subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:44

Jedan od „vođa navijača srpskog jezika”

Autor: S. Ćirićsubota, 01.12.2018. u 10:40
Матија Бећковић пред ваљевском публиком (Фото С. Ћирић)

Valjevo „O, Valjevo, mesto moje drago, mog života neoceno blago./ K'o siroče došao sam amo, kad i zašto, to ja i ti znamo./ Stigao sam suđenoga dana, dozvala me zemlja obećana./ U gradu za koji nisam znao da postoji čekali su me zlatni dani moji./ U njemu sam se i sa sobom sreo, smisao i cilj života nazreo,/ jer ne može se sakriti grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji.”

Ovo su početni stihovi pesme Matije Bećkovića „O, Valjevo, mesto moje drago” koju je veliki pesnik prvi put pročitao u četvrtak 29. novembra, na svoj rođendan, na svečanosti u Valjevskoj gimnaziji čiji je nekadašnji đak. Tradicionalno, povodom Dana škole koja obeležava 148. godišnjicu postojanja i povodom rođendana Matije Bećkovića, i ovaj put je u prepunoj svečanoj sali organizovano poetsko veče na kojem je najveći živi poeta srpskog jezika, praćen burnim aplauzima, pročitao novu pesmu i predstavio stihove iz svoje knjige „100 mojih portreta”.

Kad najgori trijumfuju...
Sećam se da sam u svoje vreme napisao tekst „Trijumf najgorih đaka” u kojem sam naveo da su se oni koji su bili najbolji nekud pogubili i odjednom profesori gledaju na televiziji i u novinama kako najgori trijumfuju. Onda im ne preostaje ništa drugo nego da te najgore proglase najboljima... – rekao je Matija Bećković u razgovoru sa novinarima pred poetsko veče u Valjevu.

Veče su upotpunili recitator i hor Valjevske gimnazije kompilacijom stihova iz Matijinih zbirki „Kad budem mlađi” i „Kad budem još mlađi” i školskom himnom za koju je reči napisao Bećković.

– Ja sam jedan od vođa navijača srpskog jezika! – rekao je Matija novinarima pred početak poetske večeri u Valjevskoj gimnaziji, uz podsećanje da ta škola već nekoliko godina priređuje svečanost i povodom njegovog rođendana.

– Nema smisla da ja hvalim tu manifestaciju priređenu u moju čast... Ne verujem da ovo ima negde u svetu. I nije čudo da se to što nema nigde na drugom mestu, događa baš u Valjevu, a uz to još u Valjevskoj gimnaziji... Ja sam se zaista u Valjevu rodio kao pesnik. Nisam ni slutio da ću doživeti ove godine, a ni ovakve časti – vidno uzbuđen izjavio je veliki pesnik. U kratkom povratku u prošlost on je podsetio da kad je stigao iz Crne Gore i video Valjevsku gimnaziju, za njega nije bilo lepše zgrade.

– Bila je kao Partenon. Biste Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Ljube Nenadovića u apsidama Gimnazije, činilo mi se kao da ih je vajao Fidija. To je bila najozbiljnija i najbolja škola koju smo imali. Ja ne znam nikog važnijeg od profesora Valjevske gimnazije. Da me pitate ko je onda bio predsednik opštine ili sekretar komiteta, ne bih znao, ali ko je bio profesor matematike, srpskog, francuskog..., mogao bih vam mnogo pričati – rekao je Matija.  


Komentari14
a8225
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Лазарињо
Људи, имамо савршено писмо, схватите то, молим Вас. Пишимо ћирилицом!
Tomasevna
Uzbudljiv dogadjaj,jedinstven dozivljaj za ucenike Valjevske gimnazije,pesma za ovu priliku...sa podsecanjem na Brankov "Djacki rastanak".Jedan je Beckovic,jedinstven je Beckovic.Uzgred:Mislim da je naslov clanka neadekvatan.
e vala
....svaka mu je zlatna, od toga crnogorci žive vekovima, pametno zbore i ništa ne rade. Zašto bi Crnogorac da bude zmija? Leži a odi.
Д. М. Сибничанин
Могуће је да Матија не зна много страних језика, али наш језик вала му је у прстима и души. У томе га је мало ко надмашио. Многи не знају туђе језике, а не знју како ваља ни свој језик, што се за Бећковића не може рећи. Ако му требају страни језици, ту су преводиоци. Чему, иначе, служе преводиоци?
Ivo Andrić
Ivo Andrić: “Ono što je vredelo nešto u meni i na meni bilo je redovito izvan moje volje i moga znanja i saznanja. Ono što sam bio, hoteći da to budem, takvo je da u većini slučajeva, ne vredi mnogo, a ponekad čak ne služi na čast ni mom karakteru ni mojoj pameti, i bolje bi bilo da nije nikad ni bilo, ili da se bar može zaboraviti, kad se već ne može izbrisati. Tako mi se ponekad čini da je kod samog postanka mog duha i karaktera učinjena greška koju ništa više ne može popraviti. Ko sam ja koji delam i živim na svoju bruku i na svoju štetu, a ko je onaj drugi koji, ne poznavajući sebe, živi u istoj koži sa mnom, stideći se svog nerazdvojnog parnjaka. Čini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti, oprostili bi mi lakše sve zlo što sam počinio i sve dobro što sam propustio da učinim, i još bi im ostalo malo osećanja da me požale.”

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja