ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 22.11.2018. u 15:00 Marijana Avakumović

Manjim nametima privreda će uštedeti oko 14 milijardi dinara

Smanjenje opterećenja na plate, izmene načina obračuna amortizacije kod poreza na dobit i ukidanje parafiskalnih nameta, olakšaće poslovanje u narednoj godini
Оптерећење на зараде може да се смањи са 63 на 60 одсто (Фото А. Васиљевић)

Privrednici bi trebalo da računaju na smanjenje opterećenja na zarade i poreske podsticaje, jer je budžet za sledeću godinu usmeren na davanje olakšica privredi, kako bi bila konkurentnija i privlačnija za investicije. Ove godine je povećan neoporezivi deo zarade na 15.000 dinara, a od 1. januara 2019. sleduje ukidanje i 0,75 odsto doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. Tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate za oko jedan odsto, sa 63 odsto na 62 odsto.

Ministarstvo finansija kalkuliše da će ukidanje doprinosa za nezaposlenost koštati budžet oko devet milijardi dinara, a da će privreda na konto toga uštedeti 11,9 milijardi dinara, navedeno je u Uputstvu za pripremu budžeta za 2019.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, nedavno je pak rekao da postoji fiskalni prostor da se u budžetu za narednu godinu smanji opterećenje neto zarada porezima i doprinosima sa 63 na 60 odsto.

Fiskalni savet je razmatrao pripremu budžeta za 2019.  i različite poreze i generalno je za veće rasterećenje zarada, nego što je to sada slučaj.

–Smatramo da bi to opterećenje moglo da se smanji sa 63 na 60 odsto, dok je vlada u pripremi budžeta za 2019. navela da to smanjenje treba bude sa 63 na 62 odsto – naveo je Vučković i podsetio je da je Fiskalni savet uvek, kada je reč o smanjivanju poreza, za linearne mere.

Izmenama Zakona o porezu na dobit će se smanjiti obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije kada je reč o ulaganju u opremu, mašine i razvoj. Ministarstvo finansija je u tekst zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je ušao u Skupštinsku proceduru unelo i podsticaje privredi za inovacije i istraživanje.

 Ulaganje u istraživanje i razvoj priznavaće se kao rashod u dvostruko većem iznosu od stvarnog troška, a 30 odsto investicija u nova privredna društva, koja će se baviti inovacionom delatnošću, knjižiće se kao poreski kredit.

Od oporezivanja će biti oslobođeno 80 odsto prihoda ostvarenog korišćenjem intelektualne svojine.

Efekti ove mere bi trebalo da se vide tek u 2020. s obzirom na to da bi se odnosili na dobit iz 2019.

–Imajući u vidu direktan uticaj inovativnosti proizvoda ili usluga na konkurentnost privrednog društva na tržištu, kao i na sve kraći period u kojem inovativni proizvod ili usluga ostaje inovativna (pre svega u IT sektoru i drugim sektorima koji čine tzv. digitalnu privredu), privredna društva se susreću sa sve većom potrebom ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi ostala konkurentna na tržištu– piše u obrazloženju ovog zakona.

Pred narodnim poslanicima do kraja godine trebalo bi da se nađe i zakon o naknadama kojima se ukida određeni broj naknada. Efekat tog ukidanja Ministarstvo finansija procenjuju na dve milijarde dinara.

Nebojša Atanacković, predstavnik Unije poslodavaca i član Socijalno ekonomskog saveta, kaže da je Socijalno ekonomski savet podržao nacrt budžeta za 2019.

–Posebno nas je obradovalo da će sledeće godine značajno biti povećana izdvajanja za javne investicije. To je dobra mera za podsticanje privrednog rasta– navodi Atanacković.

On ističe da je za same privrednike od izuzetne važnosti najavljeno usvajanje zakona o naknadama. To podrazumeva ukidanje pojedinih parafiskalnih nameta, ali  u značajnoj meri donosi predvidivosti poslovanja. Privrednici će unapred znati koliko ih svaka naknada košta i kome se plaća. A opštine više neće imati mogućnost da ih određuju proizvoljno.

Najavljena rasterećenja privrede, prema njegovim rečima ostaviće prostora firmama da investiraju u sopstveni razvoj.

–Ukidanje 0,75 odsto doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca pre svega vidim kao neku vrstu kompenzacije za  povećanje minimalne zarade– kaže Atanacković.

Siniša Mali, ministar finansija, je juče rekao i da će od 1. januara biti povećana minimalna cena rada za 8,6 odsto, što znači da će minimalac biti oko 27.000 dinara.

Atanacković smatra da je dobra mera novi obračun amortizacije kod poreza na dobit. On podseća da je tako nešto ranije postojalo kada su firme imale procentualno smanjenje poreza na dobit ako taj iznos investiraju u razvoj, opremu, stručne obuke zaposlenih i otvaranje novih radnih mesta.

Na pitanje da li posle najavljenih rasterećenja privrede zaposleni u privatnom sektoru mogu da se nadaju povećanju plata Atanacković kaže da će najavljeno povećanje plata u javnom sektoru nametnuti i povećanje u privatnom sektoru jer se konkurentnost na tržištu povećava.

–Ali više ne možemo govoriti o nekadašnjim povišicama od 20 do 30 odsto. Ovde može da bude reči  o povećanju zarada od nekoliko procenata–smatra Atanacković.

Komentari2
0182c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zmago
Dokle ce taj Atanackovic da se nesto pita i da on odlucuje u privredi Srbije.Komunisticki dinosaurus.
nikola andric
Privreda je , kako se kaze, ''siri pojam'' od preduzetnistva. I javni sektor proizvodi usluge koje se vrednuju cenama kao i robe. To ce reci da preduzetnicima ostaje nameravana usteda. Iskrivljen jezik nam je nasledstvo iz ''realnog socijalizma''. Kao primer mogu navesti moj ''privremeni rad u inostransvu'' koji je duzi od 40 godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja