ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22

Godišnji porez i na prihod od odštete?

Kontroverze oko pitanja da li se dodatni porez na dohodak veći od 2,3 miliona mora platiti i na novac od naknade izgubljene zarade
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićutorak, 27.11.2018. u 23:40
(Фото А. Васиљевић)

Kada je Milici A. iz Sombora ovih dana na kućnu adresu stigao poziv da se u roku od dva dana javi Poreskoj upravi, žena nije mogla da pretpostavi o čemu se radi. Zna da na vreme plaća porez na imovinu, da poslodavac redovno izmiruje poreze i doprinose…

– Bila sam zapanjena kada su mi rekli da ću morati da platim godišnji porez na dohodak građana, jer su moje ukupne uplate prešle 2,3 miliona dinara, koliki je limit za plaćanje ovog poreza. Objasnila sam im da je to novac koji sam kao odštetu naplatila od poslodavca, budući da mi je pre sedam godina protivzakonito dao otkaz. Podnela sam žalbu i sudila se sve ovo vreme, da bih početkom godina dobila spor. Firma je morala da mi isplati sve zaostale zarade s kamatom, što jeste veliki novac i da me vrati na posao. Znači, ja sam po logici poreznika postala bogatašica zbog zaostalih zarada, Jer, koliko znam ovaj porez plaćaju samo oni s najvećim zaradama – priča Milica.

– Objasnila sam im još da su to zarade u proteklih sedam godina, a ne za 2017. godinu i da je na sve to već plaćen porez. Platio je sve to poslodavac. I zašto bih morala ponovo da plaćam državi istu globu – pita ova žena koja je rešila da presavije tabak i sada tuži poreznike.

– Sedam godina sam bila bez stalnog posla. Snalazila sam se kako sam znala. Srećom pa sam našla advokata koji je pristao da me zastupa bez dinara, dok ne dobijem spor, pa sam ga tek tada i isplatila. Advokat je od starta znao da ću dobiti poslodavca na sudu i zato je i hteo da me sačeka za novac. Znači, ja sam sedam godina trpela štetu od poslodavca i sada treba da platim porez, gde je tu logika, pita naša čitateljka.

U Poreskoj upravi su je, priča, pažljivo saslušali, objasnili da zakon nije na njenoj strani i da porez mora da plati. Ukoliko to ne uradi, ići će joj kamata svaki dan i dug će joj biti sve veći.

– Objasnili su mi da imam razne odbitke na članove porodice i da bih trebalo da platim oko 200.000 dinara kada se sve odbije. Rekla sam im da mi ne pada na pamet i da ću se žaliti ponovo sudu – priča Milica.

Goran Radosavljević, prof. dr sa FEFA univerziteta na predmetu javne finansije, kaže da je zakon u ovom slučaju zaista na strani poreznika.

– Godišnji porez na dohodak građana se plaća ukoliko je isplaćena zarada u toku te kalendarske godine veća od tri prosečne godišnje bruto zarade isplaćene u toj godini (što je više od 2,3 miliona dinara godišnje). Porez se plaća po stopi od 10 odsto za razliku između dohotka, koji je ostvaren, i trostruke prosečne zarade. Ako taj iznos prelazi šestostruku prosečnu zaradu u Srbiji, plaća se na razliku porez po stopi od 15 procenata – objašnjava naš sagovornik.

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana je primalac zarade, a ne poslodavac. Tako stoji u zakonu i zarade se oporezuju prema trenutku isplate. Dakle, ako je ovoj ženi, ali i svakom drugom poreskom obvezniku, sve isplaćeno u jednoj godini, onda to ulazi u godišnji porez na dohodak građana – ističe prof. Radosavljević.

Upitan da li se to, što neko nije sedam godina primao platu, ne podvodi pod štetu koja ne bi trebalo da podleže oporezivanju, sagovornik „Politike”, kaže da član 9, stav 1. tačka 8 zakona kaže da je iz oporezivog dohotka izuzeta naknada materijalne i nematerijalne štete, osim naknade zarade (plate) ili naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Odredbama člana 9. Zakona o porezu na dohodak građana propisuje se da naknadu izgubljene zarade (koja je u konkretnom slučaju naplaćena sudskim putem), isplaćuje poslodavac zaposlenom kome je nezakonitom odlukom prestao radni odnos. I to u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je sporni period radio kod tog poslodavca i ostvario prava iz radnog odnosa, što se oporezuje porezom na dohodak građana na zarade, saglasno članovima 13-18. Zakona o porezu na dohodak građana.

S druge strane, Đorđe Popović, advokat, kaže da naknada štete ne ulazi u osnovicu za oporezivanje.

– Isplaćena zarada za prethodnu godinu po sudskoj presudi predstavlja naknadu štete za izgubljenu dobit i na to se porez ne plaća. To bi isto bilo kao da je neko posle saobraćajne nesreće naplatio veliko osiguranje za pretrpljenu štetu, a onda mu došli poreznici da mu naplate godišnji porez na dohodak zato što je pretrpeo štetu – kaže ovaj advokat.

Na pitanje koga poslušati, a da se ne napravi još veća šteta, Popović odgovara da je na poreskom obvezniku da odluči. Ukoliko je rešio da se žali obveznik ne treba ništa da potpisuje u Poreskoj upravi, a šanse da se stvar ospori na sudu su velike.


Komentari12
a2a84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Trbojević
Isplaćena zarada se ne odnosi na kalendarsku godinu u kojoj je isplaćena već na ostvarene zarade po kalendarskim godinama nevedenim u sudskoj presudi te se mora za svaku godinu utvrditi visina poreza na dohodak i ako postoji porez tada zbirno zahtevati njegovu isplatu . Prihvatajući mišljenje poreske uprave upoređivalo bi se neuporedivo tj. neoporeziva vrednost dohotka za jednu godinu sa neoporezivom vrednošću dohotkom koji čini dohodak za više godina .
Zoran
To ne bi trebalo da se oporezuje.
dragan matejić
Država će i štetu presuditi u našu korist!
Aleksandar Mihailović
Najobičnije birokratske gluposti koje vode u nemoral. Po ovoj logici uskratiš primanja radnicima u visini minimalca 10g, minimalnih penzija takođe, dobiješ spor i onda platiš drakonsku kaznu a ne porez jer si 10g živeo od kontejnerskih usluga, koristio si redovno pelene a nisi se preselio u "večne banje". To nisu nikakve evropske vrednosti, to su vrednosti feudalnorobovlasničkih sistema. Zato nas i neće u EU, pravosuđe i zakoni su nam na -77, sa toliko rupa, nedorečenosti i prostora za slalome i veleslalome da bode oči, a nije ni čudo kada ih usvajaju polupismeni demagozi, i to po 20 na dan, koji treba da služe samo za slikanje. Država može da ih ne poštuje, da reketira penzionere i da ih juri kada im vrati reket, naravno, ako su opstali, da plate porez na enormna primanja, a onda neka podignu kredite da vrate sudske troškove i pozajmice kako bi mogli da prežive dok postupak traje. Diplomatski rečeno, klasični banditizam.
Nenad
Apsolutno se slažem sa prethodnikom. To je dvostruko oporezovanje što nema nigde u svetu. Država je već naplatila sve poreze koji joj pripadaju a na iznos koji preostane naplaćuje još i ektra porez. Na žalost, ovaj feudalni stav "porez na porez" ima uporište i u tzv. "profesorima" tipa prof. Radosavljević. Dok Srbija ima ovakve "stručnjaka" nema joj mesta u EU. Ovakve presude će sud u Strazburu oboriti a Srbija će imati više đtete nego koristi.
Preporučujem 3
Milorad
Ima li neki porez na ljudsku i birokratsku glupost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja