petak, 24.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:53
ISHRANA

Riba u santi leda

Trikovi i obmane proizvođača hrane, nesavesnih trgovaca i tehnologa koji su preuzeli ulogu zlih alhemičara iz kuhinje
četvrtak, 29.11.2018. u 20:00
(Фото Пиксабеј)

Nesavesni trgovci, ali pre svega proizvođači hrane obmanjuju nas manje ili više i prodaju nam ono što ne želimo. Od nastanka velikih industrija hrane, tehnolozi su preuzeli ulogu zlih alhemičara iz kuhinje, pa nam serviraju razne gadosti u perfektno oblikovanim i privlačnim namirnicama. Razlog je naravno, novac, jer ako za isto vreme i uz manje troškova možete proizvesti više hrane, ostvarićete veći profit. O čemu govorim? O trikovima.

Možda je najbolje da sve ovo objasnim na primerima. Koliko vas bi kupilo običan beli hleb ako biste znali da je jedan od njegovih sastojaka (L-cistein, E-920) dobijen preradom ljudske kose? Ne mnogo, u to sam sigurna. Zamislite recimo da postite. Takav proizvod definitivno nije posan samo zbog tog jednog sastojka, koji, uzgred da kažem, može da se proizvede i na alternativan način, ali se to ne čini jer je prerada ljudskih vlasi jeftinija. Ovaj aditiv se ne mora navesti na deklaraciji, ali on je definitivno tu. Služi da bi testo bilo elastičnije i da se lakše mesi. Nije samo reč o hlebu, i mnoga druga peciva dele istu sudbinu.

Industrijska proizvodnja hleba i peciva počiva na masovnoj upotrebi aditiva, jer da li zaista mislite da neki pekarski gigant može sebi da dozvoli da mu se jedna vekna pravi četiri sata? Ne može, ali ni neće, jer vreme je novac, a ako se testo brže diže i hleb ostaje mekan i lep po pečenju, to je recept za dobru prodaju. Da ne trošim reči na specijalne vrste hleba kojima je lista aditiva dugačka kao članak koji upravo čitate. Rešenje je da sami pravite svoj hleb.

Aditiva ima mnogo i svuda su prisutni, pa ako proizvođač želi da vam proda vodu po ceni mesa, on će naći načina da neki mesni proizvod „nafiluje” vodom i tako ga proda. Svedoci smo pojave da kada kupujete zamrznutu ribu, vi u stvari kupujete santu leda sa njom, pa kada je odledite, shvatite da ste prevareni. To naravno nije jedini način da kupite vodu po ceni mesa.

Postoji aditiv E-407, karagenan, zgušnjivač, koji vezuje vodu u smesi u kojoj se nalazi. Obilato se koristi u svim parizerima i mortadelama. Dakle, pica šunka je puna vode koju je karagenan vezao, pa jedući ovu mesnu prerađevinu, vi jedete, to jest pijete – vodu. Naravno, uz gomilu drugih aditiva koji definitivno nisu zdravi. O paštetama a i viršlama da vas ne zamaram, to je otpad najgore kategorije gde je samleveno sve što bi se u suprotnom bacilo. Trik je sve to lepo začiniti i spakovati, pa nacrtati Diznijeve junake na ambalaži kako bi naša deca jela taj otpad od mesa.

Sirevi, naročito oni tvrdi, zreli sadrže i aditive koji nisu često navedeni u deklaraciji. Najgori izbor su topljeni sirevi krcati aditivima, koji se dobijaju pretapanjem raznih pokvarenih sireva povučenih iz prodaje, ali ta činjenica je obično skrivena od nas potrošača. Kada pogledate cene nekih „posnih” sireva, ne možete se oteti utisku da su znatno jeftiniji od običnih.

Možda je najveći od svih trikova iz rukava prehrambene industrije upravo margarin. Stvoren je kao zamena za puter, od kojeg je znatno jeftiniji, a nije nimalo zdrav. Margarin je proizvod dobijen hidrogenizacijom biljnih ulja (rafinisanih) i obilno se upotrebljava u proizvodnji lisnatih peciva, kolača, torti, kremova, preliva i ostalih slatkih i slanih đakonija.

Pored toga postoje i stoni margarini, prelepo upakovani i u reklamama serviranih deci uz pomoć poznatih ličnosti kao da je reč o zdravoj hrani punoj vitamina i minerala.

Očigledno da je interes proizvođača iznad zdravog razuma i istine. Zato dobro razmislite šta kupujete. I, postupite mudro.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com


Komentari5
1b717
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Kad pomenu virsle i pastete. Srbin sam zivim u USA. Godinama radim razne delove i unapredjenja jednom nasem coveku koji pravi industrijske masine za mlevenje mesa. I tako jednom mu redizajnujem neke nozeve koji su pucali prilikom rada. I u znak zahvalnosti , covek kupi novi Ferari i ajda se provozamo i tako krenemo u klanicu na severu drzave Viskonsin , kaze hoce da mi pokaze kako to sve radi . I ja sav sretan , voznja tu traje oko 10 sati u oba pravca , masina skoro 700 KS i milina. Kad sam tamo otisao vlasnik , saznavsi da sam ja napravio te nozeve, me provede kroz sve hale i u detalje pokaze proces. E tu sam video sta ide u pastete i virsle jer te nase masine to melju. Kad se govedo ubije nista se ali bas ne baca osim ( govana , ono u crevima , to se istisne , a creva iskoriste) . Meso se po klasama tranzira, a u pastetu idu papci, koske, kozura, soja , razni aditivi i ne vise od 5% mesa najgoreg kvaliteta , hrskavice dakle onaj najgori otpad. Posle toga nikad vise to u usta.
Dragan Jaćimović
Izuzetan tekst prepun korisnih informacija... Veliko hvala autoru...
Bravo za zanimanje nutricionista
Utricionisti bi mogli malo i da proučavaju istroiju. U tom slučaju ne bi pisali o tome da z viršle ide sve što bi se inače bacilo. Hrana je tokom najvećeg dela istorije bila suviše vredna da bi se išta bacalo i ljudi su se dovijali kako da sve iskoriste i imali su u tome dosta uspeha. Naravno da je najveći problem konzervisanje, tu aditivi mnogo pomažu. Malo je koristi od ovakvih članaka u kojima se govori šta je loše j opasno, a ne nude nikakva rešenja (osim da sami pečemo svoj hleb).
Богдан
Није проблем индустрија него влада која не штити интересе нас грађана јер таква храна која није обележена ознаком "опасно по здравље" је опаснија од цигарета које су јесу означене. Зашто законом не забране преваре потрошача које очигледно штете здрављу? Зашто рецимо производи који су прављени од одпада и пуни адитива не би могли да се пакују у црну фолију или конзерву, а производи који су дефинитивно здрави и евентуално без адитива запаковани у тамно зелену? Велики проблем је кад људи морају да стално читају декларације а гомила ствари се и није ни написана. Надлежно министарство ово треба да решава.
Raca
Шта рећи , а не заплакати ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja