sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:07

Francuska vraća zaplenjene umetnine u Benin

Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 03.12.2018. u 14:53
Музеј кеја Бранли у Паризу Фото Карибо (CC BY-SA 2.5)

Francuski predsednik Emanuel Makron doneo je odluku da se Beninu „bez odlaganja” vrate umetnička dela koja se u muzejima njegove zemlje nalaze, a koja su tu dospela nakon što ih je francuska vojska 1892. zaplenila, čime je napravio svojevrstan presedan koji bi na sličan čin mogao da natera i druge nekadašnje velike kolonijalne sile.

Naime, kako piše AFP, nakon što je Benin zatražio restituciju pomenutog blaga, a što je po postojećim francuskim zakonima striktno zabranjeno, Makron je lično naručio istraživanje na tu temu, a reč je o 26 kraljevskih skulptura koje se čuvaju u pariskom Muzeju keja Branli (koji je posvećen urođeničkoj umetnosti Afrike, Azije, Okeanije i Amerike). Pošto je dobio sve podatke, šef francuske države predložio je da se tokom sledeće godine u Parizu zvanično sastanu afrička i evropska strana kako bi bila definisana pravila najavljene razmene, pri čemu je iz njegovog kabineta naglašeno da bi muzeji trebalo da budu ključne institucije u tom procesu, a da ovo ne bi trebalo da bude ni izolovan, a ni simboličan slučaj.

Štaviše, u izveštaju koji mu je dostavljen na ovu temu predloženo je i da se donese zakon koji bi omogućio povratak na hiljade vrednih predmeta koji su iz Afrike u Francusku dopremljeni u doba kolonijalnih osvajanja, a što bi države sa tog kontinenta mogle da zatraže. U tom smislu, kako navode francuski mediji, bili bi utvrđeni i jasni uslovi, počev od zvaničnog zahteva države koja traži povraćaj, preko preciznih informacija koje je potrebno dostaviti o poreklu dela, ali i dokaza o postojanju adekvatnih uslova u zemlji porekla kako bi artefakti mogli da budu prihvaćeni. Istovremeno, muzeji iz kojih se dela vraćaju morali bi što pre da oforme elektronsku bazu podataka svojih afričkih kolekcija i da tako omoguće lakšu pretragu svojih zbirki. Makron je sugerisao da bi trebalo pokrenuti opsežnu saradnju i sa drugim evropskim zemljama koje mogu biti u sličnoj situaciji, ocenjujući da afričko nasleđe ne bi trebalo da se nalazi samo u muzejima i privatnim kolekcijama na Starom kontinentu.

Do sada su slični slučajevi rešavani na različite načine, a u svetlu postojanja prepreka na polju pravne regulative, jedan od njih bio je i takozvana dugoročna pozajmica. Naime, Etiopija je Ujedinjenom Kraljevstvu poslala restitucioni zahtev 2007, kojim je zatražen povratak na stotine vrednih rukopisa i drugih artefakata koji su opljačkani i odneti iz te zemlje posle 1868. i sada se nalaze na različitim mestima na Ostrvu, uključujući i Kraljevsku biblioteku u dvorcu Vindzor, ali je to odbijeno. Kompromis je ponuđen u vidu pomenute pozajmice, pa je u aprilu ove godine, u vreme održavanja izložbe „Magdala”, na kojoj je predstavljen jedan broj etiopljanskih dela, londonski Viktorija i Albert muzej odlučio da deo predmeta koja su Britanci odneli iz Etiopije pre 150 godina privremeno vrati u zemlju porekla radi tamošnjeg izlaganja, na šta su Etiopljani pristali, pisao je tada „Gardijan”.

Iako nije u vezi sa Afrikom, već sa Grčkom, jednom od evropskih zemalja, poznat je i čuveni slučaj „Partenonskih dragulja” – dela koja su dve hiljade godina stajala na atinskom Akropolju pre nego što ih je britanski diplomata lord Elgin pre 200 godina iz Grčke preneo u Britaniju. Iako je Elgin, kako je obaveštavao AFP, imao dozvolu da iznese dela iz Otomanskog carstva koje je tada vladalo Grčkom, Atina njihovo prenošenje smatra krivičnim delom i nije odustala od ideje da ih vrati budući da se Grci nisu složili sa tadašnjim njegovim namerama. Proces rešavanja ovog problema još uvek traje.


Komentari11
24c88
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SLobodan Mikavica
Slazem se potpuno za vracanje istoriskog blaga , ali treba imati u vidu sta bi bilo od toga da to blago nije skolonjeno i cuvano, Ko ce to da plati? Sve ove zemlje sada kada je to sve spaseno i konzervirano, dobijaju svoje nasledje bez mnogo brige. Sjecam se negde osamdesetih godina u jednoj od takvih zemalja posetio sam muzej u jednoj provinciji, njegov sluzbenik mi je ponudio za malu cenu jedan od eksponata.
Vladislav Marjanovic
Pravda je zadovoljena. Sada krece velika umetnicka seoba ka postojbinama. Kostace teske pare, a mozda i jos vise ukoliko u maticnim zemljama ne postoje odgovarajuci, savremeno opremljeni muzejski objekti koji bi ih zastitili od propadanja. Jos kako je stanje u tim zemljama uglavnom "rovito", preti im i organizovano unistavanje u ime kojekakvih fundamentalistickih ideologija i zbrinjavanje "na sigurnom mestu" u vilama kojekakvih novokomponovanih politicara i oligarha ili, u najboljem slucaju, aukcija. S obzirom da su umetnicka dela ne samo svojina odredjenih naroda vec i covecanstva, trebalo bi ili utvrditi medjunarodne norme za njihovo cuvanje i restauraciju kao preduslov za povracaj ili ih zadrzati tamo gde su bez obzira kako su u davnoj proslosti tamo dospela jer u razvijenim zemljama, koje ih najvise poseduju, postoje ipak bolje mogucnosti da se one ocuvaju za potomstvo nego u nerazvijenim. Opsti interes mora da prethodi nacional(istick)im, a pogotovu privatnim.
Luj Adamic
@Marko Znaci tebi bi bilo svejedno da npr. statua Miloska Venera propadne ako zemlja porekla ne moze da je cuva kao sto Luvr moze. Ili ako se ispostavi da je Mona Lisa na neposten nacin dospela i isti muzej, neka propadne. Jel' tako? Nije tako!!!!
Preporučujem 2
Боривоје Банковић
Да видимо да ли сам вас добро разумео. Рецимо, ви имате сачувану породичну икону са почетка XIX века, па вам је ја украдем. Онда ја нећу да вам је вратим јер су услови за чување у мом стану бољи од оних у вашем, сумњам да ћете је ви продати, а постоји о могућност да она буде уништена ако се ви напијете па се потучете са супругом. И зато би требало да утврдимо норме које треба да испуните да бих ја пристао да вам вратим вашу својину. Јер ваша икона је својина човечанства, чије интересе управо ја најбоље заступам. Тако некако сте хтели да кажете? Није вам пало на памет да ни ви ни бивше колонијалне силе нисте позвани да одређујете ко ће и како да се односи према свом културном наслеђу? Изузетно надмен став господине Марјановићу.
Preporučujem 24
Prikaži još odgovora
Baba
Konačno! Za svaku pohvalu - ako se to dogodi. A kada bi, na primer Britanci SVIMA vratili artefakte koje su pokupili, ukrali, prošvercovali, kupili za beznačajne sume itd., Britanski muzej (i drugi) bi se smanjio na 1/4, pa bi morao se iseli u mnogo manji odgovarajući objekat.
Боривоје Банковић
@ Миливоје Радаковић: Поштено од људи који нису имали право да их продају, као у грчком случају, или за шаку стаклених ђинђува од оних који нису разумели концепт уметничког добра и његову вредност. У ве­ћи­ни др­жа­ва са европско-континенталним правним системом по­сто­ји прин­цип „пре­ко­мер­ног оште­ће­ња”. То зна­чи да ако мене Миливоје Радаковић или какав поштени Британац доведу у заблуду да продам за пет хиља­да евра не­што што вре­ди сто хи­ља­да, мо­гу то да поништим пред су­дом, јер сам дао не­ку ве­ли­ку вред­ност за неадекватне па­ре. У англосаксонском правном систему тако не постоји. То је мера поштења по којој су Британци „куповали” туђу баштину по свету.
Preporučujem 16
Миливоје Радаковић
Британија никада неће "вратити" ништа од културних добара које су поштено купили.
Preporučujem 5
Zoran
Nisu to ZAPLENJNA umetnicka dela, nego OTETA.
Михајло Јовановић
За Миливоја Радаковића: Куповина уметничких дела и националног блага непроцењиве вредности од оних који не схватају њен значај и не разумеју њену вредност није поштена трговина, већ ПРЕВАРА најгоре врсте. Иначе, све се плашим да је Британцима до културе. Цене они само моћ и могућност профита.
Preporučujem 0
Миливоје Радаковић
Не, Зоране. Једино отето илити заплењено благо у Британском музеју је оно које су Енглези отели Наполеоновим Французима, а све остало је поштено плаћено. Они који културу цене су је купили од оних који је багателишу...
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja