petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
DOSIJE: HUMANITARNA KATASTROFA U JEMENU

Potomci kraljice od Sabe moraju da jedu lišće

Od oko 29 miliona stanovnika Jemena, 18 miliona je izloženo riziku od gladovanja, dok 8,4 miliona već teško pati zbog toga što nema od čega da se prehrani. – Broj žrtava rata je najverovatnije premašio 50.000 osoba
Autor: Vladimir Vukasovićponedeljak, 26.11.2018. u 21:00
Рушевине као последица бомби саудијске коалиције (Фото Бета/АП)

Jemen, najsiromašniju arapsku zemlju kojoj vode hronično manjka dok 90 odsto hrane nabavlja uvozom, ne iziskuje previše truda da bi se gurnuo u humanitarnu katastrofu. S toliko oskudnim resursima i ratovima koji su je razarali svaki čas u poslednjih pedesetak godina, ova je država gotovo u neprekidnim krizama svake vrste, uvek na ivici opstanka. Ali, međunarodna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja stoji iza jemenskog režima, kao da se svojski upela da ovo žalosno stanje pogorša do stravičnih razmera. Bespoštedan doprinos opštem haosu i svekolikoj nesreći dali su i njihovi ratni neprijatelji, pobunjenici iz milicije poznate pod imenom Hutiji. Procena da je u njihovom sukobu samo od gladi umrlo oko 85.000 dece koja još ni za školu nisu stasala tek je poslednja u nizu grozomornih vesti iz zemlje za koju se smatra da je na ivici najgore humanitarne krize na svetu u poslednjih stotinu godina, ako tu crtu već nije i prešla.

Nekad zemlja u kojoj je, u doba kad je izraelskim narodom vladao slavni Solomon, navodno stolovala mitska kraljica od Sabe, odakle je u Jerusalim poslala karavana kamila natovaren basnoslovnim tovarom začina, dragog kamenja i raznih skupocenosti, zatim prostranstvo koje je ostalo delom velelepnih sultanata, Jemen je u muke zapao kad su se o njega stali otimati osmanska i britanska imperija. Nadalje su ga unesrećivali Egipat i Saudijska Arabija, da bi se u proteklih nekoliko godina, u pokoljima koje je donelo „arapsko proleće”, kao zasad poslednji čin još neuspelog razračunavanja s nasleđem kolonijalizma i autoritarizma među arapskim nacijama, pretvorio u najubogije mesto na planeti.

Od oko 29 miliona stanovnika Jemena, prema podacima Svetskog programa za hranu, agencije Ujedinjenih nacija, 18 miliona je izloženo riziku od gladovanja, dok 8,4 miliona već teško pati zbog toga što nema šta da jede. I kad linije fronta, opsade gradova i blokade puteva ne bi presecale rute za dostavu osnovnih potrepština i humanitarne pomoći, žitelji ove zemlje ne bi napunili želuce jer jedva da više imaju čime da kupuju namirnice. Vrednost nacionalne valute tokom rata, od kraja marta 2015. godine naovamo, survala se a cene onoga što se nekim čudom još može naći u prodavnicama skočile su na astronomski nivo. Ako se ovako nastavi, u UN procenjuju da će se čak 12 miliona ljudi u Jemenu ubrzo naći u opasnosti da budu potpuno izgladneli. Već sada, u pojedinim oblastima pod kontrolom Hutiji, ljudi su primorani, kako su ustanovili novinari Asošiejted presa, da jedu lišće ne bi li nekako preživeli, to jest dočekali još jedan dan u kojem će se nastaviti njihovo lagano umiranje.

One koji su već pali kao žrtve metaka ili projektila još niko nije pouzdano prebrojao. UN nisu uspele da prikupe dobre podatke još odavno, kad je mrtvih bilo 10.000. Trenutno se procenjuje da je stradalih više od 50.000, među kojima je barem oko 17.000 civila. Kako su se ponašale zaraćene strane, moglo je biti i gore, jer i vlada, zajedno sa svojim stranim saveznicima, i pobunjenici, za koje se veruje da ih pomaže Iran, optuženi su za sva moguća ratna nepočinstva. Na spisku su: bombardovanje bez obaziranja na to hoće li ono pogoditi vojnike ili obično stanovništvo, svesno onemogućavanje isporuke humanitarne pomoći, mučenja i pogubljenja, regrutacija dece za borbu.

Na Jemence su Saudijci, UAE i njihovi pomagači izručivali kasetne bombe britanske i američke proizvodnje, upravo onu vrstu bombi kojih su se mnoge zemlje odrekle zato što je njihovo dejstvo sasvim neselektivno, odnosno savršeno za gubitak kontrole nad ograničavanjem „kolateralne štete”, kako se eufemistički nazivaju gomile mrtvih civila. Svesno je gađana i civilna infrastruktura, između ostalog i postrojenja za preradu ionako retke vode, što je potpomoglo izbijanje epidemija difterije i kolere, koja je ugrozila oko milion osoba. Na medicinsku negu mnogi Jemenci mogu zaboraviti jer se lekovi ne probijaju kroz opsadne obruče a namerno su rušene i bolnice, kao i škole i pijace. Tuklo se s neba i po školskim autobusima, te po venčanjima. I sahrane su bombardovane u onim slučajevima kada su na njima bile vođe Hutiji nedovoljno oprezne da, makar inkognito, ostanu daleko od svakog javnog skupa.

UN su optuživale koaliciju Rijada i Abu Dabija da je odgovorna za većinu civilnih žrtava, dok joj je jedna grupa istraživača, Projekat za podatke o Jemenu, kako je svojevremeno preneo „Gardijan”, na teret stavila da je više od trećine svojih vazdušnih napada usmerila na civilne ciljeve, od kojih su neki gađani i više nego jedanput, što otežava pravdanje da je reč bila o greškama. Istina, Saudijci se time nisu ni branili nego su ukazivali na to da su Hutiji mnoge civilne objekte pretvorili u vojne.

Kasetne bombe, namerno gađanje civilnih ciljeva, blokada humanitarne pomoći, mučenja i likvidacije, regrutacija dece za borbu – ništa nije zaobišlo najsiromašniju arapsku naciju

To nije bilo dovoljno dobro opravdanje za UN, koje su nameravale da stave Saudijsku Arabiju na spisak zemalja koje ugrožavaju dečja prava. Međutim, Saudijci su zapretili da će u tom slučaju prestati da daju novac za pojedine programe UN. Pritisnute time što im ionako nedostaje sredstava, one su odustale od svog nauma da prokažu Kuću Sauda.

Tek nakon skandala oko ubistva novinara Džamala Hašogija, za koje mnogi optužuju saudijskog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, SAD su naizgled ozbiljno inicirale mirovne pregovore o Jemenu. Borbe se, međutim, još nastavljaju, pre svega oko Hodeide, lučkog grada iz kojeg se može uticati na saobraćaj Crvenim morem, jednim od globalno značajnih koridora za prevoz nafte i ostalih dobara. U odsustvu drugih resursa, jer jemenske nafte ima sasvim malo i slabog je kvaliteta, delimičan nadzor nad Adenskim zalivom i Crvenim morem jedino je zbog čega je ova zemlja važna ostatku sveta, ne računajući regionalne aktere. Pošto su transportne rute ostale neporemećene, svet joj je ukazao i još manje pažnje nego što bi makar time zaslužila.

Snižavanje temperature u paklu

Nemačka, Holandija, Finska i Danska su među poslednjim zemljama koje su prestale da prodaju oružje Saudijskoj Arabiji zbog humanitarne katastrofe koju je njena vojna intervencija izazvala u Jemenu. I dalje se, ipak, čeka da takvu odluku donese ključni vojni partner Saudijaca, SAD.

Vašington je podržao intervenciju Kuće Sauda i Ujedinjenih Arapskih Emirata na njenom početku, 2015. godine, činilo se: bez entuzijazma, ali voljan da učestvuje i u toj i u svakoj drugoj akciji koja bi mogla obuzdati grananje uticaja Irana u regionu. Kako je Teheran stao iza pobunjenih Hutija, Amerikanci su dobili razlog za svoje učešće, od kojeg nisu odustali ni kada je sasvim ubrzo postalo jasno da intervencija samo ubrzava pretvaranje već urušenog Jemena u potpuni pakao.

Barak Obama je u jednom trenutku pokušao da tom paklu, ako ga već iz „viših” strateških ciljeva nije hteo zatvoriti, snizi temperaturu za pokoji stepen tako što je Saudijcima ispostavio spisak civilne infrastrukture koju ne smeju gađati, prevashodno energetske i vodovodne. Ni neke od tih meta, međutim, nisu još zadugo bile zaobilažene projektilima. U prah je smrvljen, na primer, i most preko kojeg je u to vreme stanovnicima grada Sane, nad kojim kontrolu imaju Hutiji, stizala većina humanitarne pomoći.

Kasnije je Obama naredio i da se obustavi prodaja samo jedne vrste projektila Saudijcima. Donald Tramp je i taj neveliki gest poništio.

Sve ovo vreme, Amerikanci pune gorivom avione saudijske koalicije dok su u vazduhu, kako ne bi morali prekidati misije, i dostavljaju joj obaveštajne podatke. U borbe se SAD nisu mešale direktno, sem u jednom navratu, kad su, nakon što su Hutiji navodno gađali njihov brod, uzvratili paljbom po radaru pobunjenika. „Njujork tajms” je objavio da su američki specijalci pomogli Saudijcima da unište jedno postrojenje Hutija za lansiranje raketa koje se nalazilo na granici ovih dveju država.

Dom najopasnijeg krila Al Kaide

Nakon što je početkom veka izgnana iz Saudijske Arabije, Al Kaida je dobar deo svojih kapaciteta prebacila u Jemen, koji je jednoj terorističkoj organizaciji imao da ponudi zabačenu teritoriju prepunu skrivenih i slabo dostupnih mesta, sa slabim nadzorom centralnih vlasti i moćnim plemenskim vođama od kojih se barem na neke moglo računati da će biti spremne na jatakovanje. Jemenska Al Kaida se uskoro proslavila kao najopasniji ogranak ove grupe, odgovoran za većinu njenih napada u inostranstvu. Ovo krilo Al Kaide još nije zatrto uprkos tome što SAD njene pripadnike stalno odstreljuju projektilima iz dronova. Nigde na svetu se bespilotne letelice nisu koristile koliko u Jemenu.

Tokom aktuelnog jemenskog rata, u zemlji se pojavila i Islamska država, ali zasad nije ispoljila veliku snagu.

Ovaj sukob je ponovo otvorio i stari jemenski rascep između severa zemlje i njenog juga, na kojem ima snaga sa secesionističkim tendencijama. UAE su optuživani da potajno podržavaju otcepljenje.


Komentari10
7056c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Ето шта ради богати арапски свет. Уништава сиромашни уместо да их помаже у развоју.
Sasa Trajkovic
Tužan je svet danas i ta slika UN i sverta je dobila svoj ram... Jemen i tragedija ovog naroda je lice i naličje tog sveta i njegovih vrednosti . Da li je zapad raj to smo nažalost shvatili i mi kada smo ušli u taj svet neo liberalnog potrošačkog društva u kome je jedina vrednost i sva moć u NOVCU.
Sofija
I Srbija prodaje oružje Saudijskoj Arabiji i to još uvek,iako su neke zemlje zapada stopirale prodaju!
Branko Milić
Iza sukoba u Jemenu stoji rivalitet i borba za regonalni uticaj između arhineprijatelja - Irana i Saudi Arabije, odnosno između šiitskog i sunitskog učenja islama. Arapi su zastrašeni persijskim blic krigom, koji preko Iraka, Sirije, Jemena i Libina preti da napravi neprekidnu kopnenu vezu sve do Crvenog mora, Mediterana i granica Izraela...
Jaaa
Malo više pažnje...ŠTA JE TO TOLIKO LEPO U JEMENU DA JE OVAKO RAZBUCAJU....MOŽDA I SAMA KRALJICA I NJENO TAJNO ZLATO ILI....POTOMCI SOLOMONA..???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja