subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Restitucija - rok za isplatu obeštećenja se odlaže za tri godine

utorak, 27.11.2018. u 16:30
(Фото Драгослав Жарковић)

Rok za isplatu obeštećenja vlasnicima oduzete imovine biće odložen za još tri godine, tako da će prvu ratu državnih obveznica stari vlasnici ili njihovi naslednici dobiti 15. decembra 2021. godine. To je predviđeno izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine, koje su na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije koja je danas počela.

Ovo je treće odlaganje roka za početak isplate obveznica, a u Agenciji za restituciju kažu da se pomeraju ranije utvrđeni rokovi za obeštećenje za oduzetu imovinu kako u pogledu isplate dospelosti obveznica, tako i u pogledu akontacije. Objašnjavaju da se rokovi pomeraju zbog obimnog posla i teškoća u prikupljanju svih potrebnih dokaza.

„Rokovi se pomeraju za tri godine, tako da umesto 15. decembra 2018. godine, 15. decmbar 2021. godine je datum kada bi po zakonu koji je predložen trebalo da počne ispata obeštećenja putem državnih obveznica”, rekla je za Tanjug Marija Krstić iz Agencije za restituciju.

Navela je da će isplata akontacije, koja iznosi 10 odsto utvrđenog iznosa za obeštećenje, pomera na 31. mart 2020. godine. Ukupna iznos koji je država odredila za obeštećenje starih vlasnika je ukupno dve milijarde evra, a Krstić je objasnila da se obeštećenje ostvaruje u dva vida, jedan je akontacija, a drugi obveznice.

„Opšti rok dospelosti obveznica koje se isplaćuju na jednake godišnje rate je 12 godina. Međutim, posebni su rokovi dospelosti za lica starija od 70 godina i iznose pet godina i za lica starija od 65 godina tu je rok 10 godina”, kaže Krstić.

Upitana kada bi onda mogao da bude završen proces restitucije, Krstić je rekla da taj postupak podrazumeva da svi zahtevi budu pravnosnažno rešeni.

„Građani moraju imati u vidu da je to postupka u kome učestvuje više stranaka. Pored podnosioca zahteva, učestvuje Državno pravobranilaštvo, pravobranilaštvo grada , odnosno jedinice lokalne samouprave i da svima njima treba obezbediti da na zakonit način učestvuju u postupku”, kaže Krstić. To, dodaje, znači, i ulaganje pravnog leka, žalbe, kao i donošenje drugostepene odluke protiv kojeg građani dalje imaju pravo podnošenja tužbe.

„Drugo, procena oduzete imovine otežana je zbog nedostatka arhivske građe i dokaza o površini objekata, odnosno kuća, poslovnog prostora, stanova koji su u odnosu na vreme kada se to dešavalo pre 60 i 70 godina porušeni. To je, takođe, jedan od razloga što postupak restitucije ne može da se spovede u tako kratkom roku u kojem građani to očekuju”, kaže Krstić.

Prva rešenja o vraćanju imovine u naturi doneta su 2012. godine. Do sada je vraćeno ukupno 6.436 objekata ukupne površine 475.000 kvadratnih metara, skoro 350 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, blizu 5.500 hektara šuma, a građanima je vraćeno i nešto više od 37.500 hekatara poljoprivrednog zmeljišta po zakonu iz 2011. godine.

Crkvi je vraćeno 26.710 hektara poljoprivrednog zemljišta, 32.280 hekatara šuma, 92 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta i 91.000 kvadratnih metara objekata. Kada je reč o imovini Karađoprđevića, Beli dvor je u postupku procene imovine, a u Agenciji za restituciju navode da će i njima pripadati pravo na obeštećenje budući da, po zakonu, ta nepokretnost ne može biti vraćena u naturalnom obliku.


Komentari17
25433
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena Mihailovic
Само ви тако.Кд се одузимало било је преко ноћи,а сада све ово траје три деценије.Устаће јадни народ.
Ненад
Поступак реституције опструише прво Агенција за реституцију својим нерадом јер нису у законом предвиђеном року решили предмете из разлога да запослени имају запослење. Закон је лош због тога што и ако се приликом доношења јавни интерес за његово доношење образлагао потребом да се исправи деценијска неправда и дискриминација људи који су погођени национализацијом а у суштини је закон којим се врши легализација отете имовине за даљу продају. Тумачењем закона од стране агенција прокламовани јавни интерес је још више извргнут руглу нарочито кроз одлуку агенције да се не враћа целокупна имовина корисницима како пише у закону већ уколико неко од наследника није поднео захтев сматрају супротно закону да ту имовину нико није тражио и задржавају за државу а такво незаконито поступање желе да озаконе изменама увођењем одредбе "да се враћа део" И судови саучествују у даљој дискримнацији корисника за разлику од колега у Хрватској који се у истој ситуацији позивају на сврху закона и враћају све.
Петар Луковић
Сасвим легитимно рекао бих... Држава нема пара, али ми стари власници паре и не тражимо. увек смо били доследни у ставу да тражимо само нашу дедовину у натури, а да нас паре грађана - пореских обвезника не занимају. Они који су били наивни и полакомили се на имагинарни непостојећи новац који је Ђелић 2011. године обећавао, као и они што су похрлили у Агенцију да траже решења о обештећењу, сада ваљда виде колико греше. А ваљда је и властима сада јасно да од обештећење у новцу никада неће бити у прилици да исплате и да треба да убрзају измене Закона о реституцују, којима се уводи субституција тј. обештећење другом државном имовином, које по свим анализама званичних органа има много више него довољно за компензацију.
Zaista je nejasno
Zaista je nejasno Nije jasno zašto se država brine o vlasnicima u čijim stanovima žive tzv. zaštićeni stanari jer u 90 odsto slučajeva su ti vlasnici poslovni ljudi koji su ulagali kapital u kupovinu neuseljivih stanova posle rata, dakle kojima niko ništa nije oduzeo, a s druge strane ta ista država uopšte ne brine o vlasnicima čije stanove je oduzela posle rata jer je naknada od 10% vrednosti stana u vrednosnim papirima sa početkom isplate koji se opet odlaže za tri godine najblaže rečeno uvredljiva.
Крађа и прекрађа
Можда сте Јордане и ви и Милојко у праву. Можда су се станови по Београду и читаве улице по градовима заиста зидали израбљивањем радника. Али како бисте назвали појаву кад неко приватизацијом постане власник таквог стана за 300-400 немачких марака а затим га издаје бескућницима за 500 и 600 евра месечно? У принципу то се зове крађа и прекрађа. Нисам наишао на друштвеним мрежама да неко помиње те „поштене“ власнике којима је држава „продала“ милионски вредне станове предратних власника за 30 или 40 хиљада динара. Не видим ни да се законодавац труди да мерама пореске политике или на други одговарајући начин бар ублажи ту скандалозну друштвену неправду.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja