petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 27.11.2018. u 20:30 Jelena Čalija

SPC traži sazivanje svepravoslavnog sabora o autokefaliji

Na nedavnom sastanku sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, mitropolit Amfilohije ponovio je ovaj stav srpske crkve, koji je u direktnoj vezi sa situacijom u Ukrajini
Митрополит Амфилохије и патријарх Вартоломеј разговарали су и о цркви у Црној Гори (Фо­то СПЦ)

Vaseljenski patrijarh Vartolomej još jednom je u direktnom razgovoru upoznat sa stavom Srpske pravoslavne crkve u vezi sa situacijom u Ukrajini, a ponovljena mu je i inicijativa najvišeg crkvenog tela srpske crkve Svetog arhijerejskog Sabora da o ovom pitanju treba sazvati novi svepravoslavni sabor.

Sa vaseljenskim patrijarhom sastao se krajem prošle nedelje mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je u patrijaršijsku rezidenciju na Fanaru došao na putu za Moldaviju. Sastanak sa patrijarhom Vartolomejem trajao je dva sata i tom prilikom velikodostojnici su, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, razgovarali o svepravoslavnim temama, naročito o crkvi u Crnoj Gori, Makedoniji, sa posebnim osvrtom na novonastalu situaciji u Ukrajini. Ponavljajući stav Sabora SPC o neophodnosti sazivanja novog svepravoslavnog sabora, uz učešće svih pomesnih pravoslavnih crkava, mitropolit Amfilohije istakao je da bi sabor rešio i ovo, ali i druga nerešena pitanja u pravoslavlju i da bi bio svojevrstan nastavak Kritskog sabora, održanog pre dve i po godine.

Na vanrednom zasedanju, održanom početkom novembra, Sabor SPC predložio je Carigradskoj patrijaršiji i svim ostalim pomesnim autokefalnim pravoslavnim crkvama da se pitanje autokefalije i pitanje pravoslavne dijaspore što skorije razmotre na svepravoslavnom saboru, „kako bi se potvrdili i osnažili sabornost i jedinstvo pravoslavne crkve i ubuduće izbegla iskušenja kao što je ovo kroz koje sada prolazi sveto pravoslavlje”. U saopštenju se pod iskušenjem, misli na situaciju nastalu posle odluke Sinoda Vaseljenske patrijaršije da otpočne proces davanja autokefalije nekanonskim crkvenim strukturama u Ukrajini, što je dovelo do prekida kanonskog opštenja Moskovske i Carigradske patrijaršije.

Predlog Sabora SPC da bude sazvan svepravoslavni sabor poslat je svim pravoslavnim pomesnim crkvama. Inače, i na majskom zasedanju Sabora srpske crkve carigradski patrijarh pozvan je da u vezi sa situacijom u Ukrajini ide putem dijaloga i svepravoslavnog konsenzusa, a taj stav ponovio mu je i patrijarh srpski Irinej, kada se u septembru sastao sa njim u Solunu.

Posebno je pitanje da li je u ovom trenutku, kada su prekinuti svi odnosi između Moskve i Carigrada, moguće sazvati svepravoslavni sabor. Naime, ovaj sabor po pravilu saziva i njime predsedava vaseljenski patrijarh, kao prvi među jednakima. Međutim, stav je Moskovske patrijaršije da je poslednjim odlukama u vezi sa Ukrajinom, koje se ocenjuju kao rušenje vekovnog kanonskog poretka, vaseljenski patrijarh to pravo primata izgubio. U nedavnom intervjuu „Politici”, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, naveo je da svepravoslavnim saborom ne može predsedavati carigradski patrijarh, jer su najvažniji problemi u pravoslavnom svetu vezani upravo za njegove antikanonske aktivnosti. Bojazan u vezi sa mogućnošću rešavanja spornih pitanja svepravoslavno izrazio je i poglavar Albanske pravoslavne crkve arhiepiskop Anastasije u pismu upućenom početkom oktobra ruskom patrijarhu Kirilu. „Koliko god se činilo nemogućim, verujemo da svi moramo učiniti sve što je u našoj moći da se vratimo planiranju novog velikog sabora. Svesni smo da će neki taj predlog smatrati nerealnim i neostvarivim. Ipak, uveren sam da niko ne može biti realista verujući u čuda i da ’stvari koje su nemoguće čoveku, moguće su Bogu’.”

Vredi podsetiti i da je poslednji veliki sabor pravoslavnih crkava održan pre dve i po godine na Kritu, ali iako je trebalo da bude svepravoslavni, na njemu nisu učestvovale četiri pravoslavne pomesne crkve: Ruska, Antiohijska, Bugarska i Gruzijska. Gotovo do samog početka zasedanja u junu 2016. bilo je neizvesno da li će učestvovati i srpska crkva. Delegacija SPC, međutim, ipak je došla na Krit, iako mnogi od njenih prethodno poslatih predloga nisu bili usvojeni. Među njima je bio i onaj da Kritski sabor raspravlja o autokefaliji i načinu njenog sticanja, uz obrazloženje da je ova tema detaljno razrađena na pripremnim saborima. Uprkos tome, na Kritu se nije govorilo o autokefaliji, već samo o autonomiji i načinu njenog sticanja.

Komentari15
fc1f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Протојереј Саша Петровић
Једина права одлука тог Свеправославног Сабора требало би да буде осуда Истамбулског патријарха Вартоломеја као расколника и екуменског јеретика, коначно одузимање првенства бившој Цариградској патријаршији (садашњој испостави ЦИА) и њеном бирократско-паразитском епископату на Фанару и давање овог права првенства Москви - Трећем Риму.
Ацки
Почело исплаћивање рата (без камата) нашој браћи, за разна вета у УН?!
Ivan M.
I da nisam upoznao proroštva svetih Pravoslavlja, dakle mimo njih, sada vidim da je ww3 neminovnost. Jer Bog podiže i obara, a gnev je sve veći i preliće se onda kada se potpuno povuče "onaj koji zadržava" kako je najlepše rekao apostol Pavle. A Pravoslavlje kao jedini sasud koji može da izgubi blagodat (u drugima ih nema) ovakvim neblagoslovenim aktima bezumlja pojedinaca u Pravoslavlju to i čini. Pa čak i priznati sveti Pravoslavlja, dakle od Boga osvedočeni sveci, su učili da je termin Ukrajina lažan i bogoboran i priznavali jedino Rusko (u crkvenom smislu). A oni koji pristadoše na to neće se naći u večnosti sa tim svetima, a gde će biti ne želim i ne interesuje me da znam. Meni su ti sveti dovoljan autoritet da i ceo svet stane na stranu drugačijeg tumačenja, ne bih se povinovao. Svako bira kome će da veruje.
др Милан Лекић
Аутор критског документа о коме се није расправљало, него је одмах усвојен - "О аутономији и начину њеног стицања" - јесте митрополит зетски СПЦ Амфилохије. Он је текст тог документа - месец дана пре почетка заседања - објавио у посебној монографији о доприносу СПЦ Критском сабору. Према том акту који је СПЦ потписала - васељенски патријарх нема право да без претходне сагласности помесне аутокефалне цркве додељује аутономију. О аутокефалији није било речи на Критском сабору. Митрополит зетски СПЦ могао би да сачини предлог новог документа, овог пута "о аутокефалији и начинима њеног стицања" за нови свеправославни сабор на коме би били присутни и Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузијска црква. Овде се ради о самоиницијативној исхитреној реакцији митрополита зетског СПЦ, иначе присног Цариградској паријаршији.
Милош Миленковић
СПЦ треба да тражи од Вартоломеја да повуче своје самовољно стварање независне Украјинске Цркве, а не да се сазива Сабор на разматрање те штете коју је већ нанео.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja