ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:14
10 PITANjA O VINOGRADIMA U SRBIJI: Proizvodnja vina naša šansa

U Sremu i Šumadiji niču nove vinarije

Veliki pomak u vinskom turizmu kod nas je napravljen poslednjih deset godina, a ova delatnost sve više se isplati: s cenom od tri do deset evra po litru – sa dva hektara može se sasvim pristojno živeti
Autor: Dragoljub Stevanovićsubota, 01.12.2018. u 10:00
Србија је постала препознатљива по новим сортама грожђа

Proizvodnja vina u Srbiji doživljava pravi „bum” poslednjih godina. Mnoge porodice vide svoju šansu u kvalitetnim vinima, vinskom turizmu i ugostiteljstvu. Još smo daleko od onoga što možemo: nekada smo imali sto hiljada hektara pod vinogradima, a danas za petinu manje iako se stanje menja nabolje.

Najvažniji motiv za vinogradare jeste da se ova delatnost isplati, s jednog hektara u proseku dobije se oko šet hiljada litara vina. Uz cenu od tri do deset evra po litru – sa dva hektara može se sasvim pristojno živeti.

U intervjuu za „Magazin” ovu optimističnu računicu izveo je profesor dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.

1. Da li su vinarije zaista dobra šansa za razvoj porodičnih domaćinstava?

Poslednjih nekoliko godina otvoreno je mnogo novih vinarija s dobrim kvalitetom vina. Proizvodnjom vina ponovo počinju da se bave porodična gazdinstva, a kvalitet vina je izuzetno dobar, i to je ono što može da nas raduje. Vraćamo se tradiciji uz novu i savremenu opremu pa i nove sorte koje su stvorili naši vrhunski stručnjaci. Od rejona posebno bih izdvojio Šumadiju i Srem koji prednjače u razvoju porodičnih vinarija, na površina od dva, dva i po hektara u proseku. Možemo reći i da u poslednjih deset godina hvatamo priključak sa tradicionalnim vinogradarskim zemljama.

2. Da li je lako ući u ovaj biznis?

Problem je što mora da prođe više godina od ulaganja do prvih prihoda. Potrebno je i dosta novca da se krene u sadnju, za jedan hektar i do petnaest hiljada evra, a za savremenu opremu u vinariji još toliko. Da biste proizveli vino potrebno je opremiti vinariju, a to zahteva ulaganja od godinu do tri da biste izneli vino na tržište. To je skoro deset godina do prve zarade. Zato su evropska vina na visokoj ceni jer tamo porodična gazdinstva desetinama godina proizvode vino.

3. Pretpostavljam da mislite na Francusku i Italiju?

U Evropi su Francuska i Italija vinogradarske sile. I kad je u pitanju izvoz, ove zemlje su vodeće, a iza njih Španija koja ima najveće površine pod vinovom lozom, ali manje prinose. Kada su u pitanju količine, ne možemo da se takmičimo sa Španijom, ali po kvalitetu možemo. U Srbiji sada imamo dvadeset hiljada hektara pod vinovom lozom, što je pet puta manje nego pre četrdeset godina, a radi poređenja sa Evropom, u Italiji samo jedan rejon ima oko 25.000 hektara.

4. Kažete da se sada i kod nas vraća privatni sektor, da li je i to razlog boljeg kvaliteta?

Neverovatan pomak napravljen je u poslednjih desetak godina, stvorene su dobre vinarije i dobra vina. Znatno bolji kvalitet nego pre petnaest godina. U Srbiji je na snazi nova rejonizacija geografskih područja sa 22 vinogradarska rejona u okviru kojih se nalaze i manja područja – vinogorja. Osim Šumadije i Fruške gore koje su dosta uradile i među najrazvijenijim su vinogradskim područjima, tu su Subotička peščara, negotinski kraj, južni Banat i Vršac, tri Morave i druga.

5. Zašto naši studenti odlaze u Italiju da studiraju enologiju pored naših univerziteta?

U Srbiji se izučava zasebno vinogradarstvo, a zasebno proizvodnja vina i vinarije. I to je ta razlika jer postoje dve odvojene naučne discipline. Taj program je još iz vremena naših velikih kombinata, i nije prilagođen novom vremenu gde stručnjak koji radi u privatnoj vinariji mora da se razume i kako se proizvodi grožđe i kako se potom u vinariji prerađuje.

6. Da li se nešto čini da se to stanje promeni?

Na Univerzitetu u Novom Sadu akreditovali smo master studije za vinogradarstvo i vinarstvo, u saradnji Poljoprivrednog i Tehničkog fakulteta, koje spajaju vinarstvo i vinogradarstvo.

U svetu se preko 80 posto grožđa preradi u vino, tako da su to dve nerazdvojne grane. Pošto se Srbija vraća na porodična gazdinstva, jedan stručnjak bi trebalo da pokrije i vinograde i vinarije. Nekada su te oblasti u velikim kombinatima bile podeljene pa su bili potrebni stručnjaci oba profila.

Moderna vinarija u Sremskim Karlovcima (Foto G. Mulić)

7. Koje sorte vinove loze preovlađuju?

U Srbiji dominiraju zapadnoevropske sorte sovinjon, šardone, rajnski rizling, rizling italijanski, kaberne sovinjon, merlo. Te sorte dominiraju i u evropskom i svetskom sortimentu. Od starih sorti se očuvao prokupac i još neke sorte. Imamo i nove sorte koje su stvorene u Srbiji i tu je naša šansa.

8. Koje su te naše novostvorene sorte?

Da bi se jedna sorta stvorila potrebno je dvadeset pa i trideset godina. Te novostvorene sorte daju određenu specifičnost i prepoznatljivost Srbije na mapi Evrope. Poslednjih godina raste interes proizvođača za novim sortama. Ovakav trend je prisutan kod nas, ali i širom Evrope. Neke od takvih naših sorti su na primer, probus, sila morava (visoko tolerantna na gljivične bolesti), stvorene na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada u Sremskim Karlovcima. Dosta sorti je stvoreno i na Radmilovcu (oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna), kao što su župski bojadiser, krajinski bojadiser i druge. U našem sortimentu dominiraće i dalje internacionalne sorte, ali pre ćemo naći mesto u izvozu vina sa prokupcem nego šardoneom jer je prokupac sorta specifična za naše podneblje. Mi inače više uvozimo nego što izvozimo.

9. Nekada smo imali velike kombinate, ali nismo uspeli da ih sačuvamo. Ko su naši novi brendovi?

Postoji više vinarija koje su danas poznate u Srbiji, a broj im je iz dana u dan sve veći. Sve veći značaj dobijaju rejonska udruženja za zaštitu geografskog porekla vina, čime postaju prepoznatljivija određena područja. Jedan od danas poznatih podruma je npr. u okolini Oplenca, u šumadijskom rejonu. Kad smo kod Oplenca, treba pomenuti i vinariju kojom upravlja porodica Karađorđević, a osnovao ju je još kralj Petar. Mnogo je sjajnih vinarija u Sremu. Mi nažalost nismo uspeli, osim „Rubina”, da sačuvamo velike sistema kao što su to uradili u Makedoniji i Hrvatskoj, ali jačaćemo privatni sektor koji se već prilagođava i rastućem vinskom turizmu, odnosno vrlo popularnim „vinskim putevima”.

10. Može li vinska kultura da se nosi s pivskom, da tako kažem?

Kod nas, pa i u svetu, zastupljenija je pivska kultura, za vino treba i posebna čaša, raspoloženje, hrana. Potrošnja vina opada i u Srbiji i u svetu, ali raste obrt kapitala. Generalno se piju manje količine, ali kvalitetnijih vina. Kod nas je pivska kultura naročito izražena, pa se tako u Srbiji godišnje po stanovniku popije četiri do pet litara vina, a u Francuskoj desetak puta više. Primetno je da se danas više priča o vinu, da ljudi više znaju o vinu, i to je ta kultura koja se povećava.

Pomoć vinarima

Na oglednom dobru u Sremskim Karlovcima rade se hemijske analize, kao podrška vinogradarima za simbolične sume. U pitanju su analize grožđa, vina u fermentaciji i gotovih vina. Zahvaljujući donaciji Pokrajinske vlade, uloženo je 17 miliona u opremu za brze analize. U roku od dva minuta dobijaju se parametri u pogledu kvaliteta grožđa i vina. Na ovaj način proizvođači znaju kako da na najbolji način usmere dalju fermentaciju. To će imati pozitivan uticaja na kvalitet vina.

Tradicija od Sirmijuma

Istoričari su zabeležili da je car Marko Aurelije Prob podigao zasade vinove loze u Sirmijumu oko 280. godine nove ere. Pre toga se vinova loza gajila samo na Apeninskom poluostrvu, zbog prethodnih zabrana. U vreme srpske dinastije Nemanjića sve veća pažnja se poklanjala vinogradarstvu. Manastiri su podizali svoje vinograde na metosima – manastirskim imanjima. Svi srpski vladari su vinogradima poklanjali veliku pažnju i na taj način stvorili temelje današnjih vinskih rejona. U Povelji Stefana Prvovenčanog zabranjuje se dodavanje vode proizvedenom vinu. Kasnije, u srednjem veku, kralj Milutin je unapređivao vinograde na Kosovu i Metohiji. Ostalo je zabeleženo da se u vreme cara Dušana Silnog vino transportovalo „vinovodom” dužine 25 kilometara do podruma u Svrčinu i Ribniku.

Malo autohtonih sorti

Nažalost, malo je preostalo naših starih autohtonih sorti, tokom istorije u raznim događajima su nestale, ali do danas su opstale tamjanika, prokupac, smederevka, ružica, seduša. I tih sorti ima jako malo. U Italiji je sačuvano hiljadu starih sorti.

Selidba u velike vinarije

Proizvodnja vina od pedesetih godina prošlog veka odvijala se u velikim vinarijama koje je osnivala Vlada Srbije. Tako je 1950. godine osnovan „Navip” na osnovama vinskog podruma Bruna Mozera u Zemunu. Ubrzo potom, 1955. godine je formiran „Rubin” u Kruševcu, a „Vinožupa” 1957. godine u Aleksandrovcu. Od devedesetih godina prošlog veka veliki kombinati propadaju a privatni sektor lagano oživljava svoju proizvodnju.

Pobeda nauke

Osnivanjem Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo 1947. godine počeo je rad na stvaranju novih sorti vinove loze. Dr Dragoslav Milisavljević je svoj rad krunisao 1971. godine kada su zvanično priznate tri sorte: neoplanta, sirmijum i župljanka. Deset godina kasnije, dr Milisavljević zajedno sa kolegama Simom Lazićem i Vladimirom Kovačom stvorio je sorte rumenku, probus, silu, novu dinku. Profesor Petar Cindrić i profesor Nada Korać uvodi interspecijes hibridizaciju. Do sada je priznat veći broj sorti otpornih na gljivične bolesti: panonija, morava, petra, bačka, dionis i druge.

Što starije sve slabije?

Uprkos mišljenjima da je vino što starije sve bolje to baš i nije uvek tako. Profesor Ivanišević objašnjava da svako vino ima svoj „maksimum”, odnosno momenat kada dostiže najbolji kvalitet. Neka vina svoj „maksimum” dostižu nakon jedne ili dve godine, a neka nakon pet pa i više godina. Nakon toga vina neko vreme zadržavaju „maksimum” a potom kvalitet počinje da opada. Ako je dobro čuvano u podrumu taj kvalitet može da opstane i više decenija. Za razliku od vina, za rakiju se može reći da je s vremenom sve bolja, ali i to zavisi od načina čuvanja.


Komentari0
2a3f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja