četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:06

Umeće malih koraka

Za ova tri meseca, koliko snimamo, shvatio sam da biti glavni glumac ne znači biti nešto posebno važan, bitan, veliki, već biti prisutan kada ostali nisu i verovati kada ostali ne veruju, kaže glumac Emir Ćatović, kojeg gledamo kao Lazara Crnkovića u seriji „Pogrešan čovek” na TV Prva
Autor: Isidora Masnikovićsubota, 01.12.2018. u 19:07
Емир Ћатовић

Publika je odavno upoznala tridesetogodišnjeg talentovanog glumca Emira Ćatovića, koji godinama niže zapažene uloge u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici, Kraljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju, podgoričkom Gradskom pozorištu... a zaigrao je i u nekoliko serija i filmova.

Odnedavno, osvojio je simpatije i ovdašnje publike zahvaljujući roli Lazara Crnkovića Crnog u seriji „Pogrešan čovek”, koja se emituje na TV Prva. Od tada, mediji su veoma zainteresovani za ovog tihog, povučenog, skromnog glumca koji pleni intelektom, posvećenošću profesiji. Razgovarajući s njim, stičemo utisak da je čovek nekog drugog vremena kojeg iznenadna slava nimalo nije promenila.

Promišljanje svoje profesije i posvećenost, gotovo asketska, danas se retko susreće, pogotovo među mlađom generacijom. Uspevamo da ga na trenutak, između dva seta, otrgnemo iz njegovog sveta i izvučemo iz mraka hangara Luke Beograd, gde se serija snima već ti meseca, veoma ozbiljno i gotovo svakodnevno. Na prijatnom novembarskom suncu, kraj Dunava, razgovaramo o glumi, teatru, pozorištu i o tome ko je zapravo Emir Ćatović, za kojeg se poslednjih dana publika veoma zainteresovala, pogotovo ženska.

Dok sedimo na klupici, i žmirkajući posmatramo moćni, ali tog dana mirni Dunav, u ovom industrijskom kvartu Beograda, Emir se priseća misli nepoznatog pesnika koji kaže: „Menjamo se da bi ostali isti.” Upravo se u ovom stihu krije čitava životna filozofija koja možda najbolje opisuje trenutnu fazu u Emirovom privatnom i stvaralačkom životu.

Izlazak van granica svoje zemlje i dolazak u Beograd bio je, kako kaže, samo jedan izlazak iz zone komfora. Uljuljkao se na pozorišnoj i filmskoj sceni Crne Gore. Pre toga, samo jednom je zbog posla prešao granicu, i to kada je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu radio Koštanu. Snimanje serije je nešto sasvim novo za njega, veće i ozbiljnije, što naravno iziskuje da se mnoge stvari po pitanju privatnog života promene – priča nam, duboko zaronjen u svoje misli.

– Jednostavno, tako je moralo da bude. Da se ne lažemo, snimanja su jako naporna, zahtevaju mnogo rada i koncentracije, posvećenosti. Za ova tri meseca, koliko snimamo, shvatio sam da biti glavni glumac ne znači biti nešto posebno važan, bitan, veliki, već biti prisutan kada ostali nisu i verovati kada ostali ne veruju. Ja učim iz dana u dan i s tim se moramo nositi – nastavlja mirno, u ritmu Dunava, da priča, puštajući da reči vetar nosi, tiho, ne žureći nigde, svestan svake izgovorene misli.

– Ovakav tempo mi sada jako prija, kao i umeće malih koraka koje svakodnevno usavršavam. I to je lepota ovog posla – nastavlja mudro i dodaje:

– Moramo da pronađemo, čak i te retke, trenutke samo za sebe. To je ono što nosimo u sebi, od ranije.

Radni dan mu često počinje i pre šest izjutra, kada dolazi na set, oblači se, šminka, zajedno sa kolegama i rediteljem prelazi tekst, dogovara se oko scena. Tako mu uglavnom prođe veći deo dana. U pauzama, voli da izađe na vazduh, prošeta do reke, ponekad ode sa kolegama na ručak.

Kad se završi radni dan, svako ide svojoj kući, neko ode u pozorište, neko da spava, u šali priča. Njemu trenutno najviše prija beg u dobru knjigu, intimne razgovore, ponekad neku predstavu, film, na koncert, izložbu, a ponajviše u tišinu. Još nije osetio noćni ritam grada jer nije imao potrebu za tim.

Iako je pre svega pozorišni glumac, igra pred kamerama mu nije strana, još od studentskih dana. Smatra da je dobar glumac – dobar i na sceni i pred kamerama jer glumačka bića svoj dar nose u sebi, na kojem god da su zadatku. Kroz uloge se samo nadograđuju i napreduju.

Jedina razlika je što na snimanjima serija glumci nemaju mnogo vremena da se posvete procesu stvaranja uloge, dok za pozorišnu predstavu imaju i po četrdesetak dana. Na setu je sve sada i ovoga trenutka.

– Možda je to, s druge strane, i dobro jer mi donosi novo saznanje da je sreća razmišljati sada, u ovom trenutku, a ne o prošlosti ili o budućnosti. To je u studiju, hteli to ili ne, nužda. Kada živite aktuelni trenutak sve je nekako realno, i mislim da je to pošteno – kazuje naš sagovornik.

Veruje da je mir u nama, da ne može neko da nam ga donese ili oduzme, samo što je teško biti svestan toga u svakoj situaciji. Tako je i sa poverenjem, poštenjem... Voli sebe da smatra pozorišnim glumcem jer uživa u trajanju, u ozbiljnom višemesečnom radu, sa ozbiljnim zadatkom i uverenjem da radi i stvara nešto što je više i od nas samih. To onda ima neku svoju težinu.

Nije bilo lako doći iz Crne Gore u Beograd koji je uvek bio i ostao metropola. Ali, Emir na to gleda kao izazov – da proba nešto da uradi, što možda i nije baš po njegovoj meri, a da bude i ostane ono što jeste, i da proba da se nadogradi. A šta mu je televizija uzela, a šta donela, to će vreme pokazati, uz smešak priča.

Mnogo voli teatar i veruje u pozorišnu publiku za koju smatra da će opstati. Smatra da je odlazak u pozorište svojevrsni ritual, koji ne može ništa drugo da zameni.

– Mislim da će se to sačuvati jer živi ljudi stoje ispred vas, i svojom igrom i verom u to što rade, odvode nas na neko bolje mesto, pomažu nam da bar na trenutak osetimo tu kolektivnu svest. Mislim da je taj osećaj presudan za opstanak pozorišta. Smatram da danas imamo još veću potrebu jedni za drugima, to je i svrha našeg postojanja. Jer, da možemo sve sami, ne bi nam niko bio potreban – u svom stilu nastavlja.

Emir Ćatović se još kao dečak zainteresovao za glumu kada je počeo da pohađa dramske sekcije u okviru škole u Bijelom Polju, gde je i rođen. Nakon toga, nastavio je sa glumačkim radionicama gde se upoznao sa svim aspektima glume i logičan sled je bio da ode na prijemni na cetinjsku akademiju. I nije se pokajao.

Gluma je ono što voli svih ovih godina i kojoj je beskrajno posvećen. Oduvek je, kaže, voleo da se izražava na dramski način. Gluma je pobedila i sport. Imao je podršku roditelja i bližnjih, a to je najvažnije budući da sa 18 godina još uvek sumnjaš i još uvek ti je sve maglovito. Ipak, ljubav prema glumi je pobedila. To je ono što mu prija i što najbolje zna da radi.

Kada nije ispod reflektora, Emir voli da skija, putuje, provodi vreme sa porodicom, prijateljima, da vozi motor, čita knjige, ali i da ćuti. Njegovi prijatelju su ljudi koji mu donose radost, sa kojima može i da čita poeziju, da deli lepe i manje lepe trenutke i uživa u tom deljenju. Takođe, voli da pomaže dragim ljudima, da bude tu. Tako izgleda jedan dan običnog čoveka, glumca iz Crne Gore, skromno, uz prijatan blagi osmeh, zaključuje.


Komentari1
87e30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vuk
Svaka čast Lazare! Mnogi u CG i Srbiji imaju šta naučiti iz tvojih uloga u serijama koje rado gledamo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja