sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:32

Manjak socijalnih radnika ugrožava mnoga dečja prava

U izveštaju zaštitnika građana upozorava se da brojne pravosudne odluke ne mogu da se izvrše jer u nekim centrima za socijalni rad nema dovoljno zaposlenih
Autor: Katarina Đorđevićsreda, 21.11.2018. u 20:00
Нека деца се од малих ногу боре за егзистенцију (Фото Д. Јевремовић)

Gotovo polovina dece u Srbiji prima neku vrstu socijalne pomoći, a takozvane mere štednje i zabrana zapošljavanja profesionalaca dovele su do toga da su ugrožena brojna dečja prava. U domovima zdravlja širom naše zemlje u ovom trenutku nedostaje čak 250 pedijatara, a razvojna savetovališta ima svega 36 od 159 opština u Srbiji, savetovališta za mlade rade samo u 40 domova zdravlja od 151, koliko ih ima, a mnoge pravosudne sudske odluke ne mogu se izvršiti jer u nekim centrima za socijalni rad nema psihologa.

Ovo su samo neki od zaključaka u „Posebnom izveštaju zaštitnika građana o stanju prava deteta u Srbiji”, koji je predstavljen javnosti, a kako je na konferenciji za novinare istakla Gordana Stevanović, zamenica ombudsmana za prava deteta, nadležnim institucijama upućeno je čak hiljadu preporuka za unapređenje prava dece kako bi se ovi problemi otklonili ili barem ublažili. – Zaštitnik građana već godinama upozorava da postoji manjak profesionalaca u ustanovama gde borave deca. Ilustrativni dokaz te teze jesu centri za socijalni rad, u kojima je broj stručnih saradnika već duže vreme isti ili manji, a broj slučajeva kojima se bave dramatično raste. Tako je u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu broj prijavljenih slučajeva nasilja 2015. godine bio 4.443, a 2017. godine skoro dupliran – 8.693. Više od trećine ovih slučajeva odnosi se na nasilje nad decom, a u nekim odeljenjima Gradskog centra za socijalni rad jedan voditelj slučaja radi sa čak sto slučajeva nasilja – istakla je Gordana Stevanović.

Pošto centrima za socijalni rad nedostaju psiholozi i drugi stručni radnici, često se dešava da ne mogu da se ispoštuju brojne sudske odluke, kao što je viđanje drugog roditelja nakon razvoda. Iako roditeljski odnos ne prestaje nakon razvoda braka, na adresu zaštitnika građana stigao je veliki broj pritužbi koje se odnose na neizvršavanje pravosnažnih presuda o vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi i predaji deteta. Preciznije rečeno, svaka osma pritužba koja je prošle godine upućena zaštitniku građana za prava deteta odnosi se na kršenje prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

– Broj siromašne dece u Srbiji raste iz godine u godinu, a u 2017. je čak četvrtina dece bila u riziku od siromaštva. U ukupnom broju dece koja se nalaze na evidenciji centara za socijalni rad najviše je materijalno ugroženih mališana. Zbog bede i nemaštine, svako deseto dete u Srbiji uključeno je u dečji rad, a radna zloupotreba dece prisutnija je u seoskim i siromašnim sredinama. Čak tri odsto dece u našoj zemlji radi u uslovima opasnim po život, odnosno na ulici, čime sebe stavlja u rizik da postane žrtva trgovaca ljudima i seksualne eksploatacije. Nažalost, retko se dešava da škola obavesti gradski centar za socijalni rad da dete ne dolazi na nastavu, da vreme provodi na ulici u prošnji ili da „radi” na prometnim gradskim saobraćajnicama – naglasila je zamenica zaštitnika građana za prava deteta.

U posebno teškoj situaciji nalaze se romska deca – statistika govori da svega pet odsto romskih učenika završi srednju školu, a do fakultetske diplome stigne svega 0,7 odsto Roma. Iako su u opštoj populaciji zastupljeni sa tri odsto, Romi čine čak trećinu učenika u specijalnim školama. Čak 17 odsto romskih devojčica stupi u brak pre 15. godine, a polovina njih uda se pre punoletstva. Stopa rađanja kod romskih adolescentkinja sedam puta je veća nego u opštoj populaciji.

– Zaštita dece od nasilja i dalje je prepuna paradoksa, pa su kazne za nasilje nad decom blaže ako je to nasilje učinjeno nad decom starijom od 14 godina nego nad mlađom decom, a za nedozvoljene polne radnje moguće je izreći i novčane kazne. I dalje se dešava da dete koje je žrtva nasilja prođe kroz torturu od strane sistema – meni je u živom pamćenju ostala devojčica koja je bila žrtva seksualnog nasilja i koju su čak sedam puta ispitivali različiti pravosudni činovnici. Nakon sedmog svedočenja zaključili su da njen iskaz nije autentičan, jer devojčica pokazuje odsustvo emocija kada priča o tom nasilju – rekla je Gordana Stevanović.

U izveštaju zaštitnika građana upozorava se i da je vršnjačko nasilje široko rasprostranjeno u školskom okruženju – podaci govore da je čak 44 odsto đaka doživelo nasilje, a dečaci su češći počinioci nasilja. Deca su izložena nasilju i u digitalnom prostoru – skoro dve trećine učenika osnovnih škola i 84 odsto đaka srednjih škola bilo je izloženo barem jednoj neprijatnoj epizodi na internetu.


Komentari7
bbc42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bata
Do koliko godina života važe prava?Čim prestanu da budu deca,prava ne važe,ili važe samo za neke.Ono što je sigurno,to je da sa ovakvom organizacijom države,sigurno idemo ka nestajanju.
jazavac pred sudom
Jel ovo najava novog pokreta oduzimanja dece radi prvo smeštaja u hraniteljske porodice,potom lišenje roditeljskog prava,a zatim usvojenja naravno zna se gde.Ili će konačno socijalni radnici početi da rade svoj posao i pomažu porodici, s tim da ne glumataju u skladu sa filmovima i školicama u trajanju od 3 dana na kojima su najedared više naučili nego nafakultetu.
Nikola
Рецимо право да се деца одузму родитељима зато што су сиромашни, па да се доделе хранитељу за накнаду од 30 000 динара месечно по детету.
Саша
У добром делу случаја социјални радници праве више штете него доброг. Пример. Отац самохран, одгаја децу али мора повремено у иностраство да заради. Деца су сва ок, иду у школу и не праве проблеме. Остатак родбине пази о њима. Одједномм стиже пријава из службе за социјални рад. Човек мора да објашњава зашто децу оставља "саму"?! Прете му да ће му одузети пасош итд. На крају човек се самовољно одриче "дохотка" од неких 1000Д месечно да би то избегао. У суштини социјални рад на неку квази пријаву човеку човеку је скратио пишљиви доходак због којег ће ето остати који сат дуже да ради а не код деце. Никад се тај центар није питао зашто деца немају јер им држава намеће трошкове које не могу да плате. А да не причам о гомили ромске деце које висе по улицама и ником ништа! Они ваљда нису више деца јел? Све те центре бих ја расформирао јер њихов учинак за новац који примају је у најмању руку сумњив.
Djole
100% tacno
Preporučujem 8
Miloš
Socijalni radnici - jel su to oni koji oduzimaju decu i na sam pogled kad vide da je roditelj malo jače stegao ruku svog deteta?
Vlada
Ne, to su radnici koji primaju socijalnu pomoc i ne vole svoj posao.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja