utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.11.2018. u 22:52 Goran Vesić
Beogradske priče

Albanac koji je zadužio Srbe

Na srpskom vojničkom groblju u pariskom predgrađu Tije, među 756 pravoslavnih krstova nalazi se jedan polumesec. Tu je, po sopstvenoj želji da počiva među srpskim vojnicima, sahranjen jedan od vodećih albanskih političara 20. veka, bivši turski general i veliki srpski prijatelj Esad-paša Toptani. Mesto u našoj istoriji ovaj časni čovek i humanista zaslužio je pomažući srpsku vojsku koja se 1915. povlačila kroz Albaniju, čime je sačuvao desetine hiljada života naših vojnika i civila.

Esad-paša potiče iz jedne od najstarijih i najbogatijih albanskih zemljoradničkih porodica Toptani. Obrazovan na francuskoj Vojnoj akademiji u Sen-Siru, bio je šef lične garde poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida Drugog. Sa srpskom i crnogorskom vojskom sukobio se tokom opsade Skadra kada je rukovodio turskom odbranom. Posle sedam meseci teških borbi, predao se 23. aprila 1913. godine. Kada je Esad-paša u znak predaje pružio sablju srpskom generalu Petru Bojoviću, on mu je vratio i ponudio da zajedno sa turskom vojskom i oružjem napusti oslobođeni Skadar. Taj viteški gest Esad-paša nikada nije zaboravio i postao je doživotni prijatelj Srba.

Nedugo zatim, Esad-paša postaje ministar unutrašnjih poslova Albanije, oslobođene od turske okupacije, koji se suprotstavljao nametnutom pruskom knezu Vilhelmu fon Vidu koji je odbio da albanskoj sirotinji podeli zemlju koja je pripadala turskim zemljoposednicima. Esad-paša je verovao u Albaniju kojom vladaju njegovi sunarodnici, po ugledu na dve bratske balkanske kraljevine Srbiju i Crnu Goru. Srpska vlada je podržala Esad-pašu u nameri da postane albanski vladar što je i uspeo krajem 1913. godine kada je preuzeo vlast u centralnoj Albaniji. Kada je izbio Veliki rat, Esad-paša nije imao dilemu da podrži savezničke sile, pa je postao protivnik Austro-Ugarske i Nemačke koje su svojski podržavale njegove protivnike u Albaniji u pripremi pobune. Kada je Esad-paša 17. septembra 1914. godine potpisao Niški sporazum sa predsednikom srpske vlade Nikolom Pašićem koji je podrazumevao zajedničko osnivanje vojnih i političkih institucija, vojni savez i prugu od Srbije do Drača, postalo je jasno da je ovaj albanski političar odlučio da bude na strani Srbije i njenih saveznika. Njegovi pobunjeni protivnici, koje je naoružala Austro-Ugarska, nisu više smeli da čekaju, pa su početkom 1915. opkolili Esad-pašu u Draču i zahtevali od njega da objavi rat Srbiji. Uprkos protivljenju saveznika, predsednik srpske vlade Nikola Pašić se odlučio na vojnu intervenciju. Početkom juna 1915. godine u Albaniju je poslato više od 20.000 srpskih vojnika i žandarma. Oni su zauzeli Elbasan i Tiranu, središta pobune, i oslobodili opkoljenog Esad-pašu u Draču. Bila je to mudra i rizična odluka srpske vlade koja je omogućila da se kasnije srpska vojska povuče preko Albanije. Srpsko rukovodstvo je već tada shvatilo da saveznici ne mogu da se dogovore o pomoći srpskoj vojsci u Srbiji, a da Italiji daju koncesije na Jadranu i u Albaniji kako se ne bi pridružila Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. U takvoj situaciji Srbiji ništa drugo nije preostalo nego da sama zaštiti svog saveznika u Albaniji i osigura izlaz za svoju vojsku.

Esad-paša ovo Srbiji nije zaboravio, pa je tokom Prvog svetskog rata bio na njenoj strani, omogućivši joj povlačenje preko Albanije. Krajem 1915. godine, Esad-pašina žandarmerija je pomagala srpskoj vojsci obezbeđujući sigurne prolaze, smeštaj i hranu, i učestvujući u sukobima sa albanskim odredima koji su napadali srpske jedinice i izbeglice. On je izdao naredbu da se na teritoriji Albanije prima srpski dinar kao sredstvo plaćanja da bi omogućio srpskim vojnicima koji su se povlačili preko Albanije da kupe namirnice za svoje potrebe. Dokle se Esad-pašina porodična i oficirska moć prostirala u središnjoj Albaniji srpska vojska se slobodno kretala. Od 220.000 vojnika koji su krenuli preko Albanije prema Krfu, 150.000 ih je stiglo na cilj. Srpski gubici bi bili mnogo teži da Esad-paša nije ostao veran sporazumu u tim teškim trenucima. Regent Aleksandar Karađorđević odlikovao je pred napuštanje Albanije Esad-pašu Ordenom belog orla prvog stepena. Posle srpske vojske, Albaniju je napustio i Esad-paša koji je sa svojim jedinicima došao do Soluna. Tu se, zajedno sa Srbima, pod francuskom komandom borio na Solunskom frontu i učestvovao u oslobađanju Srbije.

Posle velike pobede u Prvom svetskom ratu, pod okriljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Esad-paša je doveo delegaciju na Mirovnu konferenciju koja je održana u Parizu. On je podneo Memorandum o Albaniji krajem aprila 1919. godine, kojim nastoji da ubedi Parisku mirovnu konferenciju da je on jedina legitimna vlast u Albaniji. Njegove pristalice su sazvale Narodnu skupštinu u Albaniji koja ga je proglasila za kralja. Dok se spremao za povratak u Albaniju, Esad-paša je ubijen u atentatu 13. juna 1920. godine u Parizu. Ubio ga je Avni Rustemi, politički aktivista i član albanskog parlamenta, koji je bio protivnik saradnje Srba i Albanaca. Esad-pašina porodica nastavila je da neguje dobre odnose sa Srbima. Dok se Esad-pašin sestrić Zogu nije 1928. godine krunisao za albanskog kralja, živeo je u iznajmljenoj vili u Krunskoj 75 u Beogradu.

Ubistvom Esad-paše, albanska politička elita odlučila je da svoj nacionalni identitet gradi na mržnji prema Srbiji. Možemo samo da zamislimo kako bi Balkan u prošlosti izgledao da je Esad-paša preživeo i usmerio budućnost svog naroda ka saradnji i miru sa Srbima. Nije se to dogodilo, pa danas u Albaniji Rustemi ima spomenik i sve počasti, a Esad-pašu smatraju izdajnikom. Ali, to je stvar i odluka Albanije.

Srbija ima obavezu da ne zaboravi tog čoveka kome su čojstvo, junaštvo, viteštvo i data reč bili svetinje. Mala, slepa ulica, na beogradskoj opštini Voždovac koju smo mu dodelili, sasvim sigurno nije dostojna onoga što je Esad-paša učinio za naš narod. Pokazaćemo da smo nezahvalni ako ne učinimo više.

Komentari17
464b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Kecman
U čast obeležavanja 100 godina od završetka Velikog rata bio sam u Parizu na Srpskom vojnom groblju u Tijeu, gde je sa 747 srpskih starešina i vojnika, po sopstvenoj želji, sahranjen Esad Paša. Srpska golgota prelaske preko albanskih planina bila bi puno katastrofalnija da nije bilo Esad Paše i njegovih istomišljenika koji su obezbeđivali hranu i put spskim vojnicima. Srbija treba da se oduži ovom velikom čoveku i prijatelju Srba sa dostojim spomenikom. Spomenik Esad Paši treba sa simolizuje i kraj vekovnog neprijateljstva alabanskog i srpskog naroda. Dok se ne razgraniče i stvore uslovi za mir između Srba i Albanaca na Balkanu će biti turbulencije i ratova.
Јованка Вождовчанка
Комшијска Есад Пашина улица није, тако, мала улица. Иде, скоро, од В.Степе до Геолошке школе у ул.Ј.Поповића. Проблем је што градске власти, никако, да поруше 2 куће у "слепом" делу Есад Пашине и тако продуже улицу, за 20-ак метара, до В.Степе, код Института "Кирило Савић". Са друге стране, проблем је и катастрофално стање, суседног, биоскопа "Вождовац", где би могао да се направи нпр. Дом културе, или нешто слично, и где би могао да се подигне споменик Есад Паши. Иначе, тај део уз В.Степе је, толико, запуштен да се, просто, бојите да туда прођете ноћу. Господине Весићу, лепо је написати, али и урадите нешто.
Dusan
Svaka njemu cast, redak Albanac koji je postovao i zaduzio nas Srbe, kamo lepe srece da ih je danas vise. Inace ne ocekujte puno jer mi Srbi ne postujemo ni nase velikane koji su nas istinski zaduzili. Zapravo svakodnevno vidimo da se srpske vlasti odnose prema nacionalnoj istoriji prema dnevno politickim potrebama balansirajuci izmedju patriotizma i evropejizma zavisno koju ulogu u datom momentu igraju. Zato se menjaju ili premazuju nazivi ulica, premestaju pa vracaju ili farbaju spomenici itd. Sve je na prodaju i nista nije sveto.
hajduk veljko
a Kondina ulica?
Бобан Филиповић
Есад Паша свакако заслужује један споменик у Београду, као велики пријатељ и савезник Србије у Великом рату. Ту неправду треба што пре исправити. Изгледа да лакше памтимо наше непријатеље него наше истинске пријатеље и савезнике.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja