nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 23.11.2018. u 20:00 Aleksandar Todorović
SVEMIRSKI JUBILEJI

Dvadeset godina Međunarodne svemirske stanice

Sklapanje počelo 20. novembra 1998. – Dve godine kasnije primila prve astronaute. – Posada se obično sastoji od tri Rusa, dva Amerikanca i po jednog astronauta iz Japana, Kanade ili Evropske svemirske agencije
(Фото: НАСА)

Pre dve decenije čovečanstvo je započelo ambiciozni projekat izgradnje Međunarodne svemirske stanice (MSS). Dvadesetog novembra 1998. godine Rusija je lansirala raketu „Proton”, a dve nedelje kasnije NASA je poslala u svemir deo stanice nazvan „Juniti”, čime je počelo formiranje svemirske stanice.

Projekat je više puta odlagan zbog nedostatka novca i tehničkih problema. Plan za formiranje svemirske stanice u originalu je nazvan „Sloboda” (Freedom) davne 1980. godine, za vreme predsedničkog mandata Ronalda Regana u SAD. Regan je dozvolio NASA da u toku deset godina realizuje tada prilično ambiciozan projekat. Početkom devedesetih godina promenjeni su planovi za izgradnju stanice kako bi se smanjili troškovi, ali i da bi se druge zemlje uključile u realizaciju.

Rusija i SAD su se 1993. godine složile da udruže snage i naprave jednu zajedničku svemirsku stanicu, uz podršku Evropske svemirske agencije i Japana.

Sklapanje svemirske stanice počelo je 20. novembra 1998. godine, lansiranjem ruskog kontrolnog modula nazvanog „Zarja”. Zatim je u svemir poslat i američki modul za povezivanje delova stanice koji su američki astronauti povezali sa drugim delom stanice.

Sredinom 2000. stanici je dodat ruski modul „Zvezda”, kontrolni centar namenjen za smeštaj astronauta, da bi 2. novembra iste godine primio prve stanare, ruske astronaute Sergeja Krikaleva i Jurija Gidzenka i Amerikanca Bila Šeperda, koji su doleteli na svemirsku stanicu ruskom letelicom „sojuz”. Od tog dana Međunarodna svemirska stanica gotovo da nije ostajala bez ljudske posade. Vremenom je NASA napravila laboratoriju za proučavanje gravitacije, a kasnije su dodavani delovi pa se stanica širila. Danas ima veliki broj laboratorija u kojima se izvode razni eksperimenti. Stanica je s vremenom dobila i brojne solarne panele i termalne radijatore kako bi se olakšali uslovi za život astronauta dok su u svemirskoj misiji.

Osim SAD i Rusije, u izgradnju MSS-a uključeni su i Kanada, Brazil i Japan, ali i 11 zemalja koje su članice Evropske svemirske agencije. Ruski moduli su se posle lansiranja sa Zemlje automatski povezivali sa Međunarodnom stanicom. Druge delove, koje su dopremali spejs-šatlovi, astronauti su sami montirali tokom slobodne šetnje van stanice. Astronaute su u svemir podjednako prevozili i ruski i američki spejs-šatlovi, ali je ipak ruski „sojuz” ostao kao glavno prevozno sredstvo do svemirske stanice.

Prvi eksperimenti bili su usredsređeni na istraživanje života u svemiru i bestežinskog stanja.

Posle eksplozije prilikom lansiranja spejs-šatla „Kolumbija” u februaru 2003. godine, astronauti sa svemirske stanice preventivno su poslati na Zemlju, što je uticalo na smanjenje razvoja stanice. Zatim je broj astronauta koji borave na stanici smanjen sa tri na dva i uglavnom su se bavili samo redovnim održavanjem stanice, dok su naučne eksperimente sveli na minimum.

Posle obnavljanja letova u svemir 2006. godine, ponovo je broj astronauta na stanici povećan na tri. Sledeće godine na stanicu je dodat novi modul koji se koristi kao „dolazni peron” za spejs-šatlove koji stižu sa Zemlje. Na njega su zakačene i evropska laboratorija „Kolumbus”, ali i japanska laboratorija „Kibo”. Sledeće godine dodati su novi moduli.

Slanjem rakete „Arijana 5”, u svemir je stigla rekordna količina opreme teška 7.700 kilograma. U martu 2008. godine dopremljen je kanadski robot „Dekster”, koji je zamenio astronaute u svemirskim šetnjama.

Svemirska stanica poslala je potpuno funkcionalna u maju 2009. godine kada je primila šest astronauta. Za to je bilo potrebno da se sa stanicom trajno povežu dve letelice „sojuz”. Posada se obično sastoji od tri Rusa, dva Amerikanca i po jednog astronauta iz Japana, Kanade ili Evropske svemirske agencije.

Godinama su dodavane platforme pa je stanica postajala sve veća i veća.

Dogovorom Rusije, SAD i Evropske svemirske agencije produženo je finansiranje Međunarodne stanice do 2024. godine.

Komеntari0
435df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja