sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 28.11.2018. u 14:23 Brane Kartalović

Na Berlinskom kongresu stekli smo nezavisnost, ali nismo dobili Bosnu i Staru Srbiju

Споменик Јовану Ристићу (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Berlinski kongres 1878. godine krov je srpske državnosti, čiji su temelji bili hatišerifi i Sretenjski ustav iz prve polovine 19. veka. Interese Srbije na Berlinskom kongresu zastupao je državnik i diplomata iz Kragujevca Jovan Ristić. Njemu u čast, povodom 140 godina od međunarodnog priznanja Srbije i sticanja nezavisnosti, juče je u zdanju kragujevačke Stare skupštine priređen okrugli sto, na kome su govorili naši uvaženi istoričari. Paralele sa današnjim vremenom nisu izostale.

Komplikovani međunarodni odnosi, posebno između Rusije i Zapada, pre svih Austrougarske, pa i Velike Britanije, ali i interesi posrnulog Otomanskog carstva koje je napuštalo Balkan, uticali su na odluke donete na Berlinskom kongresu. Pitanje granica, koje danas navodno nije važno, bilo je i tada kamen spoticanja. Šta Srbija treba da dobije i dokle da se prostire nakon što se u ustancima i ratovima suprotstavila turskoj imperiji? Šta će reći Habzburška monarhija? Hoće li nam Rusija pomoći?

Srbija ni izdaleka nije mogla biti ravnopravni pregovarač, naši uspesi zavisili su od Rusije, naši neuspesi takođe, rekla je prof. dr Suzana Rajić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, čiji rad nosi naziv „Ratne tekovine Srbije na Berlinskom kongresu”.

– Dominantna Austrougarska posmatrala je srpsko i balkansko pitanje u takozvanom opšteevropskom kontekstu, bez Rusije. O Bosni se nisu mogli voditi nikakvi pregovori, o povezivanju sa Crnom Gorom nije moglo biti reči, a interesi ove carevine prostirali su se i na novopazarski sandžak. Južne padine Kopaonika bile su poslednja granična tačka Srbije. U tim okolnostima, međunarodno priznanje Srbije i dobijanje nezavisnosti bilo je veliki uspeh, koji dugujemo i Jovanu Ristiću. I nije tačno da su se odnosi Srbije i Rusije pokvarili posle Berlinskog kongresa – rekla je profesorka Rajić, upozorivši da evropska diplomatija 21. veka baštini tekovine Berlinskog kongresa.

Prof. dr Dejan Mikavica sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu govorio je na temu „Prečanski Srbi i državna nezavisnost Srbije”. Za Srbe u današnjoj Vojvodini Berlinski kongres je, u odnosu na činjenicu da su Bosna i Hercegovina ostale izvan srpske države, ličio na pravu nacionalnu katastrofu, ustvrdio je ovaj istoričar.

– „Zemlja suza naših”, tako su prečanski Srbi govorili o Bosni i Hercegovini posle Berlinskog kongresa. Njima je nacionalno ujedinjene sa prekodrinskim Srbima bilo važnije od svih diplomatskih uspeha iz 1878. godine – naveo je profesor Mikavica.

Okrugli sto o Kragujevčaninu Jovanu Ristiću (1831–1899), sa naglaskom na tekovine i posledice Berlinskog kongresa, organizovao je Istorijski arhiv Šumadije, sa sedištem u Kragujevcu. Učesnike skupa pozdravila je direktorka ove ustanove Slavica Jagličić, poručujući da se borba Srbije za samostalnost nastavlja i danas.

Na naučnom skupu u zdanju kragujevačke Stare skupštine, gde je Jovan Ristić obelodanio vest o međunarodnom priznanju Srbije i sticanju nezavisnosti, govorili su još Danijel Radović i dr Uroš Šešum sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Aleksandar Novakov, stručni saradnik Leksikografskog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu, prof. dr Slaviša Nedeljković i docent Dejan Antić sa Filozofskog fakulteta u Nišu, Vukota Vukotić iz Državnog arhiva Crne Gore sa Cetinja, Jelena Radosavljević sa Balkanološkog instituta SANU u Beogradu, Ljubodrag Popović, arhivski savetnik u penziji iz Beograda, te Predrag Ilić iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu. Njihovi radovi biće objavljeni u zborniku.

Komеntari46
30f04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RAZUMEVANjE ISTORIJE
Istorija se ponavlja ali sa malim izmenama . Pre 150 godina Carska Rusija je zagovarala Veliku Bugarsku, kako bi lakše stizala od Crnog mora, preko Bugarske i Albanije, do Jonskog i Jadranskog mora. To nije odgovaralo Nemcima i drugim evropljanima, pa su zagovarali da Makedonija pripadne Srbiji i da ojača Albanija, kako bi Evropi ostao otvoren put ka Turskoj, Bliskom Istoku i Aziji (nafta, gas, tržište,...).. Posle je komunistički SSSR zagovarao ujedinjenje Albanije i Kosova i ulazak Bugarske u Južnoslovenski savez ! Danas liberalno-kapitalistička Rusija želi ceo Balkan !
Miloš
@Milka, znate li da je prošlo vreme komunizma gde se moglo pljuvati po svemu srpskom, pa čak i iskrivljivati istorija što je i komunistima odgovorala. Kao ova vaša zlonamerna implikacija. Priče da je kralj, zajedno sa našom vladom prouzrokovao ww1 su toliko smešne i povrh svega, istorijski netačne.
Жали Заре
Милка, сумњам да припадамо истом, српском народу ако жалите за кимунистима, тј. безбожничким бољшевицима које само власт и привилегије интересују.
Milka
Ne @Miloše, došlo je vreme da karijerni Srbi mogu sebi da dozvole svakakve laži i, ponekad, pretnje, ali to kod mene ne prolazi. Ja ne pljujem po svemu srpskom, samo prezirem laži i mitove, a mi smo svoje, od kada smo u istoriju ispratili komuniste (na veliku štetu Srpskog i ostalih naroda), podigli na treći stepen. Srpska kruna nije znala da se sprema atentat na Ferdinanda, Petar I je sa vojskom prešao Albaniju, Draža je bio antifašista ... Evo da vam potvrdim. Ja stvarno pljujem na sve te mitove koji jedino štete mom narodu, i nikome više na ovome svetu. A koliko nam štete, to već svi znamo i vidimo.
Frane
Zoran [email protected], ja stvarno ne znam da su vecinu Dubrovnika cinili Srbi, to bi trebalo pitati Dubrovcane, ovako je blesavo da pisemo komentare koji nemaju nikakvu vrijednost. Inace, u Dubrovniku je prva pravoslavna crkva izgradjena u drugoj polovini 19' vijeka, dakle prije samo 150' godina. To vam dovoljno govori. Ja nisam kriv sta se vasi mokri snovi nisu ostvarili i sta je Srbija tamo gdje i je, duboko u utrobi Balkana. Tamo je oduvijek i bila. U Dubrovnik i u Hrvatsku mozete doci kad god pozelite, nasa obala je nakon Grcke najrazvedenija na Mediteranu a po mnogima i najljepsa. Mnogi gosti iz Srbije dolaze na ljetovanje u Hrvatsku, od Prevlake do Savudrije, sad kao stranci i to je to. Dobrodosli! Mnogi kazu da je Srbija predivna zemlja, ja sam nedavno bio u Novom Sadu i svidio mi se grad, velika rijeka koja spaja dvije obale Dunava - NS i Petrovaradin. Predivan pogled s Tvrdjave na NS, a tik ispod nje je crkva sv. Jurja, vrijedan spomenik Baroka u Vojvodini i kuca Bana Jelacica. Lp.
Zoki
Cinizam i arogancija idu pod ruku, Novi Sad, Ban Jelacic, itd. Istorija je nesto drugo. Kalendar „Dubrovnik“ (ovaj broj je izašao 1897. godine, a za narednu 1898. godinu, se bavio se književnošću, istorijom, kulturom i politikom, a uređivao ga je od 1897-1903 Antun Fabris, dubrovački Srbin katolik. U statističkom delu kalendara, pored podataka o broju stanovnika u Dubrovniku i okolini, može se videti i izjašnjavanje kojim jezikom se govori u "kući", 9713 se izjasnio da je to srpski jezik, 716 talijanski, itd. Po popisu iz 1890. godine Dubrovnik je imao 11.177 stanovnika. Dubrovnik nikada nije pripadao Srbiji, "ali velikim delom krvi njegove i svojim kulturnim zadatkom on je pripadao Srpskom narodu" jos od 7 veka kada ga je naselila Srpska vlastela iz Bosne sa svojim imetkom. Narod u okolini, Župa, Gruž, Reka, Šumet, Konavlje, je bio Srpskog pravoslavnog porekla i imao svoje manastire. U 11 veku Dubrovacka republika pocinje ekspanziju kupovinom i poklonima te zemlje od Srpske vlastele.
jamesbond
1805 je Napolion ujedinio preko 300 grado a drzsvica u Njemackoj u 22 provincije e dab 1870 nijemci usli u Pariz...jal tako nekako...
Anka
Ko je ovoj Raićevki dao doktorat kad i mala deca znaju da je Rusija na kongresu bila za stvaranje velike Bugarske?
Ruski plan za Balkan
Carska Rusija je zagovarala Veliku Bugarsku, kako bi lakše stizala od Crnog mora, preko Bugarske i Albanije, do Jonskog i Jadranskog mora. To nije odgovaralo Nemcima i drugim evropljanima, pa su zagovarali da Makedonija pripadne Srbiji i da ojača Albanija. Danas se ponovo sve karte stavljaju na sto.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja