utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.11.2018. u 09:32 Aleksandar Bojović

Srpski satelit nije naučna fantastika

Naša zemlja bi trebalo da od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora
(Фото Пиксабеј)

Satelit sa srpskom zastavom u svemiru nije naučna fantastika već izvesna realnost i naša zemlja ima velike šanse da u bližoj budućnosti ostvari ovaj kosmički poduhvat. U ovo je uverena i Anja Nakarada Pečujlić, doktorand svemirskog prava u Kelnu i osnivačica fondacije „Srpski zalog za svemir”.

Ova mlada naučnica kaže u razgovoru za „Politiku” da troškovi pravljenja i lansiranja satelita više nisu „astronomske cifre”. Naša sagovornica naglašava da je prilikom razgovora sa ljudima iz Evropske svemirske agencije saznala da ako neka država želi u naučne svrhe da lansira svoj prvi satelit, može da dobije pomoć i besplatno lansiranje od drugih zemalja. U ovome je naša šansa.

„Prvi srpski satelit mogao bi da bude mali satelit takozvani ’kjubsat’ i da se ’šlepa’ prilikom lansiranja nekih velikih stranih satelita. Rusija, Japan, Indija, američka NASA ohrabruju zemlje koje žele da lansiraju svoj prvi satelit. Trenutno deset zemalja ima mogućnost autonomnog lansiranja raketa i satelita”, kaže Nakarada Pečujlić.

Trenutno deset zemalja ima mogućnost autonomnog lansiranja raketa i satelita, a pomoć i besplatno lansiranje nude Rusija, Japan, Amerika

Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bismo nadgledali svaki pedalj naše zemlje, a mogli bismo i da pratimo klimatske promene i, na primer, predupredimo štete od poplava.

„Sve informacije, podatke, slike koje bi slao naš satelit, mogli bismo da iskoristimo i u oblastima poljoprivrede, meteorologije, urbanističkog planiranja...”, navodi Nakarada Pečujlić.

Što se imena prvog srpskog satelita tiče, naša zemlja ima sijaset poznatih naučnika za čitavu flotu, a ne za samo jedan satelit – Tesla, Pupin, Milanković, Alas... Upitana na kojoj udaljenosti od zemlje se nalaze sateliti, Pečujlićeva objašnjava da ima različitih relevantnih orbita.

Anja Nakarada Pečujlić, doktorand svemirskog prava (Foto Lična arhiva)

Postoji niska zemaljska orbita (od 400 do 5.000 kilometara), srednja zemaljska orbita (od 10.000 do 20.000) i geostacionarna orbita koja je na 36.000 kilometara. Sateliti u geostacionarnoj orbiti stoje i okreću se zajedno sa zemljom. Sve vreme nadgledaju istu teritoriju i uglavnom služe za telekomunikaciju. Sateliti na niskoj orbiti kruže oko zemlje većom brzinom nego što se planeta okreće i namenjeni su za meteorologiju, a sateliti sa srednje zemaljske orbite služe za navigaciju”, objašnjava naša sagovornica.

Anja Nakarada Pečujlić je u oktobru prošle godine sa grupom građana osnovala fondaciju pod nazivom „Srpski zalog za svemir” čiji je cilj da se u našoj zemlji podigne svest o koristima svemirskih tehnologija i da se Srbija uključi u međunarodnu svemirsku zajednicu. Prvi korak ka tome bi bio da naša zemlja od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora.

Srbija kao naslednica prava i obaveza Jugoslavije je potpisnica četiri međunarodna svemirska sporazuma. Time je obavezana da ne krši uredbe kosmičkog prava, a ako bi se učlanila u komitet, Srbija bi isto imala pravo glasa i mogla da učestvuje u formulisanju novih pravnih normi koje regulišu svemirske aktivnosti.

„Pre nekoliko meseci poslali smo inicijativu Ministarstvu spoljnih poslova da se naša zemlja učlani u ovaj komitet koji već broji 87 država članica. Nema razloga da i mi ne postanemo deo toga, jer sve ono što čini kosmos ne pripada jednoj državi, organizaciji ili pojedincu, već svim ljudima na zemlji, što je i priznato svemirskim pravom”, kaže Nakarada Pečujlić.

Iako zvuči egzotično, svemirsko pravo (space law) je grana međunarodnog prava, objašnjava ova naučnica.

„Kada je 1957. lansiran ’Sputnjik’ države su se sastale pod pokroviteljstvom UN i dogovorile se o pravilima i normama koje će urediti aktivnosti u svemiru. Nakon toga, 1967. sklopljena je prva Konvencija (ugovor o svemiru). Tu su uređena najvažnija načela, a prvi član govori o tome kako postoji sloboda korišćenja i istraživanja svemira od svih na zemlji. Drugi član govori da u kosmosu ne može da se utvrdi privatno vlasništvo. Kada je, na primer, Amerika išla u ’Apolo’ misije i zabola zastavu na Mesecu, to je bio samo simbol da su bili tamo, a ne i da su osvojili tu teritoriju”, navodi naša sagovornica.

Ipak, u Americi se dogodio slučaj da je jedna osoba pokušala da prevari mnoge ljude i iskoristi njihovo nepoznavanje ovih normi. Amerikanac je zainteresovanima prodavao parcele na Mesecu. Ali, kada je ova njegova šema otkrivena, slučaj je došao na sud.

Kada je reč o nesrećama u kosmosu, dve su ostale upamćene. Ruski satelit „Kosmos 954” pao je na teritoriju Kanade. Pošto je imao nuklearni materijal naneo je i štetu. Dve zemlje su ovaj incident rešile diplomatskim putem i Rusija je Kanadi platila odštetu i troškove čišćenja teritorije. U drugom slučaju, sudarili su se ruski neaktivni „Kosmos 2251” i američki aktivni satelit „Iridijum 33”. Ovaj incident još nije razrešen.

„Kada je nastala svemirska trka, dominirali su Amerika i Rusija. Kasnije su se uključile i evropske zemlje poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije, ali su morale da se ujedine u Evropsku svemirsku agenciju jer su pojedinačno bile preslabe da bi bile konkurenti Americi i Rusiji.

Danas je situacija drugačija. I male zemlje poput Srbije imaju šanse da koriste kosmički prostor”, zaključuje Anja Nakarada Pečujlić.

Komеntari31
90d2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раца
Ми већ платисмо један сателит, само паре одоше нетрагом до дана данашњег ...
Mike Kovian
Sve što je Anja iznela, uradila je to na jasan, logičan i dovoljno stručan način da je svi razumeju. Nijednom nije zalutala u naučnu fantastiku nego je istakla mogućnost da i nešto "neobično i neuobičajeno" nije i "neizvodivo" za Srbiju. Ne vidim zašto jedan pravnik ne bi trebalo da o ovim stvarima govori pogotovo ako je i stručno opredeljen u tematiku. Ako nam pravnik po struci (a zapravo vojno politički komentator) servira nedeljno bar jednom svoja viđenja o svemu i svačemu onda i za Anju i njoj slične entuziaste treba da bude mesta u Politici.
kentaur
Može da navodi leteće automobile.
Maximus Optimus
Doktorand prava (i verovatno samo pravnik po zanimanju) nama priča o satelitima!!!
Никола
Какво залуђивање и онако слуђеног народа. Сателити, музичке фонтане, Београд на (хлебу и) води, брзе пруге, аутопутеви, лифтови, капије и вц-и, све већи тржни центри, а све мање траве, дрвећа, чисте воде, ваздуха и здравог разума. 300-метарски мостови за скоро милијарду евра, не зна се који је пројекат грандиознији и скупљи. Ајде што се народ не пита ''а одакле паре за све те мегаломанске пројекте баш сада, када Србија ништа своје не производи, одакле те стотине милиона евра за све то'', то још и да разумем. Народ ко народ, шта он зна. Али где су они прави новинари, где је жеља за истином, за разобличавањем ове фарсе? Јел' то уопште постоји у Србији? Сви су легли на руду, а? Баш лепо. И онај који ради и онај који не спречава, а може да спречи или бар јасно укаже и упре прстом или оловком, исто су криви. Али кога брига, лова не смрди, изгледа. Намерно не помиљем тужолаштва, полицију и судове. Они су само верне слуге и чувари система. Вечити изговор. А воле и паре, ево иде и повишица.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja