sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.12.2018. u 18:00 Vladimir Vuletić
POGLEDI

Pregovori su mrtvi, živeli pregovori

Još početkom septembra bilo je jasno da od kompromisnog rešenja u pregovorima Beograda i Prištine nema ništa. Među Albancima i među Srbima prevladale su snage koje smatraju da je trajni zamrznuti konflikt bolji nego prevazilaženje vekovnog sukoba koje bi otvorilo vrata saradnji i ekonomskom razvoju čitavog regiona. Bilo je samo pitanje trenutka kada će taj politički neuspeh pokazati svoje pravo lice, odnosno kako će on izgledati. Onda se i to dogodilo. Uvedene su takse na srpsku robu, što je, bolje nego išta, pokazalo koliko veliku obostranu štetu, a nikakvu korist, donosi izostanak trajnog rešenja i prevazilaženja sukoba.

Priština ove mere, uperene protiv principa slobodnog tržišta, predstavlja kao odgovor na međunarodne političke aktivnosti Srbije kojima je otežano uključivanje Kosova u međunarodne institucije. Zaboravlja, međutim, da pomene da tih aktivnosti ne bi ni bilo da je postignut kompromis, koji je vlada u Prištini odbacila kao neprihvatljivo rešenje.

Da stvar bude komplikovanija, pokazalo se da su političke aktivnosti Beograda bile u znatnoj meri uspešne i da mentori kosovske nezavisnosti nemaju više onu snagu, a neki ni volju, da po svaku cenu izlaze u susret zahtevima kosovskih političara. Kao reakcija na političke uspehe Beograda u svetskoj političkoj areni usledilo je napuštanje te arene i prebacivanje težišta sukoba na ekonomski front.

Potpuno je nebitno da li su te mere bili planirane ili donete u afektu; da li su izraz isključivo želje Prištine ili su donete orkestrirano. Argumenata za jednu i za drugu tvrdnju ima napretek. Izvesno je da su te mere odranije stajale u arsenalu potencijalnih odgovora, ali je moguće da je reč o samostalnom postupku Prištine, koji se oslanjao na već stvoreni refleks da bilo koji njen postupak neće izazvati osudu Zapada da se ne bi ugrozili zajednički strateški interesi.

Sada su na potezu međunarodni akteri, pre svega SAD i EU, koje moraju da pokažu da im je zaista stalo do rešenja ovog konflikta

No, to pitanje je manje važno jer su – ovako ili onako, te mere počele da se primenjuju istog trenutka kada su donete, uz besu da neće biti povučene pre nego što Beograd prizna kosovsku nezavisnost u granicama definisanim 2008. godine. Umesto priznanja, iz Beograda je stiglo podjednako tvrdo obećanje da nikakvih pregovora ne može biti pre nego što Priština ne suspenduje „ekonomske sankcije”.

Sada se nalazimo u pat poziciji, iz koje se teško nazire izlaz. Same po sebi, ekonomske sankcije koje je uvela Priština ne mogu bitno naškoditi privredi Srbije, koja će naći druga tržišta, a ni srpskom stanovništvu na severu Kosova, koje će uz pomoć različitih mehanizama biti opskrbljeno potrebnom robom. Korist bi mogli imati samo gospodari sivog tržišta, a štetu, pre svega, albansko stanovništvo koje će manje kvalitetne proizvode drugih proizvođača plaćati skuplje. Pravu opasnost predstavlja činjenica da je ovaj proces izašao iz polja političke borbe.

Pomeranje sa mrtve tačke, gledano iz zapadnog ugla, moguće je samo pritiskom na jednu ili obe strane u sporu. Srbija je odolela izazovu da bude isprovocirana ovim merama i na taj način je izbegla mogućnost za uvođenje bilo kakvih otvorenih ili skrivenih ekonomskih sankcija kao vid pritiska na sebe. Ipak, treba imati na umu da, dok god se ne razreši kosovski čvor, opasnost od takvog scenarija potencijalno lebdi nad Srbijom. Povlačenje investitora, zatvaranje ili otežavanje robne razmene sa svetom i druge ekonomske mere koje bi bile praćene porastom i podsticanjem unutrašnjih političkih tenzija uvek stoje na raspolaganju kao način pritiska na Srbiju. Ne tako davno pokazalo se da te mere mogu izazvati paralizu političke elite, koja je, u međusobnoj borbi za vlast, propustila priliku da adekvatno odgovori na izazove kao što je bilo izdvajanje Crne Gore iz državne zajednice 2006. godine ili samoproglašenje i delimično međunarodno priznanje kosovske nezavisnosti 2008. godine.

Pritisak na Prištinu, s druge strane, moguće je izvršiti aktiviranjem mehanizama koji su u nadležnosti novoformiranog suda za ratne zločine i različitim merama tajne diplomatije.

U svakom slučaju, sada su na potezu međunarodni akteri, pre svega SAD i EU, koje moraju da pokažu da im je zaista stalo do rešenja ovog konflikta. U tom smislu, moguće je očekivati dva scenarija. Prvi bi bio usmeren ka oživljavanju pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine, uz pritisak na Prištinu da skine takse i na Beograd da spusti nivo svojih očekivanja vezanih za ishod pregovora, za šta je izgleda zainteresovan Vašington, a drugi bi bio sveobuhvatniji i uključio bi mnogo više aktera, sa ciljem da se otvori i redefiniše čitavo balkansko pitanje u okviru paketa koji bi trebalo da reši postojeće i predupredi nove potencijalne sukobe, čemu, prema određenim naznakama, teži Berlin.

U svakom slučaju, ako se ne dogode nepredviđene okolnosti, uskoro se može očekivati da neko vikne – pregovori su mrtvi, živeli pregovori!

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari0
6dce7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja