sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.11.2018. u 12:58 Jelena Cerovina
INTERVJU: SAMEH ŠUKRI, ministar spoljnih poslova Egipta

Podržavamo Srbiju u međunarodnim organizacijama

Pažljivo pratimo dijalog Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU, i nadamo se da će se u tom smeru nastaviti do zaključenja dijaloga, na način koji zadovoljava težnje naroda u regionu za boljom budućnošću
(Фото Министарство спољних послова Египта)

„Snažna, kooperativna i prijateljska priroda koja karakteriše odnose Egipta i Srbije, kako na nivou naroda tako i rukovodstava, kontinuirano se razvija već jedan vek. I zaista, mogu sa sigurnošću da kažem da odnosi dveju zemalja prevazilaze političke i ekonomske interese, te da su ukorenjeni u prijateljstvu dva naroda. Istorijski je ovo možda najočiglednije bilo kada su se dve zemlje udružile kako bi osnovale Pokret nesvrstanih. Danas ubiramo plodove tog odnosa, na diplomatskom, političkom, ekonomskom, turističkom i kulturnom planu”, kaže u razgovoru za „Politiku” Sameh Šukri, ministar spoljnih poslova Egipta, koji sutra dolazi u posetu Srbiji.

Dve zemlje su ove godine proslavile 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, a ministar Šukri kaže da postoji izuzetan potencijal za dalje razvijanje odnosa Egipta i Srbije.

„Vlade naših zemalja su svesne ove činjenice i postoji čvrsta rešenost obe strane za punim razvojem odnosa u svim oblastima”, ističe naš sagovornik.

Možete li da nam razrešite dilemu da li usmeno priznanje Kosova iz juna 2013, za vreme bivšeg predsednika Morsija, znači da vaša zemlja priznaje nezavisnost Kosova ili ne? Za Srbiju bi, naravno, bilo neizmerno značajno kada jedna uticajna zemlja poput Egipta ne bi priznavala Kosovo kao državu.

Međunarodno priznanje država je veoma složena i zamršena tema. U vezi s tim pitanjem postoje brojni uslovi, procedure i mere, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Egipat je vrlo dobro svestan ove činjenice i ovom pitanju pristupa s izuzetnom ozbiljnošću. Ne moram posebno da naglašavam da je naš stav takav da podržavamo mirno rešenje svih otvorenih međunarodnih pitanja – rešenje u koje su uključene relevantne strane u cilju mirnog rešenja, pri čemu se uzimaju u obzir njihove različite pozicije, kao i želja naroda za mirom, stabilnošću i prosperitetom. I zaista, Egipat je oduvek posvećivao dužnu pažnju odlukama koje donosi na međunarodnoj sceni. Ovo je rezultat njegove principijelne i postojane spoljne politike koja za cilj ima stabilnost i prosperitet u svom regionu i svetu uopšte, kao i njihovo unapređenje.

Svakako se nadamo razmeni poseta na predsedničkom nivou

Smatram da višedecenijsko strateško savezništvo koje postoji između naše dve zemlje može s lakoćom da prevaziđe bilo kakvo proceduralno pitanje u tom smislu. Egipat pažljivo prati dijalog Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU, i nada se da će se u tom smeru nastaviti do zaključenja dijaloga, na način koji zadovoljava težnje naroda u regionu za boljom budućnošću.

Egipat je bio uzdržan prilikom glasanja o prijemu Kosova u Unesko. Kakav će biti stav vaše države na sledećem glasanju, kako u okviru Uneska, tako i nekih drugih organizacija?

Po pravilu, odluke Egipta prilikom glasanja u međunarodnim organizacijama se detaljno proučavaju i ocenjuju od slučaja do slučaja i uzimajući u obzir okolnosti u datom trenutku. Imajući to u vidu, naš način glasanja je uvek u skladu s našim nacionalnim interesima i našim vodećim spoljnopolitičkim načelima.

Može li Srbija da očekuje dalju podršku vaše zemlje u međunarodnim organizacijama?

Egipat i Srbija imaju za sobom dokazan istorijat koordinacije i saradnje u međunarodnim organizacijama. Egipat pridaje veliki značaj ovoj dimenziji svojih odnosa sa Srbijom. Podrška koju pružamo Srbiji u međunarodnim organizacijama ne zasniva se samo na poštovanju principa reciprociteta već i, što je još važnije, na zajedničkim interesima i razumevanju koji postoje između dve zemlje po nizu pitanja od obostranog interesa. Egipat i Srbija bili su snažni partneri u međunarodnim organizacijama u podršci miru, stabilnosti i prosperitetu širom sveta, i to će se dalje nastaviti.

Predsednik Abdel Fatah al Sisi rekao je da je „arapsko proleće” 2011. godine bilo „nepromišljen pokušaj promene”, koji je predstavljao „egzistencijalnu pretnju po naciju”. Ko je bio kriv za situaciju u kojoj se vaša zemlja našla?

Te 2011. godine, talas promena bez presedana zapljusnuo je region donoseći sa sobom brojne nade, ali, što je razumljivo, i mnoge pretnje. Postoje brojna objašnjenja toga kako su stvari došle do te tačke, uključujući greške koje su počinjene od strane mnogih aktera. Kada se osvrnemo unazad, mnogi imaju mnogo toga da kažu; razloga, ciljeva i njihovih posledica po događaje koji su usledili, a s kojima su se suočili Egipat i druge zemlje iz regiona, ima previše da bismo ih ovde nabrojali. Ono što je ovde ključno jeste činjenica da su neke zemlje iz regiona uspele da se izbore s ovim talasom i da izađu iz njega snažnije, pritom svodeći na minimum bilo kakve negativne efekte koji su povezani s takvim drastičnim promenama, a da druge očigledno nisu bile te sreće. Neke su bile podložne intervencijama spoljnih aktera i subjekata koji su, nažalost, imali skrivene motive.

U tom kontekstu, sada kada je prošlo više od sedam godina, važnije pitanje koje se može postaviti je kako dalje. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da je egipatski narod zaslužan za izuzetan napredak koji je postignut u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina. Nakon što je pokrenuo dve revolucije. koje su postavile svoje zahteve, egipatski narod sada hrabro plovi svojim kursom ka boljoj, svetlijoj i prosperitetnijoj budućnosti – budućnosti obeleženoj održivim ekonomskim razvojem i čvrstim demokratskim temeljima. Egipatsko rukovodstvo upravo i ulaže napore kako bi izgradilo temelje u tom smislu. Naš aktuelni status zaista je odraz svega onog što je postignuto u jasnom uverenju našeg naroda u pogledu značaja koncepta nacionalne države. Umesto da uništi svoje nacionalne institucije, a s njima i celu zemlju, egipatski narod je mudro odlučio da sprovodi progresivne i pravedne promene u cilju političke i ekonomske modernizacije, odbacujući pritom nazadnu i isključivu vlast rešenu da promeni prirodu egipatskog društva i njegove vrednosti.

Sve češće čujemo da u Egiptu ima mnogo siromaštva. Kako se borite s tim? Da li takva situacija može dovesti do novih pobuna?

Kao što sam pomenuo, Egipat je uspešno krenuo u sprovođenje ambicioznog programa reformi koji su pozdravile i pohvalile brojne međunarodne finansijske institucije, među kojima bih istakao Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku. Uočili smo teške disproporcije u našoj ekonomiji i preduzeli hrabre korake da ispravimo stanje. Egipat ima mlado stanovništvo koje je ujedno i u porastu, te se svake godine sve više Egipćana uključuje u tržište rada.

Postojala su predviđanja u ranoj fazi sprovođenja reformi da će doći do nemira u društvu. Ona se, naravno, nikada nisu obistinila. Uprkos bremenu ekonomskih prilagođavanja koje su građani Egipta bili primorani da ponesu, oni su ipak pokazali izuzetno strpljenje, razumevanje i otpornost. Ostvarili smo značajan napredak na planu obnavljanja poverenja u ekonomiju, a makroekonomski pokazatelji ukazuju na drastična poboljšanja. Sada ubiramo plodove naše istrajnosti. Danas egipatska ekonomija nastavlja da raste brže i vlada je odlučna da poboljša životni standard svih građana. U ovom smislu, zdravstvo i obrazovanje nalaze se na samom vrhu liste naših razvojnih prioriteta, zato što su ključ održivosti.

Koliko Egipćana je napustilo zemlju iz ekonomskih razloga u talasu migracija iz arapskih zemalja u Evropu?

Pre svega, od velike je važnosti napraviti razliku između migranata i izbeglica koji su došli nakon izbijanja sukoba u više zemalja iz regiona, i migranata koje Egipat izvozi kao radnu snagu.

S jedne strane, važno je konstatovati da je i Egipat sam primio milione migranata i izbeglica i u potpunosti ih integrisao u društvo. S druge strane, Egipat je ponosan na svoju dijasporu i na milione egipatskih migranata širom sveta. Ne samo da su oni izvor ostvarivanja važnih doznaka, već su i važan dodatak zemljama domaćinima, jer doprinose vrednosti ovih društava, kao i njihovim ekonomijama.

Jednako vam je bitna saradnja i s Istokom i sa Zapadom, tj. i sa SAD i s Rusijom. Kakvi su vaši odnosi s Vašingtonom i Moskvom? Da li u tom smislu uspevate da postignete balans?

Važna nam je saradnja i sa SAD i s Rusijom. Egipat ima strateške odnose na svim nivoima i s Vašingtonom i s Moskvom. Trudimo se da neprestano i dosledno razvijamo i unapređujemo ove odnose uporedo, i na način koji maksimalno donosi korist svim uključenim stranama. Naša politika u tom smislu nije ekskluzivna samo za SAD i Rusiju, već je i mnogo šira. Mi želimo uravnotežene odnose na globalnom nivou zasnovane na uzajamnom uvažavanju, nemešanju i zajedničkoj koristi. Ovo je fundamentalna osnova naše spoljne politike, čime težimo unapređenju mira i bezbednosti u svetu.

Ipak, pojam „balansiranja” u ovom pogledu pokazuje duboko nerazumevanje prirode i dinamike naših odnosa s Moskvom i Vašingtonom. Naša partnerstva s Istokom i Zapadom nisu suprotstavljena. Ona se nadopunjuju i donose dobrobit za sve strane. Možda bi pojam „balansiranja” bio prikladniji u neko drugo doba: Hladnog rata, na primer. Struktura međunarodnog sistema više nije ista kao što je bila. Ideološke razlike koje su nekada podsticale ovu dihotomiju su stvar prošlosti. Danas, ceo svet, Istok i Zapad, mora da bude ujedinjen u borbi protiv zajedničkih izazova koji se nalaze pred nama, a naročito, naravno, protiv odvratnog i opasnog fenomena terorizma.

Egipat se danas često opisuje kao stabilna država u turbulentnom svetu, pogotovo u vašem regionu

Možda se Egipat opisuje kao stabilna država u turbulentnom svetu i turbulentnom regionu zato što je uvek držao kompas u pravcu razvoja i zaštite interesa svog naroda, u vreme kada nestabilnost vlada svuda oko nas. Uprkos svim izazovima, Egipat je uspeo da demokratizuje svoju vlast, da revitalizuje svoju ulogu u regionu i da u svojoj savremenoj istoriji uspešno sprovede ambiciozni program političkih i ekonomskih reformi, a da pritom ne ugrozi integritet države.

Egipat takođe čvrsto veruje da i njegova braća u arapskom svetu i regionu mogu da krenu istim putem i aktivno ulaže sve napore kako bi im u tome pomogao. Stvar je opšteg principa da Egipat ne interveniše, osim da pruži pomoć da se reše nastali konflikti. Ukratko rečeno, mi čvrsto verujemo da je mirno rešavanje konflikta, i to između samih uključenih strana, ključ stvaranja boljeg, mirnijeg i prosperitetnijeg sveta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je poziv vašem predsedniku da poseti Srbiju. Kakve su šanse da se ova poseta i realizuje u bliskoj budućnosti? Poslednji put je jedan predsednik Egipta posetio Beograd osamdesetih godina dvadesetog veka.

Veoma smo zadovoljni stvaranjem pozitivnog momenta za bilateralne posete između Egipta i Srbije. Zapravo, moja poseta Beogradu narednih dana biće potvrda toga. Ona naglašava našu želju da učvrstimo veze u svim oblastima. Svakako se nadamo razmeni poseta na predsedničkom nivou, s ciljem da se otvore nove dimenzije i prostor za saradnju na svim nivoima.

Komеntari1
9e4fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Пријатељском Египту, дипломатији и народу, капа доле!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja