sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:35

Padaju provizije na platne kartice

Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 02.12.2018. u 11:44
(Фото Д. Јевремовић)

Međubankarske provizije na platne kartice počele su da padaju, a prva će ih sniziti kartičarska organizacija „Masterkard”. Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da je „Masterkard” spreman da dobrovoljno preuzme obavezu da izmeni visinu međubankarskih naknada i to na 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom i 0,3 odsto vrednosti izvršene transakcije kreditnom karticom što će primenjivati od 17. decembra ove godine.

Interesantno je da je predlog za smanjenje usledio nakon što je komisija pokrenula postupak protiv njih, a i nakon što je usvojen zakon koji ograničava visinu međubankarskih naknada. Naime, na predlog Narodne banke (NBS) skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama. Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno – najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,3 odsto po izvršenoj transakciji za kreditne kartice.

Drugim rečima kartičarske organizacije će i inače po zakonu morati da smanje provizije, a „Masterkard” to čini šest meseci ranije.

Komisija je pokrenula postupak i protiv „Vize” s istim obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada i time su se na udaru antimonopolista našla oba velika, a strana, kartičarska sistema u Srbiji.

U Srbiji su međubankarske naknade trenutno višestruko više nego na tržištima EU, a posle donošenja pomenutog zakona biće na evropskom nivou. Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod „Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod „Masterkarda” do 2,2 odsto. Ove provizije čine i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama. Po osnovu upotrebe kartica stranih kartičarskih sistema godišnje se iz Srbije odlije 30 miliona evra u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

U NBS podsećaju da su međubankarske naknade u kartičnom poslovanju izuzetno značajan mehanizam kojim kartične šeme stimulišu izdavanje kartica sopstvenog brenda, ali koje direktno utiču na troškove svih učesnika kartičnih plaćanja – banke, trgovce i korisnike kartica, a posredno i na cene robe i usluga na tržištu. Zbog toga se i na najrazvijenijim svetskim tržištima preispituje opravdanost visine međubankarskih naknada kod kartičnih plaćanja.

– Ograničavanjem visine međubankarskih naknada doprineće se pojeftinjenju kartičnih plaćanja, čime će se stvoriti mogućnost za smanjenje trgovačkih provizija, koje trgovci plaćaju bankama, a koje su se prelivale na cene proizvoda i usluga i plaćali su ih svi građani. Usled snižavanja troškova kartičnih plaćanja, očekivan je rast učešća bezgotovinskih plaćanja u ukupnim plaćanjima, sa svim pratećim pozitivnim makroekonomskim efektima. Ovim zakonskim rešenjem doprineće se i povećanju transparentnosti, jer će banke prihvatioci biti u obavezi da jasno, pri ugovaranju usluge, trgovcima pruže informaciju o visini trgovačke provizije, međubankarskim naknadama i troškovima prema kartičnim sistemima plaćanja. Pored toga, trgovci će biti u prilici da vrše izbor platnih kartica koje će prihvatati na prodajnom mestu, uzimajući u obzir troškove koje im stvara upotreba pojedinih vrsta platnih kartica, kažu u NBS.


Komentari11
44b2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
Готовина је роба без премца. Извадите новац из џепа, платите, идете даље. Не кошта ништа. Брже, јефтиније и ефикасније не постоји. Иза картица стоји скупа и компликована технологија и довољно је да нестане струје или да не раде телефони, па да останате без динара иако можда имате милионе у банци. Готовина је слобода, картице су робовање банкама на које нас држава приморава.
Zoran
Kad bi u Americi naplacivali proviziju na provlacenje katica niko ne bi koristio katrice.
Zoran
Nije svuda u svetu, u Srbiji nije tako. U Srbiji svi placaju.:)
Preporučujem 4
Саша Микић
@Zoran Коментарисати нешто у шта се не разумете је сасвим неумесно. @Beogradjanin Schwabenländle У праву сте само уз један додатак да сви продавци тај свој губитак надокнађују кроз цену производа, тако да се опет све сваљује на леђа купцу.
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
Mile
Kao prvo , zasto odmah ne ukinu tu provizju ili je svedu na minimum, zasto FAZNO ? Da li mozda zbog toga da mogu jos malo da pljackaju ?
Бранислав Станојловић
Анахронизам! Овде у Уједињеном Краљевству НЕМА "међубанкарске провизије. Узгред буди речено, зашто све СРПСКЕ банке морају да имају "посреднике" из 4ог Рајха који закидају при преносу фондова?
Саша Микић
Одакле вам то? Баш су ''Виза'' и ''Мастеркард'' у САД и Европи изгубиле спорове који су против њих покренути по антимонополским законима. После тога су провизије пале на 0,2% и 0,3% и отворио се пут и другим картичарским системима да нуде своје услуге по мањим провизијама. Нисмо ми ништа ново измислили што не постоји другде у свету, па и у Великој Британији. Једина разлика је што нас те исте ''светске'' банке, које послују и код нас, ''деру'' више него остатак Европе.
Preporučujem 12
saaale
Kada će na red doći preispitivanje cena platnog prometa firmi. Tu nas deru. Npr troskovi uplate pazara i placanja robe za neku manju prodavnicu, farbaricu ili tako nešto su godišnje kostaju vlasnike oko 200.000 dinara.
Zoran
Mi imamo privatnu ordinaciju u Americi i stavljamo pare koje zaradimo. Ne naplacuju nista. Kad kupimo robu koju trosim za ordinaciju, sto bih ja placao nesto drzavi. Cak sta vise....pokupujemo gomilu stvaro KAO za ordinaciju, a u sustini su za kucu, i sve to od BRUTO zarade. Kad idemo kod lekara ili zubara placamo do BRUTO zarade. Pa u Americi treba otvoriti privatno samo da bi placao od bruto.:) Ne moze bas sve, beznin, hrana,...ali masa moze.
Preporučujem 10
milica
....Sto znaci da te firme dobro posluju jer je to svega 0.25 % sveukupnog prometa a kako marže idu i do 5o% sami racunajte koliko vlasnici tj uplatioci pazara stvarno zaradjuju uzevsi u obzir i sivu zonu koja moze da zahvati i 30% poslovanja...
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja