utorak, 11.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:05

Tri miliona evra za 150 stanica za bicikle

Izabrani operater imaće zadatak da ugradi stanice i da ih šest godina održava. – Najviše bi ih trebalo da bude na Novom Beogradu, Starom gradu, Paliluli, Savskom vencu i Voždovcu
Autor: Dejan Aleksićsreda, 21.11.2018. u 08:51
(Фото Д. Јевремовић)

Grad će ubrzo raspisati konkurs za operatera za sistem javnih bicikala i on će u potpunosti da zaživi od 2018, najavljivali su krajem 2016. gradski oci. Još tada se pominjalo da će biti osposobljeno 150 stanica za iznajmljivanje javnih bicikala, uz napomenu da će korišćenje u prvih pola sata biti besplatno.

Godina iz tadašnje najave je na izmaku, a ove stanice Beograđani i turisti nisu ugledali. Da će ipak biti pomaka sa mrtve tačke, nadležni su signal konačno dali prošle sedmice usvajanjem odluke o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda.

Ideja je da se u naredne tri godine za 150 stanica sa ukupno 1.500 bicikala izdvoji tri miliona evra, odnosno svake po jedan milion. Tako bi se svake od naredne tri godine radilo po 50 stanica i kupovalo po 500 bicikala. Tender za ovaj posao trebalo bi da bude raspisan do kraja godine i da se početkom 2019. dobije operater koji će se time baviti i koji će biti partner gradu.


                                Stanica za javne bicikle u Helsinkiju (Foto D. Mučibabić)

Plan o uvođenju 150 stanica za bicikle usvojen je još prošle godine i njime je predviđeno da deo dvotočkaša bude i na električni pogon. Ti električni bicikli imali bi motor čija snaga ne prelazi 350 vati, maksimalnu brzinu ne veću od 25 kilometara na čas i tehničke karakteristike prilagođene topografskim uslovima Beograda.

Kako je ranije ukazano, na konkurs za postavljanje stanica i iznajmljivanje bicikala moći će da se prijave pravna lica i preduzetnici koji su se već bavili ovim poslom i to u najmanje dva grada.

Izabrani operater, prema ranijim najavama, imaće zadatak da ugradi stanice i da ih šest godina održava. Najviše ovih stanica trebalo bi da bude na Novom Beogradu, Starom gradu, Paliluli, Savskom vencu i Voždovcu.

One će moći da se postavljaju na trgovima, u pešačkoj zoni, parkovima, gradskim šumama, na skverovima... Na stanicama će biti postavljen i pano sa informacijama o broju punktova, grafičkim prikazom na mapi grada, o broju slobodnih bicikala, a trebalo bi da budu ugrađeni i čitači platnih kartica i uređaji za naplatu usluge gotovinom.

Ideja je da se izradi i aplikacija za telefone posredstvom koje će biciklisti dobijati informacije o najbližim stanicama, ali i da se sistem javnih bicikala integriše u javni prevoz.


                                       Javni bicikli u Pekingu (Foto M. Galović)      

Da bi iznajmljivanje bicikala imalo smisla i da bi ovo sredstvo prevoza postalo popularnije u Beogradu, plan je da se urede i parkirališta i mreža staza za bicikliste. Namera nadležnih je da ova parkirališta pre svega budu instalirana kod javnih ustanova – uz sudove, opštine, pijace...

Neki od ovih koraka već su preduzeti. Od planiranih dvestotinak parkirališta, koliko su ih ranije najavljivali nadležni, deo njih je urađen.

Kada je reč o biciklističkim stazama, kako je ovih dana naveo zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Beograd ih trenutno ima 83 kilometra, najviše na Novom Beogradu, a plan je da se izgradi oko 120 kilometara u naredne četiri godine. Od toga će 90 kilometara ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađeno.

– Kada to budemo završili, imaćemo nešto više od 200 kilometara biciklističkih staza, što je važno za Beograd, ali i za postojanje ekološke hijerarhije u saobraćaju – kazao je Vesić.
Ono što je do sada urađeno na prestoničkim ulicama ipak ne oduševljava preterano Beograđane koji svakodnevno bicikliraju.

Staze su uređene između Brankovog mosta i Pop Lukine, na Banjici u pravcu Autokomande i Topčidera, u Bulevaru oslobođenja, na Slaviji, u Ruzveltovoj, Takovskoj...

Kritike biciklista su što je deo ovih staza prilično isprekidan, što su loše urađene i što su ignorisane sugestije o ivičnjacima. Jedna od većih zamerki vlasnika dvotočkaša je što, kako uporno ističu, prednost na gradskim ulicama i dalje imaju četvorotočkaši i parkinzi za automobile.

Poslednja tačka ključanja biciklista bila je vest o odustajanju nadležnih od uređenja biciklističkih staza na potezu od Ruzveltove do Zoo vrta, odnosno u ulicama koje bi trebalo uskoro da se rekonstruišu.


Komentari25
ea22d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Престаните да кукате!
Пуна земља Калимера. Те им не ваља недостатак бициклистичких стаза/трака, те им саме стазе/траке не ваљају, те им не ваљају брда, те им не ваљају возачи, и све тако. Доста кукумавки. Ставите д**е на седиште и почните да окрећете педале. Возио сам и возим бицикл и по равним и по планинским земљама, и по земљама са саобраћајем уређенијим него у Србији, и по скоро Дивљем западу. Неописиво је уживање кад пролазиш поред заглављене колоне аутомобила и пре њих стигнеш на одредиште. О физичкој кондицији не треба ни трошити речи.
Бранислав Станојловић
Бициклисти, иако учесници у саобраћају, ВЕЋИНОМ не поштују саобраћајне прописе, па су опасност и себи и недужним другима. Градске власти су у мојој младости (пре 1/2 века) биле разумније, па су бицикли били ЗАБРАЊЕНИ у центру Београда.
Песме моје младости
Неко је, изгледа, и пре 1/2 века већ био стар.
Preporučujem 0
Генијалне, те градске власти!
Те градске власти су једва дочекале да се дочепају службеног тристаћа са возачем, па су им бициклисти сметали. Можда зато што су их подсећали одакле потичу? Изјаву да бициклисти ВЕЋИНОМ не поштују саобраћајне прописе треба доказати. Ја их ВЕЋИНОМ поштујем. Знам да сам после пешака, којих се клоним као куге, најслабији на путу, а немам суицидалне склоности. Ако на неком семафору на црвено скренем десно пропуштајући све који имају зелено, то ми је највећи грех. С друге стране, свакодневне су сцене пешака који се шетају бициклистичком стазом/траком и возила која је пресецају не пропуштајући бициклисте, паркираних возила на њима, грађевинског материјала, раскопаних или лоше ремонтованих стаза, наглог мењања нивоа на раскрсницама, губљења предности на раскрсници где је аутомобили не губе јер су у главној улици, итд.
Preporučujem 0
Puno Ime
Niti imamo infrastruktuuuru,nisi uslove za ovako nešto.Besmislena ideja.
Mrgud
Konacno jedan relevantan komentar od Vlade. Kljucno je sistemsko ulaganje u ovakve projekte, umesto po principu 'trla baba lan'. Ti bicikli, da bismo ih upotrebljavali moraju biti vrhunskog kvaliteta, lagani i povozni, sa kvalitetnim baterijama, dobro odrzavani. Takodje, stanice bi morale biti dobro i promisljeno rasporedjene, da prate potrebe kretanja kao i da imaju dobru vezu sa saobracajnom infrastrukturom, javnim prevozom. Potrebno je uloziti znanje i sredstva u razvoj biciklisticke infrastrukture, naustrb automobilskog saobracaja, uvesti obavezu prilagodjavanja linija javnog prevoza tako da se u njih moze smestiti najmanje 2-3 bicikla.. Ovo se, nazalost, kod nas nece desiti. A kada bi se desilo bar delimicno, bilo bi to fenomenalno!
Vlada
Vise bicikala a manje automobila je uvek bolje. Nije savrseno za voznju, ali ce se i to polako menjati. Kljucno je da se sistem odrzava, da su bicikli prilagodjeni brdovitom terenu, da nisu preteski i da ima dovoljno parking stanica. Ali mora se jos raditi na infrastrukturi, provuci staze gde god moze, a gde ne moze ograniciti brzinu na 30km i prednost biciklima. Pogledati iskustva drugih, posebno sa elektricnim biciklima. Na primer Kopenhagen je uveo elektricne bicikle koji su toliko teski i neprakticni da mi je entuzijazam nestao nakon 5 minuta voznje. Druga stvar je podela profita, jer ti sistemi zaradjuju puno para ne od iznajmljivanja vec od reklamnog prostora na njima, i to u drasticnom odnosu 90:10, tako da grad/mi mora da dobije nesto od tog kolaca posto vec ulaze.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja