ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:26
PROFESIJA GLUMAC

Inženjer među glumcima, glumac među sportistima

Mi glumci imamo potrebu za pozorištem, za neposrednim kontaktom sa publikom, razmenom energije. A i mnogo je lepše igrati u pozorištu. Ali, film ti donosi druge privilegije. Dobar film je vrhunska iluzija. Publici će uvek biti potrebna živa reč, ali kada gledaš dela recimo jednog Sorentina na velikom ekranu – možeš samo da uživaš i da se diviš. Osim toga, film glumcu donosi popularnost pa te doktor pažljivije pregleda, dobiješ bolje parče od buta u mesari... Međutim, u svemu je potrebna mera, kaže Milorad K
Autor: Snežana Čikarićsreda, 21.11.2018. u 17:03
(Фото Бранко Пантелић)

Umesto da šutira loptu, sedmogodišnji Milorad Kapor više je voleo da iza škole gleda kako Zdravko Šotra sa ekipom velikih jugoslovenskih glumaca snima film „Šesta brzina”, zapravo seriju „Priče iz radionice” u kojoj je glavni junak bio Zoran Radmilović i koja je snimana uporedo s filmom. Čak je sa školskim drugarima dobio dozvolu od učiteljice i da statira uz Tanju Bošković i kasnije bezuspešno pokušavao da utvrdi koja je od mnogih malih glava u seriji njegova. Tako se zarazio svetom glume i pokretnih slika.

Najbolja drugarica malog Milorada, Nikoleta Kostić, već je bila član Dramske sekcije RTS-a koja je bila smeštena u Takovskoj ulici broj 10. I kada je odlučio da joj se pridruži uspeo je da nagovori oca da ga upiše, ali, desio se peh. Umesto da ga tata odvede u Takovsku 10, promašio je i ušetao u broj 8!

– I tako sam četiri godine zaglavio u Dramskoj sekciji opštine Palilula. Četiri godine sam učio silno se nadajući da ću dobiti priliku da se pojavim na televiziji. Ali, od toga je ostala samo pusta želja. Prolazile su serije i filmovi, a nas niko da pozove. Nikako nisam shvatao zbog čega jer nisam uspeo da shvatim da je ćale promašio ulaz – smejući se priča Milorad o tom „glumačkom periodu” dok je sa roditeljima i bratom stanovao na Lionu.

(Foto lična arhiva)

Nakon preseljenja na Novi Beograd, počele su da ga zanimaju neke druge stvari i glumu je zaboravio. Sve do treće godine Mašinskog fakulteta kada je, kako kaže, osetio da ga pozorišna scena ponovo zove. U početku je amaterski nastupao u tadašnjem pozorištu „Susret” i na sceni „Crnjanski”, ne razmišljajući da će u budućnosti projektni biro zameniti daskama koje život znače.

– Zacrtao sam sebi da moram da završim mašinstvo i da odem iz Srbije. Bile su to devedesete, bilo je teško, mada ni sada nije bolje. U svakom slučaju, kolege su mi nekako ubacile crv u glavu kako treba da upišem akademiju. Konkurisao sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i primljen sam u klasu profesora Radeta Markovića. Uz ovog velikana našeg glumišta tamo su profesori bili i Petar Banićević, Branko Pleša i Boro Drašković. Šta će vam više. Od koga bolje da naučim zanat nego od takvih majstora – priseća se Milorad Kapor. Glumac će kasnije u svoju radnu biografiju ubeležiti uloge ne samo u domaćim projektima već i filmovima holivudske A produkcije poput one u filmu „Lockout” ili recimo „Skyfall” iz serijala o Džejmsu Bondu.

Da ne bi finansijski opteretio roditelje, Kapor se preselio u Novi Sad, u tamošnji studentski dom, i nastavio paralelno da studira i Mašinski fakultet.

– Bio sam na smeru Mehanizacija i mašinske konstrukcije, a na njemu je predavao profesor dr Zoran Petković koji je svirao u „Crnim biserima” i bio jedan od prvih rokera u bivšoj Jugoslaviji, muzičar koji je svirao u filmu Žike Pavlovića „Kad budem mrtav i beo”. Sećate se one scene kada Džimi Barka ima završnu audiciju za pevača?! Bio je tu i moj profesor dr Davor Ostrić, jedan od prvih džezera, pa dr Srđan Bošnjak i dr Đorđe Zrnić, takođe umetnici u mašinstvu. Još dok sam glumio u amaterskim pozorištima oni su dolazili na predstave, što ne znači da sam imao nekakve posebne privilegije. Ne. Samo su mi ponekad omogućili da predam rad dan ranije ili kasnije, da predam vežbe u ponoć... U to vreme mi se dešavalo da po dva puta u danu iz Novog Sada idem za Beograd. Nekada me je sramota od samog sebe šta sam sve tada uspevao da postižem u jednom danu – kaže glumac koji je diplomirao i na novosadskoj Akademiji umetnosti i na beogradskom Mašinskom fakultetu.

Ali, profesionalni put započeo je kao glumac. Gde drugde nego u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu u kojem nastupa od 1995. godine, a u radnom odnosu je od 2002. godine.

– Još dok sam studirao, na naše ispite je dolazio tadašnji direktor Drame SNP-a Stevan Baja Gardinovački koji je želeo da podmladi ansambl pa je dodelio četiri stipendije kolegama iz moje klase. Među njima i meni. Zato sam bio miran, nisam imao bojazan gde ću i šta ću kada diplomiram. A moja klasa je bila specifična. Bile su tri devojke i nas osam muškaraca i zvali su nas „Sivi dom” jer smo bili nekako svojeglavi – priča naš sagovornik koji priznaje da je mašinstvo diplomirao ne samo zbog toga što je želeo da završi započeto već i zbog sujete.

(Foto lična arhiva)

Objašnjava kako nije želeo da mu neko kaže: „Pa, da, teško je Mašinstvo. Ne može to svako!”

– Kada bih mogao da živim dva života bavio bih se i projektovanjem – dodaje glumac koji je za kasting filma „Skyfall” poslao svoju radnu biografiju napisanu van svakog standarda i portret koji je isekao s fotografije slikane na nekoj svadbi.

To što se na reveru vidi zataknut ruzmarin nije smetalo ni njemu, a ni producentima filma koji je koštao pravo bogatstvo. Ne samo za naše već i svetske prilike.

– Ima jedna kasting direktorka koja drži radionice kako se ponašati na kastinzima. Na svojoj fejsbuk stranici ona sa hiljadama glumaca razmenjuje iskustva i deli savete. Glumci uglavnom pitaju da li na portretima glavu treba nakrivi na levu ili desnu stranu. Podići je ili spustiti. A to je toliko nebitno, kao što nije bitno ni da li je sepija ili crno-bela fotka, da li je u boji ili šta već... Važna je fotogeničnost, karakter koji izbija. Takvo je moje lično iskustvo. Ne znači da je pravilo, ali mi se čini da nije ni slučajnost. Zato sam ja na toj njenoj fejsbuk stranici napisao: „Ljudi, ja sam poslao sliku sa svadbe, isekao ostatak familije koji me je okruživao, poslao i prošao sam. Naravno, nisam prošao na osnovu fotografije već celokupne radne biografije i potom pokazanih veština. Važno je biti istinit, verodostojan i tačan. Da se pre kastinga što više ulaže u svoje znanje i veštine – priča glumac koji sa podjednakim žarom tumači svoje pozorišne junake i likove u domaćim i stranim produkcijama.

– Mi glumci imamo potrebu za pozorištem, za neposrednim kontaktom s publikom, razmenom energije. A i mnogo je lepše igrati u pozorištu. Ali, film ti donosi druge privilegije. Dobar film je vrhunska iluzija. Publici će uvek biti potrebna živa reč, ali kada gledaš dela recimo jednog Sorentina na velikom ekranu – možeš samo da uživaš i da se diviš. Osim toga, film glumcu donosi popularnost pa te doktor pažljivije pregleda, dobiješ bolje parče od buta u mesari... Međutim, u svemu je potrebna mera – kaže Milorad Kapor.

Na naše pitanje kako je raditi u filmu A produkcije, kaže da ima malo franšiza poput one o Džejmsu Bondu, koje imaju toliki budžet da je obezbeđeno baš sve u tako visokom kvalitetu.

– Nije loše ni u drugim visokobudžetnim produkcijama. Ali, ovde možeš da tražiš baš sve. Zauzvrat, moraš i da daš sve. I u filmovima visoke i manje visoke produkcije vozač će vas dovesti na set, samo što ćete se u jednoj voziti u „bentliju”, a u drugoj u „opelu”. U manje visokoj ćeš jesti šta već, a u ovoj drugoj jela koja se spremaju u hotelima sa nekoliko Mišlenovih zvezdica. Služi te najbolji poslužitelj, vozi najbolji vozač, snima najbolji snimatelj, oblači najbolji dodavač kostima... Ali, treba shvatiti da je to samo posao i da će i to jednog dana da bude juče. Ako se previše uzdigneš, možeš dobro da se ugruvaš prilikom pada. Zato sve to mora da se prihvati kao nešto sasvim normalno, nešto što si zaslužio svojom radnom etikom i jer si u pravo vreme bio na pravom mestu. Lepo je za tvoju biografiju, novčanik, stekao si iskustvo.... I, idemo dalje – kaže Milorad Kapor. 

Prefesionalizam pre svega

Na Zapadu je veoma bitno kakav si radnik i kakav si timski igrač. Za mnoge glumce se zapitate što ih više nema u filmovima, a sećate se kako su dobro neke uloge odigrali, ikako su često bili zastupljeni. Da, ali voli da popije, da zakasni, da se izdere... Desi mu se. To na setu koji košta milione dolara dnevno ne može. Na žurkama, koje se nekada dese tokom snimanja, možeš malo da se opustiš, ali na setu je surovi profesionalizam. U tako skupim filmovima nema „prostora” da budeš loš ni kao glumac, ni kao čovek. Tu je i zvezda zadužena da ponovi govornu, borilačku scenu, koliko god puta je potrebno dok se ne postigne željeni kvalitet. A tu su i njihovi verni dubleri. Sa Džudi Denč nisam imao scene, ali sam imao probu kostima, a i priliku da pričamo na žurkama. Gledao sam u ženu i razmišljao da li je to ona ili njen dubler. I meni su našli dublera, i to u Turskoj i ja nisam mogao da verujem koliko liči. Kada mi je dečko poslao zahtev za prijateljstvo na „Fejsbuku”, pomislio sam da sam ga sam sebi poslao.

Moja druga šansa

To je priča o drugoj šansi. Svi dobijaju drugu šansu, u biznisu, ljubavi, porodici... Neko mora da je potraži, nekome se ona ponudi. Neko je iskoristi, a neko ponovo propusti. Ja igram nekadašnjeg veoma perspektivnog košarkaša, gle čuda, kojem je iz nekog razloga propala karijera. Zovem se Aca Jovanović. Propao mi je i brak, ne mogu da viđam decu, zbog čega jako patim. Bavim se prodajom prasića i sasvim slučajno sretnem svog nekadašnjeg menadžera kojeg igra Nebojša Dugalić. Ja imam problem i sa kondicijom, sa odvikavanjem od pušenja, a volim i da popijem malo više nego što bi trebalo...


Komentari1
a06e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladan
Bravo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja