ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:17
FORMULE ŽIVLjENjA

Veština rešavanja životnih problema

Tehnika sastavljena iz pet mentalnih koraka – definisanje problema, izmišljanje (ne)mogućih rešenja, analiza, izbor rešenja i, najzad, akcija – pomaže nam da se bolje nosimo sa izazovima svakodnevice
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 26.11.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Kada smo budni, polje naše svesti zauzimaju određeni mentalni tokovi, bilo da je reč o onome što opažamo, što zamišljamo ili čega se sećamo. Mišljenje može biti i voljna, na cilj usmerena aktivnost – jedan oblik rada. Tako, na primer, intezivno i dugo fokusirano razmišljamo da bismo našli rešenje nekog životnog problema koji nas muči.

Često se smatra da je način na koji neko misli urođen, jer je izraz prirodne inteligencije ili talenta sa kojim je neko došao na ovaj svet. U izvesnoj meri to može biti tačno, ali je takođe tačno da deca i odrasli mogu naučiti da razmišljaju na analitičan i sistematičan način. A kada to nauče, bolje će se nositi sa malim, srednjim i velikim problemima sa kojima će se susretati u svakodnevnom životu.

Cela priča sa podučavanjem „tehnike rešavanja problema” započela je devedesetih u jednom popravnom domu u Nju Meksiku. Tada je jedan vaspitač počeo da sumnja da će analiza prošlosti zaista biti od pomoći njegovim maloletnim štićenicima, tako da se odlučio da ih podučava mentalnim veštinama koje nisu naučili kod kuće, a koje bi im mogle pomoći u životu. Iako je suština ove tehnike ostala ista, danas postoji više njenih verzija koje su prilagođene pojedincima, grupama i timovima.

Disciplina mišljenja

Kada se ljudi suoče sa nekim životnim problemom, tada pokušavaju da u trenutku smisle neko dobro rešenje. Nekada im to polazi za rukom, a nekada ne. Tehnika rešavanja problema je sastavljena iz pet mentalnih koraka koje je potrebno napraviti da bi se došlo do odluke – izbora najprimerenijeg rešenja. Tajna uspešnosti ove tehnike je upravo u tome da se disciplinuje mišljenje kako bi se problemi rešavali korak po korak, po logičnom redosledu koji omogućuje širinu pristupa i sagledavanja mogućih rešenja, njihovih dobrih i loših strana, kao i posledica.

Prvi korak je definisanje problema. Ljudi treba da se zapitaju: Šta je zapravo problem? Neke probleme je moguće lako definisati, druge mnogo teže. Ako je problem pogrešno definisan, tada će najverovatnije i sledeći koraci biti pogrešni.

Drugi korak je izmišljanje što više mogućih rešenja. Ne treba se usmeriti na traženje „najboljeg” rešenja, već opustiti i zapisivati sva moguća i nemoguća rešenja koja osobi padaju na pamet. Ovo je faza kreativnosti u kojoj su dobrodošle sve, pa i one najgluplje ideje. Odavno je primećeno da je nekada put do najboljeg rešenja upravo preko neke glupe ideje, tj. da osoba ne bi pomislila na genijalno rešenje da pre toga nije čula neku glupu ideju. Zato u ovom koraku nije dozvoljeno kritikovanje i odbacivanje „glupih” predloga rešenja. U ovom koraku su jednostavno sve moguće ideje dobrodošle.

Treći korak je analiza, kritika i procena svih predloženih rešenja iz prethodnog koraka. Osoba (ili grupa) razmišlja o razlozima za i protiv svakog predloga, kao i o posledicama koje bi njegova primena mogla imati. Razmišlja se i o okolnostima u kojima bi neki predlog mogao da ima prednost.

Četvrti korak sledi iz trećeg – odluka za izbor onog predloga rešenja za koji je procena pokazala da je najprimereniji. Nekada osoba može izabrati nekoliko rešenja koja će primeniti u zavisnosti od okolnosti. Kako je odluka, to jest izbor, logična posledica prethodnog promišljanja, osoba je donosi sa sigurnošću.

Kako sama odluka bez stvarne akcije ne rešava problem, peti korak jeste sprovođenje u delo izabranog rešenja za dati problem, i procena u kojoj meri rešava problem.

Odlučivanje u grupi

Kada osoba disciplinuje svoje razmišljanje i stekne naviku da rešavanju različitih problema pristupa praveći pet koraka, biće sigurna u svoje izbore, jer oni proizlaze iz šireg, a opet fokusiranog razmišljanja. Čak i ako izabrano rešenje ne donosi rezultat, osoba će znati da je dobro promislila. Primenjujući ovu tehniku, osoba razvija poverenje u svoje intelektualne sposobnosti.

Kada ovu tehniku koriste timovi ili grupe koje zajednički rešavaju problem, svi članovi tima moraju znati koji mentalni korak grupa pravi. Nije dobro ako je grupa u trećoj ili četvrtoj fazi, a pojedinac u timu kaže: Ja sam siguran da je problem nešto sasvim drugo!


Komentari14
d358d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
@Berislavci Kažete: "Mocart: Ja cujem svoju sinfoniju pre nego sam je komponovao." Rmantičarski mit! Mocart je svoje muzičke ideje organizovao oruđem – tehničkim metodima – koje su stvorili njegovi svremenici; uzgred bez klavijature nije mogao da komponuje (to saznajemo iz pisama koje je slao svom ocu kompozitoru Leopoldu)! "Don Giovanni Tenorio" Đuzepea Gacanige (premijera u Veneciji 5.02. 1787.) je evolucijom postao Mocartov "Don Žuan" (Prag 29.10. 1787)! Da bez predhodnih dela nema vrhunskih kreacija pokazue i njegova "Figarove ženidbe" (1786) i to njenim poređenjem sa tri opere koje prethode – Gretrijevom bufo operom "Ljubomorni ljubavnik" (1778, izvedena 260 puta!), a naročito (na tekst Bomaršea) Paiselov "Seviljski berberin" ("Il Barbiere di Siviglia" 1782. Giovanni Paisiello), Pičinijevom "Didonom" (1783). Mocartov "Rekvijem" je zapravo: J. L. Eybler / F. X. Süßmayr: "Domine Jesu Christe", Franz Xaver Süßmayr: "Sanctus, Benedictus i Agnus Dei"!
zoran stokic
"Ko ništa ne zna, ne voli ništa. Ko ne ume ništa, ne razume ništa. Ko ne razume ništa, bezvredan je" - pisao je Paracelzijus, dodajući da "onaj ko razume, taj i voli, zapaža, vidi". Mi bismo dodali i: taj i preživljava! Znanje je ne samo mogući nego i nužan proizvod prirodne selekcije i upravo zahvaljujući njemu mi kao vrsta još postojimo. Percepcija, memorija i ispravno zaključivanje omogućavaju kauzalne procese koji proizvode znanje. Bez razmišljanja i znanja ne možemo otkriti ni najobičnije činjenice, a kamoli stvoriti misaona oruđa neophodna za naš opstanak. Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli? Pre svega zato što su unutar svojih kulturnih matrica imali problem sa ispravnim zaključivanjem. Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. U našim mozgovima se odvija sinteza kulturnih elemenata, tj. naš mozak je samo katalitički činilac u tekućem kulturnom procesu...
Berislavci
@Zoran Stokic -Da li je violina vas najomiljeniji instrument?", pitali W.A.Mocarta. On im je odgovorio: "Ne! Ja znam bolji- dve violine!" A. Ajnstajn je bio virtuoz na violini i narocito je voleo Mocartovu polifonijsku muziku. On je govorio da je vise naucio od Mocarta i Dostojevskog nego od svih fizicara. Bilo bi nepravedno da ovde ne pomenemo i jedan slican a mnogo stariji instrument. To su g u s l e kojima je Ajnstajn, kao srpski zet, dosta dobro baratao. Pomenimo ovde kao izuzetno vazan kulturni dogadjaj i to da su se ovih dana gusle nasle na Unesko-voj listi kao zasticeno blago kulturne bastine covecanstva, sto je veliko priznanje ovom tradicionalnom cudesnom instrumentu ciji zvuci su nadahnjivali mnoge generacije.
Preporučujem 9
Berislavci
Da li fizicki ili metafizicki, ili fizicki i metafizicki, dilema je koja datira jos od Aristotelovog vremena(ili/ili, i/i). Drzeci statuu u ruci, Aristotel je pitao svoje sledbenike: da li je ova statua lezala "vec gotova" u drvetu kao bozja kreacija pa smo je mi " oslobodili", ili smo je mi kao ljudska stvorenja nalik na Boga "stvorili"? Za religijske ljude nema dileme jer "sve je bozja kreacija, a tajni su putevi bozji". Fizicari i tehnicari bi jednoststavno rekli da je ona rezultat ljudske delatnosti, a filozofi bi to uopstili i kazali da je u pitanju i jedno i drugo: bozansvena ljudska kreacija u skladu sa bozjim zakonima, dok umetnici, ma koliko imali "zlatne ruke", ne mogu uraditi takvo delo bez bozanstvene inspiracije(Mocart: Ja cujem svoju sinfoniju pre nego sam je komponovao.) Istina je celina, rece Hegel, pa odgovor lezi u interdisciplinarnom prilazu i kompleksnom sagledavanju integracije nauke, filozofije, religije i umetnosti, kao fundamentalnih oblika ljudske svesti.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
Petar V. Terzic
Za ideju koju bi prvi put cuo od entuzijasticnih pojedinaca is svog kopenhagenskog tima, cuveni svetski fizicar Nils Bor bi govorio:"Pred nama je l u d a ideja, pitanje je samo da li je d o v o lj n o l u d a da bi bila genijalna". Dakle, sa aspekta subjektivnog fenomenoloskog idealizma kopenhagenske skole, u procesu stvaralackog misljenja pre bi se moglo govoriti o "ludim" nego o "glupim" idejama. Kako svaka teorija, ukoliko nije toliko otudjena, jalova i nefunkcionalna -predstavlja " odlozenu praksu", te ima samo relativnu vaznost i, uz odgovarajucu aproksimaciju, prakticno vazi samo za odredjene uslove i domene, to se pojavom novih "ludih" ideja koje treba optimizovati za date okolnosti, radjaju nove teorije koje su prakticno ostarljivije. Dakle, u procesu stvaralackog misljenja bitno je jedinstvo teorije i prakse.
Predrag Kovačević
Zanimljiva tehnika-slična je tehnici Tonija Buzana -6 šešira.
Zoran
Ma kakvih 5 koraka. Ko ne zna sta hoce, ne zna ni sta mu je problem. Cim tacno znas sta hoces, znas i sta ti je problem ili sta su ti problemi. Najcesce covek ne zna sta mu je problem jer ne zna sta hoce ili zeli nesto sto mu pravi problem. Recimo masa vas u Srbiji zeli socijalu i imate problem odlaska pametnih, jer pametan nece socijalu, hoce da on sam poitegne i zaradi. Ili recimo ne znate da li je bolje d avas drzava leci ili privatnik i onda imate lose lecenje i kod drzave i kod privatnika.
ivana
@Zorane: znati šta je problem i znati rešiti ga su dve sasvim odvojene stvari. Mnogo je ljudi koji tačno znaju šta im je problem, ali ne znaju kako da ga reše. Drago mi je da ste zadovoljni u inostranstvu.
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja