnio je Anđelković.   

 

Komеntari19
96281
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boris
Eh Sart, eh Kami. U SANU takvih nema, mislim takvih ličnosti koje mogu da obeleže epohu. Sa Filozofskog fakulteta samo istoričari i sve vrvi od istoričara književnosti sa Filološkog fakulteta, gde su filozofi, sociolozi, istoričari umetnosti? Po neko je u SANU, ali ne oni koji zaslužuju da budu tamo. Značajnim piscima jeste mesto u SANU, ali i oni ulaze preko raznih lobija. Presudno za želju mnogih da uđu u SANU, su finansije i doživotna pozicija moći. To je eho ovog vremena u kome je poražen pre svega čovek kao ljudsko biće.
Ксенија
САНУ ће остати у кризи до год не чујемо да су господа академици најзад нешто урадили корисно за српски народ. Последњих година, једино када смо чули за САНУ биле су Костићеве скандалозне изјаве о Косову и употреби ћирилице, као и скандал везан за изборе у чланство Академије. Не мислим да је то вредно најзначајније културне и научне институције српског народа.
stara istina
Djekna još nije umrla, a kad će, ne znamo...
boro
Patrijarhu srpskom je mesto na proslavi SANU. Kao i sto mu je duznost da govori i dela o svemu i svacemu sto se tice Srba i njihove drzave. To mu osporsvaju oni koji se ne slazu sa onim zasta se patrijarh zalaze. Ja nisam vernik ali tako mislim. Sto se tice njegovog mesta sedenja pokraj predsednika SANU Kostića. Nemojte naivno misliti da je patrijarh promenio svoj stav o kosovu pa zato seo do Kostića. Patrijarh mora da zna da sedne pored svakog. I onog ko je na njegovoj strani i onog ko je na suprotnoj ako je to interesu srba i Srbije.To nije lako ali to od njega ocekuje njegov narod.
boro
Milka , ja nisam rekao da ste ovca. Ni vi ni ostali ljudi vernici i nevernici. Ja sam rekao da sam i sam ne vrnik ne pripadam ni jednoj religiji. Ali to i nije vazno dali sam ja vernik. Patrijarh ima pravo i obavezu kao i sabor SPC i cela SPC da ucestvuje u drustvenom zivotu zemlje. Narocito kada se odlucuje o vaznim pitanjima za opstanak naroda i drzave. Jer je to drzava cijih je oko 70 procenata stanovnistva vernici crkve ciji je on patrijarh. To je cinjenica sviđalo se to ostalima ili ne. Iskljuciti crkvu iz drustvenog zivota je nemoguće i opasno za Srbe i Srbiju. Naravno tu crkva ima obavezu da to cini sa merom i tako da ne upadne u zamku kocenja razvoja drustva i teokratiju. Ta ravnoteza je najvaznija. Ponekad svestenstvo i ekstremisti ovo gube iz vida i zloupotrebljavaju crkvu. Ne smemo se na toj osnovi deliti i sukobljavati. Samo nam jos to treba i da nacionalna katastrofa bude kompletna. To moraju na umu imati svestenstvo vernici i nevernici kojima je stalo do svoje drzave.
Milka
Pastir i verni narod. Znate li @Boro da nas ima, etničkih Srba, koji ne bi da o nama brine pastir, zato što smatramo da nismo ovce.
Milka
Imamo više akademika nego Francuska i Engleska zajedno. Uzgred, nađite mi grupni portret akademika neke razvijene, demokratske evropske države na kome pop sedi prvi do predsednika akademije. Nađite popa na slici pa neka je i u 10 redu. Hrvatsku izuzimam, tamo ne sedaju da se slikaju ako nije Božanić u prvom planu. Test: Nabrojte imena 5 aktuelnih srpskih akademika?
Miloš
@Milka,manite se više komunizma i titoizma, em što su to prošla vremena, em što nam ništa dobro nije donelo. A i nego čija je obaveza nego SANU da tretira ovaj narod u skladu sa tradicijom i konzervativnim vrednostima. Neću ni da trošim reči pod šta se sve danas podrazumeva umetnošću.
Bora
Ma gde je u prvom redu Matija Beckovic - akadmik, cuveni autor poeme "Cercemo se jos zar ne"!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja