subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:53
IZAZOVI MODERNOG SPORTA

Video-igrice kucaju na vrata Olimpijskih igara

„Esports” godišnje okuplja 300 miliona ljudi i donosi prihod veći od 700 miliona evra, mogao bi da se nađe na olimpijskom programu. – Lalović: „Za mene to nisu sportovi, te igre često razvijaju zavisnost i agresivnost”
Autor: Aleksandar Miletićpetak, 23.11.2018. u 22:00
Нови спортисти модерног доба (Фото ЕСЛ)

Postoje sve više zahteva da se „esports” (video-igrice) nađe na programu Olimpijskih igara, možda već u Parizu 2024. godine, ali kao demonstracioni sport. To znači da bi već u Los Anđelesu 2028. mogao da se pojavi u takmičarskoj konkurenciji. Iako je i vrapcima na grani jasno da to nema nikakve veze sa sportom, pitanje je da li će Međunarodni olimpijski komitet (MOK) ostati dosledan sebi pod pritiskom ogromnog kapitala koji se vrti u ovoj industriji.

– Danas je omladina u velikoj opasnosti zbog svega što joj se nudi, pa i video-igrice. Imamo čak i diskusiju da li one treba da budu na olimpijskom programu ili ne! Neko ih zove E-sports (elektronski sport), ja ih nazivam E-gejms, jer ne mogu da budu sport pošto nemaju fizičku komponentu. Za mene to nisu sportovi. Nažalost, te igre često razvijaju zavisnost i agresivnost, što sa sportom nije slučaj. Sedamdeset odsto igrica je bazirano na pucanju i ubijanju, što takođe nije slučaj sa sportom – rekao je nedavno, u intervjuu „Politici”, član Izvršnog komiteta MOK-a Nenad Lalović.

Ovaj stav je, prirodno, odraz mišljenja rukovodstva MOK-a, pa je u istom tonu proteklih meseci govorio i predsednik MOK-a Tomas Bah kad su ga pitali šta misli o tome da se „esports” nađe na olimpijskim igrama. Ovaj „sport” je u suprotnosti sa osnovnim načelima sporta i Olimpijskom poveljom.

Prvo nadmetanje u „esportsu” dogodilo se 1972. (Foto Tviter)

 Ne možemo da imamo na olimpijskom programu igru koja promoviše nasilje i diskriminaciju… Takozvane „ubilačke igrice”. One su, sa našeg stanovišta, u suprotnosti sa olimpijskim vrednostima i samim tim su neprihvatljive – kazao je Bah u izjavi za AP.

Olimpijski pokret je dugo počivao na amaterskim osnovama, a mnogim sportistima bilo je uskraćeno da se pojave na najvećoj smotri sporta zbog toga što su se odali profesionalizmu (to je pre pola veka podrazumevalo i pojavljivanje u reklamama za koje su dobijali simbolične svote novca). Olimpijske igre su u međuvremenu postale događaj oko koga se vrte basnoslovne svote novca (samo TV stanice su za prava prenosa iz „Rija 2016” platile 3,5 milijardi evra) a mnogo toga – pa i samu satnicu takmičenja – diktira novac. Zato bi bilo naivno verovati da MOK neće u nekom trenutku potražiti neki kompromis i oko „esportsa” (zbog zajedničkih sponzora), gde bi u obzir mogle da dođu samo one igrice koje su vezane za sport i u kojima nema nasilja. Jer reč je o industriji koja trenutno privlači 300 miliona ljudi i donosi godišnji profit veći od 700 miliona evra.

– Svakako, fizički aspekt je manji u video igrama nego u fudbalu, ali sve ostalo je tu – strategija, timska igra, želja za pobedom, ushićenje zbog pobede, strah od poraza. Svi elementi su tu, nema tu mnogo razlike u odnosu na tradicionalne sportove – kazao je za „Juronjuz” Ralf Rajkart, osnivač i izvršni direktor ESL-a, najveće kompanije za „esport” na svetu.

Da MOK nije zatvorio vrata „esportsu” vidi se i po tome što je pre pet meseci došlo do zajedničkog sastanka predstavnika ovog „sporta” sa MOK-om i Globalnom asocijacijom međunarodnih sportskih federacija (GAISF). Tom prilikom su se izdvojile dve mogućnosti: prva – da „esports” bude u redovnom olimpijskom programu i da se u njemu dodeljuju medalje i, druga – da se izdvoji od „pravih Igara” i dobije status kakav imaju Paraolimpijske igre. U oba slučaja bio bi u nadležnosti MOK-a koji je kao glavni preduslov, da bi uopšte moglo da se priča na tu temu, postavio prijem Međunarodne federacije esportsa u svoje članstvo.

Na primedbu Baha i Izvršnog komiteta MOK-a da „esports razvija nasilje”, Rajkart odgovara da to ne pije vodu i zaključuje da je mačevanje opasnije jer „ima veze sa ubijanjem drugih”. Da „esports” ima realne izglede da se u doglednoj budućnosti nađe na olimpijskom programu, svedoče i njegovi globalni partneri kao što su „Mercedes”, „Vodafon” i „Mekdonalds”.

Organizatori Olimpijskih igara u Parizu 2024. su „duboko u razgovorima” na ovu temu, kako javlja Bi-Bi-Si. „Esports” će se naći na Azijskim igrama 2022. godine, a oni koji ga vode očekuju da bude demonstracioni sport u Parizu. Međunarodna federacije esportsa, osnovana pre deset godina, ima 48 članova (među njima je i Srbija). Očekuje se da će do 2020. godine publika koja prati ovaj „sport” narasti do 600 miliona.


Komentari3
1f8cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
A toliko lijepih igara je zapostavljeno poput pirus pale, drmoguza, zagrebacke, glavometa (glavare), trule kobile ...
Dejan Ranđelović
Ja redovno igram igrice ali ovo je smešno. Ne može neki debeljan koji sedi za kompjuterom i pritiska dugmiće da misli da je sportista. Ali da igrice promovišu nasilje zato što u njima "ubijaš" je takođe smešno jer po tome ispada da i Gospodar Prstenova i Rambo promovišu nasilje. Jedno je fikcija, drugo je realnost.
Саша Микић
Компјутерске игрице су посао који доноси милијарде долара профита. То што се покушавају промовисати као спорт не слажем се са таквом дефиницијом, али такође се не слажем и са образложењем МОК-а да су у супротности са олимпијским вредностима. Олимпијске вредности су погажене увођењем професионализма на олимпијске игре, а што се тиче насилности има доста олимпијских спортова који су насилни. Бокс као први мада мене више забрињава стрељаштво које је чисто ратничка вештина. Колико је оних који су тренирали и такмичили се у стрељаштву свој таленат искористило на бојиштима широм света, па и код нас. На крају крајева ипак је све у човеку, а не у спорту или ''спорту'' којим се бави.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Sportske priče

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja