sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46

Nemačka i Francuska nisu za sankcije Rusiji

Dok SAD očekuju od EU da proširi sankcije protiv Moskve, Berlin i Pariz ocenjuju da bi eventualno ratno stanje u Ukrajini moglo da postane realna pretnja evropskom miru
Autor: Biljana Mitrinovićčetvrtak, 29.11.2018. u 17:27
Украјински војници на вежби (Фото Бета/АП)

Ako su akcije ukrajinskih brodova u Kerčkom moreuzu zaista bile namerna provokacija, kako tvrdi ruska strana, onda se postavlja pitanje ko je van Ukrajine zainteresovan za takvu provokaciju sa svim mogućim posledicama.

S druge strane, ako je Rusija odlučila da provocira i pokaže ko diktira pravila u ovom moreuzu, postavlja se pitanje na čiju podršku sa Zapada računa ili barem ko bi ćutke prešao preko ovog ruskog „pokazivanja mišića”.

Ruski predsednik Vladimir Putin je juče, tek četvrtog dana od incidenta, i pošto su se lideri brojnih evropskih država i SAD izjasnili o ukrajinsko-ruskom sukobu – izneo svoj stav. Putin je na plenarnoj sednici ruskog investicionog foruma u Moskvi rekao da je reč o „beskrupuloznoj igri ukrajinskih vlasti uoči izbora”.

On je optužio predsednika Petra Porošenka da je naredio da se izazove incident i da ga je iskoristio za uvođenje ratnog stanja, kako bi prikupio političke poene uoči predsedničkih izbora u martu iduće godine. Inače, ankete pokazuju da njegova protivkandidatkinja Julija Timošenko stoji gotovo dvostruko bolje.

Juče je u 10 regiona koji se graniče sa beloruskom, ruskom i donjeckom granicom stupilo na snagu ratno stanje, a Ukrajina je saopštila da incident nije nastao u ruskim teritorijalnim vodama, nego u međunarodnim. Osim toga, kako bi izbegao tvrdnje koje je juče ponovio ruski predsednik, Porošenko je ratno stanje ograničio sa prethodnih 60 na 30 dana, kako ne bi ometalo predizbornu kampanju.

Da bi se moglo prognozirati u šta će se ovaj incident razviti, tokom prethodnih nekoliko dana u medijima se merilo koliko je čija reakcija oštra. Tako su pojedini došli do zaključka da su reakcije Nemačke i Francuske prilično blage i neuverljive jer su od Rusa zahtevale da vrate brodove i oslobode mornare, a deeskalaciju sukoba su tražile – od obe strane.

Naročito je za oko zapala izjava šefice austrijske diplomatije da će se o ovome raspravljati na sednici Evropskog saveta u decembru, kada će se vladati boljim podacima, jer sada imamo „reč jednih protiv reči drugih”.

Evropski portal „Politiko” je primetio da je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, koji je inače kritičniji prema Rusiji od svojih prethodnika, pozvao Moskvu da prekine blokadu (iako je već u ponedeljak ujutru otvoren pomorski saobraćaj u Kerčkom moreuzu) i da je nagovestio da su „obe strane nekako krive”.

Nakon što je objavljeno da je nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala sa Putinom, nakon što je sam Porošenko rekao da je bio primoran da zove nju pošto odgovora iz Moskve nije bilo nakon njegovog pokušaja da stupi u kontakt sa ruskim predsednikom – ni njena reakcija nije bila zadovoljavajuća.

Kancelarkin portparol Štefan Zajbert rekao je da Nemačka poziva na deeskalaciju i dijalog. Osim toga, Nemačka i Francuska nudile su posredništvo u sporu, u okviru „normandijske četvorke” (koja već godinama nije postigla nikakav pomak u rešavanju ukrajinskog spora), što je Sergej Lavrov odbio.

Nakon što je Stejt department saopštio da bi SAD želele da evropske zemlje učine više kako bi pomogle Ukrajini, što uključuje oštriju primenu sankcija i razmatranje podrške gasovodu „Severni tok 2”, postalo je jasno da i u Vašingtonu pažljivo prate evropske reakcije i da nisu zadovoljni.

Nekoliko zvaničnika evropskih institucija, baltičkih država i Poljske založilo se za pooštravanje sankcija Rusiji. Međutim, nemački „Velt” objavio je da su se Nemačka i Francuska usprotivile takvoj reakciji.

Ovaj list piše da su predstavnici Berlina i Pariza razgovarali na tajnom sastanku Političkog i bezbednosnog komiteta u utorak u Briselu i da su povodom ovog sukoba zaključili da bi trebalo usvojili „mere za izgradnju poverenja”.

„Velt” je citirao neimenovanog evropskog diplomatu, koji je preneo da sankcije u taj projekat nisu uključene, nego da, umesto toga, vlade u Nemačkoj i Francuskoj žele da „nastave svoje diplomatske napore” i uključe OEBS u igru.

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da mu se nikako ne dopada taj sukob, a portparolka Stejt departmenta podsetila da se ni postojeće evropske sankcije ne sprovode u punom obimu, juče je američki izaslanik u Ukrajini Kurt Volker, prilikom posete Berlinu, bio sasvim konkretan i rekao da SAD ohrabruju svoje evropske saveznike da razmotre kakve bi dodatne sankcije protiv Rusije mogle da se sprovedu.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku to nije nešto što Nemačka i Francuska razmatraju, ali te stvari mogu da se razviju tokom vremena.

EU već nikako nije oduševljena ritmom proširivanja sankcija protiv Rusije, koji nevoljno prati, a najnoviji incident, propraćen stvaranjem atmosfere ratnog stanja na evropskom kontinentu – najmanje je što je Evropi u ovom trenutku trebalo. Ukrajinski poziv SAD, posle poljskog, za formiranje stalne vojne baze, kao i gomilanje ruskih snaga na njihovoj zapadnoj granici i prebacivanje još jednog protivraketnog sistema S-400 na Krim – samo pokazuju da će Evropa morati da odluči.


Komentari16
15786
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nije-nego
Da Rusija nema šta da razmeni, ne bi je Englezi toliko potiskivali. Problem je sto se Rusija počela ubrzano razvijati u svim pravcima i na svim poljima. A zapad ne želi konkurenciju. Zapadu je Rusija potrebna samo kao sirovinska baza. A to da je Rusija zauzela "Ničiju zemlju" i eksploatiše gas sa nje...koliko znam oni su tu zemlju davno zauzeli. I, za razliku od nekih, nisu počinili najveći genocid u istoriji čovečanstva, nad domicilnim stanovništvom.
Milan Miličić Rumenka
Odlični komentari, but komentaristi pišu kao da se Ukrajincima približava proleće, a ne ciča zima. Peri se koža ježi od te činjenice, ali zato ima lukave saveznike. Umesto gasa, „do zelene trave“, rešio čovek da ugreje svoj Narod sa nekakvim maršalovim planom – (sa Engleskim patentom) ratnog stanja. Nemica i Francuz, (iskustveni rezon), na Ruse ne ići u jesen i pred zimu, nego, ako se mora, a ne daj Bože, na Ruse krenuti kad ozeleni. Napoleon i Hitler su svojima ostavili lep večni nauk o ruskim prostranstvima i zimama. Tramp, vidim nagovara, ovi još jednom da probaju. NATO bi udario na Ruse, ali poslednja članica nema džebane u livore. Sudba Ruskaja bez vraga
aco Vasiljevic
Sisli malo sa Srbije pa pokusavaju ali bezuspesno da uzjasu na Rusiju.Za sve njihove, hrvatske, muslimanske, albanske zlocine su optuzivali srbe a sada ruse.Ovaj put ce te dobiti po nosu od rusa.
Radenkovic Milivoje
"... амерички изасланик у Украјини Курт Волкер ..." Sada mi je jasno ko je organizovao, pokrenuo i sprovodi provokaciju u Ukrajini. Za one koji su mozda zaboravili, gospodin Volker je bio izaslanik SAD na Kosovu kada je bas on, bas slucajno, otkrio mrtve u Racku, sprecio misljenja neutralnih da dodju do medija... i to je bio uvod u bombardovanje Srbije. Sada je u Ukrajini ... i eto, bas slucajno se opet dogodila provokacija. Uhhh, koliko slucajnosti.
nikola andric
Od laganja do bezsramnog laganje izgleda nema granica. Tereza Mej je uvela novu modu laganja koju mnogi slede posto je bila uspesna. Niko na zapadu nije bio zainteresovan za istinu njenih optuzbi prema Rusiji. Amerika ih je usvojila bez ikakvog dokaza. Ukrajina sledi isti primer naivnom pretpostavkom da ce uvuci ''zapadne saveznike'' u komplot. U svim konfliktima izmedju Rusije i Ukrajine zapad je birao stranu Ukrajine. Da u Ukrajini zivi velika ruska manjina se zaobilazi. Ameri bi za 4 svoja gradjana poceli rat sa bilo kojom drzavom. Ukrajinci su ocevidno preterali namerom da probleme sa svojom ekonomijom premeste na politicki nivo. Namera je toliko providna da se cak i Nemacka od te namere distancirala. Da Francuska sledi nemacki primer je razumljivo kad se zna medjusobna zavisnost. Ukrajini je ocevidno potrebno mnogo vise vremena da ukopca da sama mora da resi svoje probleme. ''Moralnu podrska'' zapada se pogresno shvatila kao ekonomsku podrska.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja