Postoje sve više zahteva da se „esports” (video-igrice) nađe na programu Olimpijskih igara, možda već u Parizu 2024. godine, ali kao demonstracioni sport. To znači da bi već u Los Anđelesu 2028. mogao da se pojavi u takmičarskoj konkurenciji. Iako je i vrapcima na grani jasno da to nema nikakve veze sa sportom, pitanje je da li će Međunarodni olimpijski komitet (MOK) ostati dosledan sebi pod pritiskom ogromnog kapitala koji se vrti u ovoj industriji.

– Danas je omladina u velikoj opasnosti zbog svega što joj se nudi, pa i video-igrice. Imamo čak i diskusiju da li one treba da budu na olimpijskom programu ili ne! Neko ih zove E-sports (elektronski sport), ja ih nazivam E-gejms, jer ne mogu da budu sport pošto nemaju fizičku komponentu. Za mene to nisu sportovi. Nažalost, te igre često razvijaju zavisnost i agresivnost, što sa sportom nije slučaj. Sedamdeset odsto igrica je bazirano na pucanju i ubijanju, što takođe nije slučaj sa sportom – rekao je nedavno, u intervjuu „Politici”, član Izvršnog komiteta MOK-a Nenad Lalović.

Ovaj stav je, prirodno, odraz mišljenja rukovodstva MOK-a, pa je u istom tonu proteklih meseci govorio i predsednik MOK-a Tomas Bah kad su ga pitali šta misli o tome da se „esports” nađe na olimpijskim igrama. Ovaj „sport” je u suprotnosti sa osnovnim načelima sporta i Olimpijskom poveljom.

Prvo nadmetanje u „esportsu” dogodilo se 1972. (Foto Tviter)

 Ne možemo da imamo na olimpijskom programu igru koja promoviše nasilje i diskriminaciju… Takozvane „ubilačke igrice”. One su, sa našeg stanovišta, u suprotnosti sa olimpijskim vrednostima i samim tim su neprihvatljive – kazao je Bah u izjavi za AP.

Olimpijski pokret je dugo počivao na amaterskim osnovama, a mnogim sportistima bilo je uskraćeno da se pojave na najvećoj smotri sporta zbog toga što su se odali profesionalizmu (to je pre pola veka podrazumevalo i pojavljivanje u reklamama za koje su dobijali simbolične svote novca). Olimpijske igre su u međuvremenu postale događaj oko koga se vrte basnoslovne svote novca (samo TV stanice su za prava prenosa iz „Rija 2016” platile 3,5 milijardi evra) a mnogo toga – pa i samu satnicu takmičenja – diktira novac. Zato bi bilo naivno verovati da MOK neće u nekom trenutku potražiti neki kompromis i oko „esportsa” (zbog zajedničkih sponzora), gde bi u obzir mogle da dođu samo one igrice koje su vezane za sport i u kojima nema nasilja. Jer reč je o industriji koja trenutno privlači 300 miliona ljudi i donosi godišnji profit veći od 700 miliona evra.

– Svakako, fizički aspekt je manji u video igrama nego u fudbalu, ali sve ostalo je tu – strategija, timska igra, želja za pobedom, ushićenje zbog pobede, strah od poraza. Svi elementi su tu, nema tu mnogo razlike u odnosu na tradicionalne sportove – kazao je za „Juronjuz” Ralf Rajkart, osnivač i izvršni direktor ESL-a, najveće kompanije za „esport” na svetu.

Da MOK nije zatvorio vrata „esportsu” vidi se i po tome što je pre pet meseci došlo do zajedničkog sastanka predstavnika ovog „sporta” sa MOK-om i Globalnom asocijacijom međunarodnih sportskih federacija (GAISF). Tom prilikom su se izdvojile dve mogućnosti: prva – da „esports” bude u redovnom olimpijskom programu i da se u njemu dodeljuju medalje i, druga – da se izdvoji od „pravih Igara” i dobije status kakav imaju Paraolimpijske igre. U oba slučaja bio bi u nadležnosti MOK-a koji je kao glavni preduslov, da bi uopšte moglo da se priča na tu temu, postavio prijem Međunarodne federacije esportsa u svoje članstvo.

Na primedbu Baha i Izvršnog komiteta MOK-a da „esports razvija nasilje”, Rajkart odgovara da to ne pije vodu i zaključuje da je mačevanje opasnije jer „ima veze sa ubijanjem drugih”. Da „esports” ima realne izglede da se u doglednoj budućnosti nađe na olimpijskom programu, svedoče i njegovi globalni partneri kao što su „Mercedes”, „Vodafon” i „Mekdonalds”.

Organizatori Olimpijskih igara u Parizu 2024. su „duboko u razgovorima” na ovu temu, kako javlja Bi-Bi-Si. „Esports” će se naći na Azijskim igrama 2022. godine, a oni koji ga vode očekuju da bude demonstracioni sport u Parizu. Međunarodna federacije esportsa, osnovana pre deset godina, ima 48 članova (među njima je i Srbija). Očekuje se da će do 2020. godine publika koja prati ovaj „sport” narasti do 600 miliona.