utorak, 11.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:30

SANU je živa, nije u krizi

Kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti korisniji smo nego da smo misaono kompaktni, rekao je predsednik Kostić prilikom obeležavanja Dana Akademije
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 20.11.2018. u 08:26
Са јучерашње свечаности у САНУ (Фото Танјуг)

Dan Srpske akademije nauka i umetnosti obeležen je juče predstavljanjem novih dopisnih članova, primljenih na nedavno održanoj Izbornoj skupštini, a prvi čovek ove institucije, Vladimir Kostić, u svojoj besedi, koju je održao u prisustvu patrijarha Irineja, ministara Šarčevića, Vukosavljevića i Lončara, predstavnika Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, rektora univerziteta i drugih uglednih zvanica, osvrnuo se na aktivnosti Akademije kao i na izloženost kritici u prethodnim mesecima.

– SANU je isuviše dugo gajila filozofiju ćutanja kao posebnu „kućnu mudrost”, delom nametnutu iskustvima sa „slučajem Memorandum”, delom kroz tradiciju univerzalnog odgovora „primili k znanju” kad god bi se suočili sa nerazumevanjem, pa i hostilnošću prema ovoj kući. Bojim se da su ta vremena nepovratno prošla – rekao je Kostić, naglašavajući da Akademija ne može da živi van sredine u kojoj deluje, niti može da očekuje da u budućnosti ne bude stalno procenjivana od grupa i pojedinaca, dobronamernih, ali i onih drugih, nedobronamernih. Prisustvo SANU u medijskom prostoru, a to je u vremenima elektronskih medija neminovnost, zahteva, podvukao je Kostić, izradu mudre i jasne strategije njenog medijskog predstavljanja, te da nije održiva ni ideja o njoj kao „posmatraču iz zavetrine ili senke”.

– U očuvanju digniteta SANU moramo svi da učestvujemo, jer onog trenutka kada to postane dužnost samo određenih pojedinaca među nama, igra je izgubljena, a sumnja da se radi o manipulaciji „nedobronamernih” među nama (jer većina ćuti) postaje opravdana, čak i kada nije istinita. Najviša naučna i umetnička institucija Srbije zbog važne uloge koju ima mora da uspostavi komunikaciju i sa mlađim generacijama koje, kako to umemo komotno da zaključimo, „drugačije komuniciraju, drugačije se informišu i čiji je pristup životu nepovratno određen tehnološkim inovacijama i globalizacijom”, a čiji će predstavnici za nekoliko decenija, sa punim pravom kucati na vrata SANU – dodao je predsednik Akademije, još jednom podvukavši „da je Akademija, kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti, korisnija nego da je misaono kompaktna”.

Ističući podatak da je kroz SANU u prethodnih godinu dana prošlo 180.000 posetilaca, učesnika ili zainteresovane publike za njene naučne i umetničke aktivnosti, Kostić je podsetio da Akademiju u aprilu očekuju izbori za časništvo, kao i da je potrebno da akademici posvete svoju mudrost eventualnim organizacionim promenama, kako bi adekvatnije odgovorili zahtevima i mogućnostima koje se pred SANU postavljaju. 

– Mislim da je potrebno da se osvrnemo na sve kritičke primedbe koje smo imali prilike da čujemo u proteklom periodu, da se odredimo prema nizu stavova i predloga, čak i ako se u ovom trenutku radikalno ne slažemo sa njima, jer ako nešto danas članovi SANU mogu da poruče sredini koja ih je iznedrila to je da SANU nije ni u kakvoj krizi, da se ne urušava, da je još uvek živog i kritičnog duha, i dovoljno snažna da uči i iz sopstvenih grešaka ili grešaka svojih članova, kakva je konačno i pozicija moje malenkosti – zaključio je Kostić.

Otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju

Skeniranjem jedne strane fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja specijalnim aparatom „Kobra”, koji je pokrenuo akademik Vasilije Krestić, upravnik Arhiva SANU, svečano je juče otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju ove kuće, koji se nalazi preko puta zgrade Akademije u Knez Mihailovoj ulici.

Prema rečima upravnika ovog arhiva i centra, Radoslava Zelenovića, sredstvima koje je obezbedila Republika Srbija završeni su građevinski radovi u prostoru koji se prostire na četiri nivoa i nabavljen je deo najsavremenije opreme u oblasti digitalizacije, po ugledu na onu koja se koristi u Smitsonijanu ili Britanskoj biblioteci, dok će oprema za digitalizaciju audio zapisa biti nabavljena tokom naredne godine.

– Materijal, koji bi mogao biti ugrožen premeštanjem iz jedne u drugu zgradu, digitalizovaće se u samoj zgradi Akademije, gde je za to formirano posebno odeljenje, a uskoro predstoji i otvaranje prostora u Sremskim Karlovcima, gde će biti digitalizovana građa Arhiva Srpske pravoslavne crkve. U sledećoj godini digitalizovaće se prepiska Vuka Stefanovića Karadžića, koja ima 35.000 strana, kao i marginalije prvog izdanja Vukovog Srpskog rječnika iz 1818, zatim deo Umetničke zbirke Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU, koja obuhvata oko 3.500 radova, ali i stare i retke knjige koje se čuvaju u Biblioteci SANU i sva izdanja Akademije i njenih prethodnica – najavio je Zelenović.  

Kako je naglasio, ovaj arhiv i centar ostaće otvoren za saradnju sa svim ostalim zainteresovanim ustanovama kulture, jer je krajnji cilj formiranje referentnog centra za digitalizaciju sveukupnog našeg kulturnog nasleđa, koje je bogato, a u koje, između ostalog, spadaju i izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje bi, smatra Zelenović, trebalo da ostanu sačuvane za buduća pokoljenja.

Predstavljena Zbirka Kabineta za odlikovanja

Orden Svetog Save prvog reda

U okviru jučerašnje svečanosti akademik Marko Anđelković, generalni sekretar Akademije, sa novinarima je obišao i prvi sprati Palate SANU, gde je otvorena stalna postavka iz Zbirke Kabineta za odlikovanja Arhiva ove kuće, osnovanog 1997.

Prvi artefakt zaveštan je upravo te godine, i to je učinila Zadužbina Nikole Pašića iz Zaječara, danas zbirka broji 77 medalja, 183 plakete, 65 ordena, 21 spomenicu i preko 500 diploma, povelja, zahvalnica, znački i kovanog novca, kao i više od osam stotina ostalih predmeta dobijenih kao poklon ili zaveštanje članova SANU i eminentnih ličnosti srpske istorije.    

– Javnosti je predstavljen deo fonda koji reprezentuje zbirku i odnosi se na period od polovine 19. veka do danas, a plan je da do kraja godine bude dostupna i interaktivna prezentacija celog fonda. Na tom portalu biće grupisan kompletan sadržaj ove zbirke, koji obuhvata fotografije i biografije darodavaca, kao i fotografije svih odlikovanja sa odgovarajućim opisom. Pre izlaganja predmeti su prvi put od momenta darivanja bili podvrgnuti konzervaciji i restauraciji, fotografisani su i kataloški obrađeni – objasnio je Anđelković.   

 


Komentari19
74ef6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

boris
Eh Sart, eh Kami. U SANU takvih nema, mislim takvih ličnosti koje mogu da obeleže epohu. Sa Filozofskog fakulteta samo istoričari i sve vrvi od istoričara književnosti sa Filološkog fakulteta, gde su filozofi, sociolozi, istoričari umetnosti? Po neko je u SANU, ali ne oni koji zaslužuju da budu tamo. Značajnim piscima jeste mesto u SANU, ali i oni ulaze preko raznih lobija. Presudno za želju mnogih da uđu u SANU, su finansije i doživotna pozicija moći. To je eho ovog vremena u kome je poražen pre svega čovek kao ljudsko biće.
Ксенија
САНУ ће остати у кризи до год не чујемо да су господа академици најзад нешто урадили корисно за српски народ. Последњих година, једино када смо чули за САНУ биле су Костићеве скандалозне изјаве о Косову и употреби ћирилице, као и скандал везан за изборе у чланство Академије. Не мислим да је то вредно најзначајније културне и научне институције српског народа.
stara istina
Djekna još nije umrla, a kad će, ne znamo...
boro
Patrijarhu srpskom je mesto na proslavi SANU. Kao i sto mu je duznost da govori i dela o svemu i svacemu sto se tice Srba i njihove drzave. To mu osporsvaju oni koji se ne slazu sa onim zasta se patrijarh zalaze. Ja nisam vernik ali tako mislim. Sto se tice njegovog mesta sedenja pokraj predsednika SANU Kostića. Nemojte naivno misliti da je patrijarh promenio svoj stav o kosovu pa zato seo do Kostića. Patrijarh mora da zna da sedne pored svakog. I onog ko je na njegovoj strani i onog ko je na suprotnoj ako je to interesu srba i Srbije.To nije lako ali to od njega ocekuje njegov narod.
boro
Milka , ja nisam rekao da ste ovca. Ni vi ni ostali ljudi vernici i nevernici. Ja sam rekao da sam i sam ne vrnik ne pripadam ni jednoj religiji. Ali to i nije vazno dali sam ja vernik. Patrijarh ima pravo i obavezu kao i sabor SPC i cela SPC da ucestvuje u drustvenom zivotu zemlje. Narocito kada se odlucuje o vaznim pitanjima za opstanak naroda i drzave. Jer je to drzava cijih je oko 70 procenata stanovnistva vernici crkve ciji je on patrijarh. To je cinjenica sviđalo se to ostalima ili ne. Iskljuciti crkvu iz drustvenog zivota je nemoguće i opasno za Srbe i Srbiju. Naravno tu crkva ima obavezu da to cini sa merom i tako da ne upadne u zamku kocenja razvoja drustva i teokratiju. Ta ravnoteza je najvaznija. Ponekad svestenstvo i ekstremisti ovo gube iz vida i zloupotrebljavaju crkvu. Ne smemo se na toj osnovi deliti i sukobljavati. Samo nam jos to treba i da nacionalna katastrofa bude kompletna. To moraju na umu imati svestenstvo vernici i nevernici kojima je stalo do svoje drzave.
Preporučujem 2
Milka
Pastir i verni narod. Znate li @Boro da nas ima, etničkih Srba, koji ne bi da o nama brine pastir, zato što smatramo da nismo ovce.
Preporučujem 4
Milka
Imamo više akademika nego Francuska i Engleska zajedno. Uzgred, nađite mi grupni portret akademika neke razvijene, demokratske evropske države na kome pop sedi prvi do predsednika akademije. Nađite popa na slici pa neka je i u 10 redu. Hrvatsku izuzimam, tamo ne sedaju da se slikaju ako nije Božanić u prvom planu. Test: Nabrojte imena 5 aktuelnih srpskih akademika?
Miloš
@Milka,manite se više komunizma i titoizma, em što su to prošla vremena, em što nam ništa dobro nije donelo. A i nego čija je obaveza nego SANU da tretira ovaj narod u skladu sa tradicijom i konzervativnim vrednostima. Neću ni da trošim reči pod šta se sve danas podrazumeva umetnošću.
Preporučujem 4
Bora
Ma gde je u prvom redu Matija Beckovic - akadmik, cuveni autor poeme "Cercemo se jos zar ne"!
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja