utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:15

Želi li Kijev rat

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 02.12.2018. u 09:00

Proglašavanjem ratnog stanja posle zarobljavanja tri ukrajinska ratna broda, koji se nisu odazvali pozivima ruske obalne straže u području Kerčkog moreuza, a koji su ušli u teritorijalne vode Rusije, Kijev je podigao ulog u sukobu s Moskvom. Da li je to, zapravo, i bilo potrebno ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku uoči izbora? Jer, samo dva meseca ranije dva ukrajinska ratna broda prošla su Kerčkim moreuzom potpuno nesmetano, uz urednu najavu ruskim vlastima. Međunarodno pomorsko pravo precizno reguliše pravo neškodljivog prolaska stranih ratnih brodova kroz teritorijalne vode druge države. Kada su svojevremeno u posetu Jugoslovenskoj ratnoj mornarici dolazili brodovi američke Šeste flote, čemu je prethodila dozvola Beograda, obično bi jedan naš ratni brod sačekao američke brodove u visini Visa, Lastova, ili južno od Dubrovnika i dopratio ih do luke, ili sidrišta. Sve vreme plovidbe kroz teritorijalne vode strane države ratni brod druge države mora da ima borbene sisteme u tzv. pasivnom položaju, odnosno da topovi imaju na sebi cerade, a rakete da budu u zatvorenim kontejnerima-lanserima. Sudeći po fotografijama i video-snimku, ukrajinski brodovi-čamčići svoje topove nisu pokrili ceradama. Formalnopravno, narušili su međunarodno pomorsko pravo i Rusi su postupili skladno tom pravu.

Ukrajina sada poziva u pomoć NATO i SAD, nudi Amerikancima vojnu bazu na svojoj teritoriji, istovremeno se naoružava i sprema za rat sa Rusijom. Predsednik Porošenko ukazuje da Rusija gomila snage na ukrajinskoj granici i da je to velika pretnja za Kijev. Istina, od novih jedinica koje je Rusija rasporedila u tom području posle puča na Majdanu 2014. godine tu su 150. motostreljačka divizija, 102. motostreljački puk, 856. motostreljački puk, 3. motostreljačka divizija, 752. i 252. motostreljački pukovi, 53. brigada PVO i 448. raketna brigada, kao i 22. brigada specijalnih snaga. Sve su te jedinice u sastavu 20. kombinovane armije kopnene vojske Rusije.

Na Krimu Rusi imaju oko 28.000 vojnika svrstanih u dve brigade mornaričke pešadije, po jednu brigadu artiljerije i izviđača, puk ABHO i puk vazdušno-desantnih snaga, 50 tenkova T-72B3, oko 500 borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera, obalne raketne sisteme „bastion” i „bal”, samohodnu artiljeriju od 122 mm i 152 mm, avione Su-25SM, Su-24M, Su-30SM, Su-27SM, Su-30M2, borbene i transportne helikoptere raznih tipova, PVO sisteme S-300PM i S-400, a najverovatnije i rakete „iskander”.

Sa druge strane, oružane snage Ukrajine sada se obučavaju po NATO standardima, pri čemu su elitne vazdušno-desantne snage sada strateška rezerva po modelu američke „strajker” brigade. Ako bi Ukrajina izabrala avanturu direktnog vojnog sukoba sa Rusijom, onda da pretpostavimo da bi svaka strana u borbu uključila po deset brigada da bi obezbedila ofanzivu na liniji fronta od Luganska do Gorlovke. Pretpostavimo da Ukrajina izvrši snažan vojni udar na Donbas i na Krim i da Rusi moraju da uđu u rat. Dakle, odgovor Rusa počinje udarima „iskandera” i avio-naletima na štabove, čvorišta veze, na aerodrome, skladišta goriva i municije, na „parkinge” tehnike po celoj dubini rasporeda ukrajinske vojske. Rusi bi u borbu uključili moderna sredstva za radio-elektronsku borbu poput sistema „avtobaza”, istovremeno bi višecevnim raketnim bacačima „smerč” preoravali prve borbene linije Ukrajinaca. Istovremeno bi napred krenule mehanizovane izviđačke patrole, onih deset brigada. To bi mogla da budu odeljenja sa oklopnim transporterima, ali i pojačane grupe s dva do tri tenka, ili dva do pet borbenih vozila pešadije. Njihov zadatak bio bi da otkriju maršrute kretanja protivničkih taktičkih grupa na udaljenostima 75–100 kilometara. Pokrete tih patrola pratili bi udarni helikopteri, a zadatak bi im bio i da unište protivničke patrole i da „opipaju” prve linije protivnikove odbrane, ili samo otkrivanje pokreta protivnikovih osnovnih snaga.

Od Luganska do Severodonjecka – ključne granice zone „Sever” – samo je 60 kilometara. To znači da bi najisturenije ruske jedinice već do kraja trećeg dana obišle Svatovo i Slavjansk. Četvrtog dana bi se rat već preneo u Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast. Prva i druga linija ukrajinske odbrane bile bi probijene po celoj dubini. Njihove najisturenije brigade bile bi praktično razbijene i lišene teške tehnike. Zato bi preostale ukrajinske jedinice bile prinuđene da pređu na stacionarnu odbranu, tamo gde bi se zatekle.

Šta bi u takvoj situaciji mogli da urade Ukrajinci? U borbu bi ubacili svu svoju raspoloživu avijaciju sa udaljenih aerodroma. Pre svega sa aerodroma na zapadu Ukrajine. Ali, ni Rusi ne bi sedeli skrštenih ruku. Zato bi već u prvim danima operacije po svakom od tih aerodroma svoje „odradile” rakete s kopna i one koje nosi avijacija. Naravno, ni Ukrajinci im ne bi ostali dužni. Aerodromi, transportna čvorišta, mostovi i sve ključne tačke ruske vojske uz front bile bi podvrgnute masovnim udarima. Od tog momenta počinje nezaustavljiva eskalacija sukoba. Jer, onaj ko u tome zakasni, taj garantovano gubi rat. Vojni poraz dovodi do opšte političke krize na strani poraženog, koja dovodi i do smene vlasti.

Ukrajina nema taktičko nuklearno oružje, ali mogu li SAD to isporučiti Kijevu, ili se vojno direktno umešati na strani Ukrajine? Na ekranima radara „tomahavci” izgledaju kao nosači nuklearnog oružja. Ako bi samo jedan „tomahavk” pogodio neki veliki grad u Rusiji, automatski bi usledio odgovor. A ako bi na krstarećim raketama bile atomske bojeve glave, sukobljene strane bi se našle pred neizbežnom razmenom strateških nuklearnih udara.

Upravo zato NATO i SAD neće ulaziti u rat sa Rusijom zbog Ukrajine.


Komentari134
0f55b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mike Kovian
@Rado Mir: Uglavnom ste u pravu u podacima ako sami podaci nešto značajnije otkrivaju. Koliko ja znam za Lenjina se još uvek samo nagađa da ima i nešto jevrejske krvi i to po dedi sa majčine strane. Ja verujem tvrdnjama nekih od istoričara da se on lično osećao kao 100-postotni Rus. Uostalom, kao i većina ovih koje ste nabrojali. Ali to nije suština stvari. Suština je u "duhu vremena", u stvaranju novog društva, novog čoveka i nove kulture - RUSKE! Po uzoru na Staljina, koji je bio "veći Rus od samih Rusa". Zato ga i danas mnogi Rusi obožavaju. Setite se Bracike, Miloševićevog Mađara, koji je nešto slično izjavio za sebe samog (zar ja kao Mađar treba da budem veći Srbin od vas?!).
Радо Мир
Генрих Григорјевич Јагода), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је јеврејски Комунистички политичар и обавештајац, често спомињан као масовни злочинац, најпознатији као директор НКВД... 1934. до 1936, за то време под његовим руководством НКВД је спровела масовни злочин у коме је убијено између 7 и 16 милиона држављана Совјетског Савеза и то углавном хришћана. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину и који, за разлику од већине Бољшевика (и апсолутне већине мењшевика) није био јеврејског порекла, али је био ожењен пољском Јеврејком. Лењин је један од највећих злочинаца у историји наше цивилизације. По тежини, размерама и маштовитости почињених злочина Лењин је далеко превазишао све своје славне претходнике.
Preporučujem 4
Александар Живановић
Лазањски, сад кад почне рат на Косову хоћеш ли ићи да извештаваш или ћемо пуцати заједно?
Velikomoravac
Ima li Srbija, Ukrajina ili bilo koja mala zemlja u svetu pravo na svoj sopstveni put i opredeljenje, bez da vodi računa o, kako to M. Lazanski voli da kaže "trbuhu neke od velikih sila koji ostaje nezaštićen"? Šta ćemo sa trbuhom malih zemalja? Imaju li one pravo da ga zaštite ili je to pravo samo velikih? I ko je, osim njih samih, merodavan da kaže, na koju stranu vodi taj put?
Miki
Ukrajina je možda mala naspram Rusije ali je div naspram Srbije: i teritorijalno, i populaciono, i vojno i svakako... dakle ne treba trpati Ukrajinu i Srbiju u isti koš "malih država"!
Preporučujem 11
Mike Kovian
Rado Mir: Oba puta ste bili dovoljno jasni ali nastavak mog komentara (kao i moj prvi komentar upućen "artiljercu") se ne pojavljuju pa ću ja biti taj koji je ostao nejasan. Nije prvi ni jedini put.
Ања
Поштовани Гос. Лазански, Да ли би могли да напишете текст о Генералу Ивану Хочаверу и судбини која га је задесила... Не може на интернету да се нађе много података, на српском језику поготово... Иначе, све похвале за Ваш рад. Поздрав!
Stefan Petkovic @Miroslav Lazanski
Sta cemo sa audio snimkom o kom prica poslednji predsednik Vojnog suda u Beogradu Djordje Trifunovic? U Glasu Srpske od 2. marta 2010. pise o Divjaku "on je govorio svim jedinicama da to ne rade, da je napad suprotan medjunarodnom pravu i da bi mogao da se napravi medjunarodni problem. Govorio je da ne prave Vukovar od Sarajeva, jer su oko grada rasporedjene jedinice JNA koje mogu da uniste grad. Zatim se u radio-vezu ubacio Juka Prazina i rekao mu da "dolazi da ga zakolje ako mu je zao cetnika". Na sajtu NSPM potrazite "Ganic naredio i vodio napad".
Preporučujem 3
Miroslav Lazanski@ Stefan Petković
Gospodine Petković, sva trojica nabrojanih, po meni, su krivci za zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Preporučujem 17
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja