subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Ubuduće neće moći da grade po nerealnim cenama

Ove godine se očekuje da udeo građevinske operative bude između 4,3 i 4,5 odsto u bruto dodatoj vrednosti, dok je mera Evropske unije od sedam do osam procenata, što znači da prostora za rast ima
Autor: Marijana Avakumovićpetak, 30.11.2018. u 21:32
Референцама, а не најнижој цени треба дати предност на тендерима (Фото А. Васиљевић)

Građevinske kompanije više neće moći da učestvuju na tenderima sa damping cenama i da na taj način eleminišu konkurenciju. Pri izboru najboljeg izvođača za izgradnju auto-puteva, pruga, škola ili bolnica težište će biti na kvalitetu ponude, a ne na ceni, kao što je do sada bio slučaj i kao što su diktirali kreditori.

 Ovo je jedna od novina predloženih izmena Zakona o javnim nabavkama, koja bi trebalo da omogući pravično takmičenje u trci za poslove, ali i da spasi državu nepotrebnih troškova. Mnogo puta do sada se pokazalo da najniža cena na tenderu nije najpovoljnija, a ceh su plaćali poreski obveznici. Austrijska „Alpina”, koja je u međuvremenu otišla u stečaj, na tenderu za obilaznicu oko Dimitrovgrada pobedila je sa ponudom od 17,3 miliona evra. Procenjena vrednost radova bila je 33,3 miliona evra. Tokom gradnje podneli su odštetni zahtev na 33,6 miliona evra za naknadne nepredviđene radove i time dolazimo do brojke da je taj deo Koridora 10 na granici sa Bugarskom zapravo koštao 50,9 miliona evra.

Promena tenderskih pravila, uvođenje olakšica za uvoz građevinske opreme, koja se ne proizvodi u Srbiji (što će uticati na povećanje efikasnosti u realizaciji projekata), i prekvalifikacija radnika, bile su teme o kojima je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić razgovarala sa predstavnicima građevinske industrije.

Kao jedna od ključnih privrednih delatnosti u Srbiji, koja je direktno ili indirektno povezana sa više od 30 privrednih oblasti, građevinarstvo ima ogroman uticaj na rast BDP-a, rekla je premijerka i dodala da je izazov za vladu da taj rast bude održiv i da se nastavi u naredne dve godine.

– Predloženi budžet za infrastrukturu u 2019. je više od 200 milijardi dinara i najveći je do sada, što znači da građevinska industrija mora da ima snagu da nastavi da vuče naš dalji rast – naglasila je Brnabićeva.

U prva dva kvartala 2018. zabeležen je rast građevinarstva, što predstavlja nastavak povoljnih kretanja iz druge polovine 2017, čemu je u velikoj meri doprineo i nastavak intenzivne realizacije infrastrukturnih projekata, potvrđuju u Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.

– Na međugodišnjem nivou, u odnosu na 2017, građevinarstvo je ubrzalo rast na 28,2 odsto, u prvom kvartalu, i 22,9 odsto u drugom kvartalu 2018. Snažna ekonomska aktivnost u građevinarstvu pozitivno se odrazila i na ukupan rast BDP-a i presudno je doprinela da u prvoj polovini 2018. bude ostvaren rast BDP-a od 4,5 odsto – kažu u ministarstvu.

Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da je udeo građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti prošle godine iznosio 4,1 odsto. Ove godine očekuje se da bude između 4,3 i 4,5 odsto, kada se posmatra izolovani efekat, odnosno samo udeo građevinske operative. Dok je mera Evropske unije od sedam do osam procenata učešća operative u bruto dodatoj vrednosti.

– Udeo infrastrukturnih radova kod nas je zadovoljavajući, sa učešćem nešto većim od tri odsto, ali je stanogradnja potpuno zapostavljena. Njen udeo je oko jedan odsto, a trebalo bi da bude između tri i četiri procenta. Prošle godine je sagrađeno 14.000 stanova. To jeste 40 odsto više nego 2015, ali je i dalje nedovoljno – navodi Nikolić i dodaje da će ovu sliku verovatno popraviti najavljena izgradnja stanova za bezbednjake.

On podseća da je u Srbiji osamdesetih godina prošlog veka građeno godišnje 45.000 stanova, a krajem sedamdesetih pet hiljada više. Dakle, četiri do pet puta više nego danas.

 Širi efekat građevinarstva, što podrazumeva industriju i sve propratne delatnosti, teško je merljiv. Ali prema rečima našeg sagovornika celokupno građevinarstvo u bruto dodatoj vrednosti naše zemlje ne učestvuje sa više od 10 odsto. Dok je na primer u Austriji učešće same operative devet odsto, a celokupne industrije 19 procenata, u Francuskoj je 8,9 odsto, odnosno 17,8 procenata. Udeo građevinske operative u Letoniji je 8,3 odsto, a celokupne industrije 17,5 odsto. U Španiji je 7,8 procenata, odnosno 15,2 odsto.

– Ako želimo da povećamo investicije na četvrtinu BDP-a građevinarstvo može imati snažan uticaj. Teško je objasniti zašto se ne koristi taj resurs rasta. Ono mora da se ojača i da se osnaži – ocenjuje Nikolić.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko inženjerske komore Srbije, takođe smatra da građevinarstvo može da doprinese rastu, ali da bi ono dalo pun doprinos mora da se reguliše tržište.

– Ne može na tenderu prednost da bude najniža cena već reference. Ne može isti status da ima „Energoprojekt” i neka nepoznata firma iz Lebana. Naša preduzeća moraju da dobiju status glavnih izvođača na velikim infrastrukturnim projektima. Za investicije, koje se realizuju na osnovu bilateralnih sporazuma, srpske firme treba da dobiju status partnera, a ne podizvođača – navodi Rodić.

Ministarstvo građevinarstva najavljuje da predstoji novi investicioni ciklus u oblasti infrastrukture vredan više od pet milijardi evra i bila bi velika šteta da se ne osnaži domaća građevinska industrija, kako bi bila nosilac velikih projekata.

– Glavni način da se to ostvari jeste kroz udruživanje domaćih građevinskih kompanija. Formiranje velike domaće kompanije, međutim, nije lak zadatak i trenutno se analiziraju različita rešenja kako bi se pronašao najbolji model – kažu u ministarstvu.

 


Komentari9
40224
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Снежана
Да ли треба да постоје мале фирме из малих градова које знају добро да раде свој посао или и њих треба уништити? Изађе јавна набавка у којој су "свемирски" услови, као на пример за реконструкцију школе. Посао добије "ВЕЛИКА" фирма јер мала не може ни да се јави на тендер, а изводи га подизвођач са локалцима и све се као покрива документацијом . Све да испадне исправно. Као у коментару "СИМОН" :Перфектно упакована корупција, све преко пореских обвезника .
INZENJER
Majstori smo u manifetlucijma. Inače prilikom priprema ponuda nominuju se podizvodjači koji moraju da dostave dobar deo tenderske dokumentacije, ali ovo ostaje mrtvo slovo na papiru jer Naručilac ovo ne kontroliše i u praksi kao podizvodjači se nalaze neki divljaci jer su najjeftiniji. E SAD zašto naručioca baš briga ko mu radi na objektu i kakav će kvalitet imati njihov rad je pitanjen za Naručioca. VEROVATNO ZATO ŠTO ima tako odgovara, uostalom tk nisu njihove pare vec pare ooreskih obveznika.Problem postane aktuelan kad neko od tih divljih pogine pa se digne dževa u medijima.
Preporučujem 0
Juraj
"Наша предузећа морају да добију статус главних извођача на великим инфраструктурним пројектима."???? Како да добију, од кога,...?? Регулативом??? Још нису изанализирали начине, а причају? Само причају.
Aleks
Tek sad ste se setili. Dobro jutro.
Vlada
Znao sam da su za sve krivi ti kreditori (jer su zahtevali da nam putevi budu jeftini)! Logično: kad banka pozajmi nekom pare, trudi se da mu da što manje. Ne daj Bože da je neko drugi kriv...
Милан Ристић
Ако је процењена вредност радова 33,3 милиона евра а прође понуда од 17,3 а на крају кошта 50,3 милиона евра то значи да пројекат није добро урађен или је намерно тако урађен да неки "стручњак"са теткиног кауча узме провизију. Ове измене могу да буду добре само ако "струка" одлучује о пројектима али се бојим да министарка Михајловић отвара врата за америчку компанију "Bechtel" и изградњу Моравског коридора.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja