utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:22
VEK OD PRISAJEDINjENjA VOJVODINE SRBIJI

Zaboravljene, potiskivane i zlonamerno tumačene činjenice

Autor: Dr Drago Njegovannedelja, 25.11.2018. u 18:41
Грб српске Војводине 1848. година

Odluke Novosadske skupštine bile su dalekosežne. Bivše oblasti Srpske vojvodine u prvom periodu južnoslovenske države (1921–1929) uključene su u njenu oblasnu strukturu: Bačko-baranjska oblast, Beogradska oblast, Podunavska oblast i Sremska oblast. Posle uvođenja ličnog režima kralja Aleksandra 1929, zbog kolapsa parlamentarnog sistema, vojvođanske oblasti našle su se u Dunavskoj banovini, koja je obuhvatila i najveći deo Šumadije, sa centrom u Novom Sadu. Od tada je Novi Sad i postao gravitacioni centar severne Srbije, koja je stvaranjem Jugoslavije svoju državnost utopila u tada vladajuće jugoslovenstvo.

U počeku nerešeni srpsko–hrvatski problem razgraničenja, a na šta je već 1918. upozoravao Jaša Tomić, privremeno je razrešen stvaranjem Banovine Hrvatske, u koju je bez racionalnog razloga (etničkog pre svega) bio uključen dobar deo Srema. Prava drama nastala je 1941. godine napadom Hitlerove Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno na Srbe (kao i Jevreje i Rome) u toj državi. Jugoslovenska država je uništena, formirana je Nezavisna država Hrvatska, koja je pored tradicionalne Hrvatske, obuhvatila Slavoniju i Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu i vojvođanski Srem. Genocidna politika NDH, usmerena protiv Srba, izazvala je i u Sremu pokret otpora. Komunistička varijanta otpora fašizmu imala je središte u Sremu, s obzirom na to da je hrvatski nacizam (ustaštvo) proklamovao antisrpski genocidni princip: trećinu Srba ubiti, trećinu Srba proterati, trećinu Srba pokatoličiti i pretvoriti u Hrvate.

Pobeda komunističkog antifašizma (preciznije: antinacizma i antiustaštva NDH) dovela je do federalizacije tronacionalne Kraljevine Jugoslavije, stvaranjem šest republika, od kojih je Bosna i Hercegovina jedina bila tronacionalna, i Srbija, u čijim granicama su obrazovane dve pokrajine, vojvođanska i kosovskometohijska. Da su važili isti aršini za sve republike, takve pokrajine su morale biti formirane ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj i u Makedoniji.

Vođa jugoslovenskih komunista Josip Broz Tito je preko Milovana Đilasa isposlovao da posle Drugog svetskog rata 1945. godine vojvođanska, odnosno srpska Baranja pripadne federalnoj Hrvatskoj. Ništa čudno: svi smo u Jugoslaviji, a federalne granice su samo šara na mermeru. No, kada je došlo do razbijanja Jugoslavije devedesetih godina 20. veka, tada je tzv. međunarodna zajednica, u kojoj su dominirali srpski saveznici i protivnici iz Prvog svetskog rata, Brozove granice potvrdili kao nepromenljive, a Vilsonova načela o samoopredeljenju naroda svela na načelo o samoopredeljenju i otcepljenju republika federacije. U daljem razvoju događaja, zapad je podstakao i omogućio otcepljenje i pokrajine Kosovo od republikanske Srbije. U planu je (bilo?) i otcepljenje autonomne Vojvodine.

Međutim, na području današnje Autonomne pokrajine Vojvodine, dakle u Sremu, Banatu i Bačkoj, većini Srba, a oni su dvotrećinska većina stanovništva, ni na pamet ne pada ideja o separaciji od Srbije. Ono što je izglasano 1918. godine na Novosadskoj skupštini ostaje trajno obeležje Srpstva i Slovenstva na nekadašnjem području Srpske vojvodine. Ono je moralo biti potvrđeno i na komunističkoj skupštini „svih naroda Vojvodine” 1945, s time da je prepuštanje našeg dela Baranje federalnoj Hrvatskoj izvršeno bez ikakvog izjašnjavanja njenih stanovnika.

Urušavanju Srpstva u raspadajućoj Jugoslaviji suprotstavili su se Novosađani i ostali Vojvođani tokom tzv. antibirokratske revolucije 1988. godine. Forsirana državnost Vojvodine svedena je na autonomiju cele populacije pokrajine u okviru države Srbije. Inercija i dalje traje. Ako je autonomija Vojvodine neophodna zbog nacionalnih manjina, onda su izlišni državni zakoni o pravima nacionalnih manjina na području Vojvodine.

Pouke iz 1918. godine postoje. Svoje pravo na samoopredeljenje Srbi su iskoristili na demokratski način i uz podršku ostalih slovenskih nacionalnosti. Obezbedili su prava neslovenskih naroda. Svoju srpsku državotvornu ideju nisu podredili ni velikodržavlju ni jugoslovenstvu. Uklopili su svoje zahteve u važeće međunarodno pravo. Proširili su pravo glasa na sve odraslo stanovništvo, dakle i žene. Novostvorena Kraljevina SHS nije sledila vojvođanski primer i pravo žena je obnovljeno tek posle 27 godina u novoj federalnoj Jugoslaviji.

Novosadska skupština je omogućila da Srbima i Slovenima bude dobro, a da nesrpskim i neslovenskim narodima ne bude loše. Znali su šta znači biti diskriminisan i zato su se založili za pravo novih manjina, a prethodno vladajućih naroda. Znali su da je teza o „troplemenom narodu” samo teza, ali ne i činjenica. Vrednosni sistem poslanika Novosadske skupštine, utemeljen na prošlosti, bio je okrenut budućnosti. Podnete žrtve nisu bile alibi za osvetu, već osnov za pravdu. A pravde je za Srbe pre toga bilo malo i stoga ne čudi što je srpska himna „Bože pravde” nastala baš u Bačkoj.

Da bi se razumela 1918. treba najpre poznavati činjenice, a one su zaboravljene, potiskivane i zlonamerno tumačene. Najpre zarad „integralnog jugoslovenstva”, a potom i „bratstva i jedinstva”.

Stogodišnjica je dobar povod da se o svemu još jednom razmisli.

*muzejski i naučni savetnik, direktor Muzeja Vojvodine


Komentari13
2e439
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Horvat
Prota Stevan Mihaldžić zapisao, Baranja pamti, Srbija zaboravila.
Nikola IS
Sve što su Srbi dobili pobedama i velikim žrtvama u 4 rata (2 balkanska i 2 svjetska) oduzeo je Josip Broz, najveći neprijatelj Srba u čitavoj srpskoj istoriji.
Драхан Н.
Јосип Броз није никоме ништа одузимао, одузимали су они из владе/савезног извршног већа, дакле Срби у влади ФНРЈ. У Српској историји, након усташа, енглеза, бугара, немаца, шиптара и турака, један од највећих непријатеља Срба јесу сами Срби, који не знају шта хоће и за шта се боре.
Preporučujem 14
Петар,Загреб.
@Г.Славко све је тачно што сте навели. Али молим Вас онда објасните неукима како то да су ,,Шокци" тада као већинско становништво на територији данашње Мађарске Барање, прогласили за Беле Куна,Српску републику Барања?Угушена је у крви.Проучите па нам кажите . Иначе сваком мора бити познато да је укинућем Војводства Србија,такав назив је у законском конституивном акту Његовог царског величанства Краља и Цара...Фрање Јосипа,наступила убрзана мађаризација.Већина Мађара се населила као мађарска сиротиња након укинућа Војводства и нису били посиједници земље као њемачки колонисти и српски сељаци,наши драги паори. Да није наступило ослобођење 1918г.и мало Међимурје и Барања и Банат и Бачка били би потпуно мађаризирани.Ти брзи процеси мађаризације у инд.револуцији и урбанизацији били би убрзанији. Хисторијски догађаји оцијењују се по резултату. У овом случају резултат је добар. Међимурје и Барања су у Р.Хрватској,а Војводина у Србији. Све друго је злонамјерно тумачење хисторијској тока.
slavko
" s time da je prepuštanje našeg dela Baranje federalnoj Hrvatskoj izvršeno bez ikakvog izjašnjavanja njenih stanovnika". A pošto je u Baranji 1991 živelo 20% Srba a 1918 manje od 10% nije jasno kakav se rezultat očekivao na izjašnjavanju? Jedino ako bi opet bilo kao na Novosadski skupštini na kojoj je 95% poslanika bilo Srba, Mađara 1%, Švaba 0% i Hrvata 0% mada su Mađari i Švabe tada bili 70% stanovništva Vojvodine i Baranje.
Radmila Mišić
Pa vi navedoste u komentaru na drugi članak da je od 700 i kusur poslanika prisustvovalo 560 a to nije 95%. A pročitajte u prethodnom komentaru o naseljavanju mađarske SIROTiNJE tj ljudi koji nisu imali pravo glasa. Izborni zakon je u Austrougarskoj bio takav da je za pravo glasa bilo potrebno plaćati određen iznos poreza, takav izborni zakon nisu doneli Srbi već Austrijanci i Mađari a što je u jednom trenutku odgovarao Srbima, žalite se nevladinim organizacijama.
Preporučujem 11
kasno
Tacno, ali se o tome ne govori...
Preporučujem 4
Саша
Не заборавимо на српску историју у Босни, Крајни, Косову, Старој Србији. Све земље из којих Срби потичу. Много тога се деца данас не уче. Док на Косову жире теорију заблуде да су Срби дошљаци и тиме оправдавају мржњу Србија би веома активно требала прећи у културно-медијско-научну офанзиву и ставити свима до знања да смо као народ били веома велики кроз векове и да тражимо минимум поштења. Али и да поштење дамо.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja