ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 29.11.2018. u 14:32 Marina Vulićević

Margaret Atvud piše nastavak „Sluškinjine priče”

Ova kanadska autorka napomenula je i to da će radnja nove knjige biti smeštena 15 godina nakon završetka zbivanja u originalnoj knjizi, a naratori će biti tri ženska lika
Канадска књижевница Маргарет Атвуд (Фото википедија / Larry D. Moore)

Kanadska književnica Margaret Atvud, autorka kultnog distopijskog romana „Sluškinjina priča” iz 1985. godine, (kod nas u izdanju „Lagune”), prema kojem je su snimljene dve sezone istoimene serije, a sa nestrpljenjem se očekuje i treća, najavila je izlazak nastavka ovog klasika feminizma za 10. septembar sledeće godine.

Kako javljaju Bi-bi-si i Ej-bi-si Margaret Atvud je svojim čitaocima poručila da je ova priča, koja će nositi naslov „The Testaments”, inspirisana svim pitanjima koja su joj postavljana o totalitarnom sistemu Gileada, ali da ju je podjednako na pisanje podstakao i savremeni svet u kojem živimo.

Ova kanadska autorka napomenula je i to da će radnja nove knjige biti smeštena 15 godina nakon završetka zbivanja u originalnoj knjizi, a naratori će biti tri ženska lika. Iako se nije otvoreno izjašnjavala u vezi sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, u izjavi za medije Margaret Atvud istakla je da je „Sluškinjina priča” postala simbol pokreta protiv njega, pokreta koji se zalaže za ženska prava i otpor mizoginiji širom sveta.

(Foto Printskrin jutjub)

U središtu originalne „Sluškinjine priče” Margaret Atvud nalazi se junakinja Ofred, jedna od malobrojnih koje su još sposobne za rađanje, i kojima su oduzeti ime, pravi identitet intelektualki i uticajnih žena, da bi bile pretvorene u mašine za rađanje komandirima totalitarnog patrijarhalnog sistema Gileada. Iako ova literarna slika umnogome podseća na ono što se dešavalo u doba nacizma, kada je sistem ženama uskraćivao pravo izbora i dodeljivao im isključivu ulogu majke, stvarajući i projekat Lebensborna, rađanja arijevske dece, ona predstavlja klasičan primer funkcionisanja totalitarne države, bilo gde u svetu. U njenim osnovama jesu slepa sila vojske i policije, poslušnost sistemu i oduzimanje svih građanskih prava čoveku, koji je sveden na puko preživljavanje. Roman „Sluškinjina priča” završava se u trenutku u kojem je junakinji Ofred rečeno da je odvode predstavnici pokreta otpora, tako da će čitaoce u nastavku zanimati da li je ona sada negde na slobodi ili je odvedena u pritvor.

Beki Hardi, direktorka britanske izdavačke kuće „Chatto&Windus” jedna je od mnogih čitateljki koja je nestrpljiva da vidi šta će biti u nastavku ove pripovesti o hrabroj Ofred, i izjavila je da nam Margaret Atvud nikada nije bila potrebnija. Po njenom mišljenju, kraj njene „Sluškinjine priče”, taj trenutak kada se zalupe vrata kombija koji odvozi Ofred u nepoznato, jedan je od najbriljantnijih višeznačnih završetaka u literaturi. Istoimeni film Volkera Šlendorfa iz 1990. godine, u kojem su uloge tumačili Nataša Ričardson, Fej Danavej i Robert Dival, okončava se slično romanu, dok serija koju mi gledamo ide mnogo dalje...

Za sada, Margaret Atvud ne otkriva da li će Ofred, ili bilo ko od poznatih junaka, biti i u nastavku „The Testaments”.

Međutim, gledaoci serije „Sluškinjina priča”, mreže „Hulu”, znaju koliko je njena radnja odmakla od knjige same, i koliko je neverovatnih obrta preživela Ofred, koju tumači Elizabet Mos. Čuveni roman je te 1985. godine osvojio Guvernerovu nagradu, našao se u najužem izboru za Bukera, i do 1986. bio prodat u tiražu od osam miliona primeraka širom sveta.

Ova knjiga nalazi se na spisku školske literature u Kanadi, ali, kao i popularna serija, nalazi sve više pobornika u novim generacijama čitalaca upravo zbog političke situacije u SAD. Po rečima izdavača Margaret Atvud, romaneskni nastavak neće biti u vezi sa „Hulu” adaptacijom, koju očekuje i treća sezona u proleće sledeće godine.

Margaret Atvud sledeće godine u novembru navršiće 80 godina, što ona komentariše: „U dobu sam u kojem jesam, ali to ima i svoje prednosti, zato što pamtim mnoge stvari”. 

Komеntari0
94499
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja