subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:31

Od zemalja zapadnog Balkana samo BiH glasala za Srbiju

Ljudi moraju da razumeju da su retke male zemlje, poput Srbije, koje mogu slobodno da donose spoljnopolitičke odluke, kaže Aleksandar Vučić
Autor: Biljana Bakovićčetvrtak, 22.11.2018. u 11:53

Sko­plje i Pod­go­ri­ca po­ka­za­li su da im je Pri­šti­na mno­go va­žni­ja ne­go Be­o­grad, ko­men­tar je ko­ji je pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić ju­če dva pu­ta iz­re­kao po­vo­dom to­ga što su Ma­ke­do­ni­ja i Cr­na Go­ra gla­sa­le za pri­jem Ko­so­va u član­stvo In­ter­po­la. Po­vo­dom po­zi­va mi­ni­stra od­bra­ne Alek­san­dra Vu­li­na da Sr­bi­ja pro­me­ni po­li­ti­ku pre­ma ovim ze­mlja­ma, Vu­čić je po­no­vio i da će se zva­nič­ni Be­o­grad po­na­ša­ti od­go­vor­no, ali u skla­du sa nji­ho­vim od­no­som pre­ma Sr­bi­ji. Či­nje­ni­ca je, za­pra­vo, da je ve­ći­na naj­bli­žih su­se­da Sr­bi­je gla­sa­la kao Sko­plje i Pod­go­ri­ca, i da je slič­no bi­lo i pre tri go­di­ne, pri­li­kom po­ku­ša­ja Ko­so­va da uđe u Une­sko.

Vu­čić je ju­če na­veo da ni­je bio iz­ne­na­đen na­či­nom na ko­ji su po­je­di­ne ze­mlje re­gi­o­na gla­sa­le: „Cr­na Go­ra, Ma­ke­do­ni­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja, Bu­gar­ska, uvek su pro­tiv nas”. Ta­ko je bi­lo i u no­vem­bru 2015, ka­da su Pri­šti­ni ne­do­sta­ja­la sa­mo tri gla­sa na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni Une­ska da na ova „ma­la vra­ta”, ka­ko se ta­da tu­ma­či­lo, uđe u UN. Po­sto­je i ne­ke za­ni­mlji­ve raz­li­ke. Sa­da su ja­sno pro­tiv učla­nje­nja Ko­so­va u In­ter­pol bi­le Bo­sna i Her­ce­go­vi­na i Ru­mu­ni­ja, dok je Ma­đar­ska bi­la me­đu uz­dr­ža­nim ze­mlja­ma. Pre tri go­di­ne Sa­ra­je­vo i Bu­ku­rešt su bi­li uz­dr­ža­ni, a Bu­dim­pe­šta je gla­sa­la za učla­nje­nje Ko­so­va u Une­sko. Ima i su­prot­nih pri­me­ra, ko­ji su iz­ne­na­di­li na­še zva­nič­ni­ke – Ka­zah­stan i Pa­ra­gvaj, ko­ji su gla­sa­li pro­tiv pri­je­ma Ko­so­va u Une­sko i na ko­je je Be­o­grad i sa­da ra­ču­nao, u Du­ba­i­ju su gla­sa­li u ko­rist Pri­šti­ne.

Vu­čić je pri­hva­tio od­go­vor­nost što Ka­zah­stan ni­je bio na na­šoj stra­ni. Ka­ko je re­kao, na­pra­vio je pre­vid jer je bio je si­gu­ran da su na na­šoj stra­ni i sno­si od­go­vor­nost za to. Za Pa­ra­gvaj je oče­ki­vao da će sa­da bi­ti uz­dr­žan. U iz­ja­vi za Te­le­vi­zi­ju Pink is­ta­kao je ogro­man ame­rič­ki pri­ti­sak na ze­mlje La­tin­ske Ame­ri­ke, kao i na ze­mlje iz Azi­je i Evro­pe. „U jed­nom mo­men­tu smo mi­sli­li da će Slo­vač­ka da gla­sa pro­tiv nas, pa su bi­li uz­dr­ža­ni. Hva­la im na to­me”, re­kao je Vu­čić. S dru­ge stra­ne, ka­že, bi­lo je i mno­go po­zi­tiv­nih iz­ne­na­đe­nja, kao što su Ja­pan i UAE. „Ima­te je­dan Ja­pan, je­di­ni iz Gru­pe 7 ko­ji je bio uz­dr­žan pr­vi put”, is­ta­kao je Vu­čić i za­hva­lio ja­pan­skoj vla­di na tom sta­vu, pod­se­ća­ju­ći da je ja­pan­ski pre­mi­jer Šin­zo Abe bio gost Sr­bi­je. Ta­ko­đe, za­hva­lio je Ru­mu­ni­ji ko­ja je gla­sa­la u ko­rist Sr­bi­je, kao i Grč­koj. „Is­pa­de da naj­ma­nje po­mi­nje­mo ze­mlje ko­je su gla­sa­le pro­tiv ula­ska Pri­šti­ne u In­ter­pol. Ho­ću da za­hva­lim Ki­ni, Ru­si­ji, Ar­gen­ti­ni, Bra­zi­lu, Na­mi­bi­ji, Ma­ro­ku, Su­ri­na­mu”, re­kao je Vu­čić. 

Pred­sed­nik Sr­bi­je ju­če je za­hva­lio i Le­so­tu. Na sa­stan­ku sa mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va Kra­lje­vi­ne Le­so­to Le­se­gom Mak­go­ti­jem, pr­vim zva­nič­ni­kom ko­ji po­se­ću­je na­šu ze­mlju po­sle vi­še od 40 go­di­na, za­hva­lio je na po­dr­šci te­ri­to­ri­jal­nom in­te­gri­te­tu i su­ve­re­ni­te­tu Sr­bi­je, ko­ja se vi­de­la i pri­li­kom gla­sa­nja.

Ka­da je reč o re­gi­o­nu, Vu­čić je na­veo da Sr­bi­ja ne tre­ba ne­ko­ga da sma­tra ne­pri­ja­te­ljem. „Oni ima­ju svo­je pri­ja­te­lje, i Pod­go­ri­ca i Sko­plje ima­ju pri­ja­te­lje u Pri­šti­ni. Nji­ma su Al­ban­ci pri­ja­te­lji. Oni na­ma ša­lju ja­snu po­ru­ku, ne mi nji­ma, i to: vi ste nam dru­go­ra­zred­ni pri­ja­te­lji ili ma­nje va­žni pri­ja­te­lji ili ma­nje pri­ja­te­lji. Lju­di mo­ra­ju da raz­u­me­ju da su ret­ke ma­le ze­mlje po­put Sr­bi­je, a mno­ge od ovih ze­ma­lja su i ma­nje od Sr­bi­je, ko­je mo­gu slo­bod­no i ne­za­vi­sno da do­no­se svo­je spolj­no­po­li­tič­ke po­ru­ke”, ka­že Vu­čić.

Is­ta­kao je da je ovo po­ka­za­lo da se pro­blem ne mo­že re­ši­ti bez Sr­bi­je, kao i da mo­ra da se re­ši. „Ako ne re­ši­te ovaj ’eks­pres lo­nac’, to­li­ko će da uza­vri u nje­mu da je pi­ta­nje sa­mo tre­nut­ka ka­da će sve da pre­ki­pi. Ka­da pri­ča­te o za­mr­znu­tom kon­flik­tu, to ni­je ne­što što će da osta­ne ta­ko”, uka­zao je pred­sed­nik Sr­bi­je.

 

Kra­lje­vi­na SHS me­đu osni­va­či­ma In­ter­po­la

Or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se da­nas na­zi­va In­ter­pol, zva­nič­no je na­sta­la 7. sep­tem­bra 1923. go­di­ne na kon­gre­su u Be­ču, pod ime­nom Me­đu­na­rod­na kri­mi­na­li­stič­ka po­li­cij­ska ko­mi­si­ja, a me­đu osni­va­či­ma je bi­la i ta­da­šnja Kra­lje­vi­na Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, či­ji su de­le­ga­ti pri­su­stvo­va­li po­me­nu­tom sku­pu u austrij­skoj pre­sto­ni­ci. O tom do­ga­đa­ju iz­ve­sti­la je i „Po­li­ti­ka” u svom iz­da­nju od 8. sep­tem­bra 1923. go­di­ne, na­vo­de­ći da je za­klju­če­no da „Beč bu­de per­ma­nent­no se­di­šte po­li­cij­skog kon­gre­sa”, kao i da su po­li­caj­ci iz ovog gra­da ima­li sve­ča­ni de­fi­le po­vo­dom na­ve­de­nih do­ga­đa­ja. Po­če­ci me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje srp­ske po­li­ci­je, me­đu­tim, se­žu i u ra­ni­je isto­rij­ske epo­he, tač­ni­je u 19. vek. Pr­vi ko­ra­ci uči­nje­ni su još 1846, da bi 1898. u Ri­mu bio or­ga­ni­zo­van kon­gres u ve­zi sa an­ti­a­nar­hi­stič­kom bor­bom ko­jem su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je.

 

Ta­či sle­de­će ne­de­lje u poseti SAD

Pri­šti­na – Ko­sov­ski pred­sed­nik Ha­šim Ta­či bo­ra­vi­će to­kom sle­de­će ne­de­lje u SAD. „Pred­sed­nik će ima­ti mno­go­broj­ne sa­stan­ke sa zva­nič­ni­ci­ma SAD, ko­ji po­zna­ju de­ta­lje di­ja­lo­ga, od ko­jih će, ka­ko se oče­ku­je, do­bi­ti po­dr­šku za pro­ces i neo­p­hod­nost po­sti­za­nja spo­ra­zu­ma iz­me­đu Ko­so­va i Sr­bi­je”, re­kao je ne­i­me­no­va­ni di­plo­mat­ski iz­vor RTK, pre­ne­la je Be­ta.


Komentari14
834e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Аврамовић
Ух, кад прочитам вест "Косовски председник Хашим...", дође ми да ... Још кад видим да је баш "Бета" "развалила"... Боже драги, молим Те, дај ми стрпљења, стрпљења, стрпљења...
Ludolph
Makedonija i Crna gora ce logicno da budu protiv Srbije sve dok ih to ni malo ne kosta, a moze potencijalno da im koristi. Da smo ozbiljna i odgovorna drzava, povukli bi priznanje tih drzava dok ne pocnu postovati teritorijalni integritet Srbije. Ili bi, recimo, mogli da priznamo neke delove (Ulcinj, Tuzi, Plav, zapadna Makedonija) kao albanske teritorije. A sto se tice Hrvatske, mozemo da priznamo RSK i njenu teritoriju proglasimo privremeno okupiranom, kao i da podrzimo Italiju u legitimnim nastojanjima da vrati suverenitet nad delovima Dalmacije i Istre. Oko za oko, zub za zub, sve casno i posteno!
Pecko Beli
Jugoslaviju razbio. S.Milosevic,SPC,SANU. Milosevic nije mogao(hteo) da razume, sta je to konfederacija, kada sve JU republike su bili saglasni za takav nacin uredjenja SFRJ, medjutim problem bio taj sto Milosevic nije hteo da to razume, nego insistirao na federaciju i dalje ocuvanje komunizma u JU.
Ko je razbio Jugoslaviju?
Da Jugoslavija nije rzbijena ni slucajno ne bi dolazilo do ovih mucnih situacija. A sad pitanje : Ko je to razbio Jugoslaviju?
Muradin Rebronja
@ Ludolph: Pa jeste, Izetbegović je crtao na salveti u Karađorđevu, zajedno sa Miloševićem i Tuđmanom, kartu podele B i H između Srbije i Hrvatske. Pravili račun bez krčmara, u ovom slučaju Bošnjaka iz B i H i mojih Sandžaklija. Uz Božju/Alaha dž.š. pomoć uspeli su u tome. A sada i u EU i kraj svih osvajanja od Rimljana, Osmanlija, Austrougara, nemačkih nacista i srpskih i hrvatskih nacionalista.
Preporučujem 2
Ludolph
Muradine, glogov kolac u srce Jugoslavije je zakucao niko drugi nego Alija Izetbegovic nakon povratka iz Nemacke (razgovor sa Genserom) u novembru 1991. Milosevic je nudio velike povlastice za muslimane ako ostanu u Jugoslaviji putem tzv. istorijskog sporazuma Srba i muslimana ali je Aljo tada vec poceo da sanja svoje snove iz Islamske deklaracije. Da je Alija odlucio da ostane, to bi prisililo i Hrvatsku da ostane u okviru nekog novog prekomponovanog saveza republika. Onima koji su nagovarali Aliju na separatizam nije odgovarala nikakva drzava Jugoslavija kao ozbiljan faktor na politickoj sceni Evrope, vec su preferirali mnostvo medjusobno posvadjanih vazalnih drzavica sa kojima je lako upravljati. Ali je za raspad Jugoslavije ipak "najzasluzniji" Ustav iz 1974. koji je i pisan sa tom namerom.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Gastarbajter
Svi se cudite sto su sve komsije protiv nas. I BH je protiv, ali RS tamo ima pravo veta. I uvek su za to krivi ili komsije (svi redom) ili "zla Amerika" ili "pokvarena Evropa" ponekad i "islamska zavera protiv pravoslavne i nebeske Srbije". Nikom da padne na pamet da smo mozda mi krivi, makar delimicno, sto su svi protiv nas. Molim vas, razmislite malo o tome.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja