subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

U Srbiji nema sistemskog političkog nasilja

Gotovo svi akteri političke scene su u proteklih 28 godina bili na meti nasilja i fizičkih obračuna u skupštini i van nje
Autor: Jelena Popadićponedeljak, 03.12.2018. u 19:33
На митингу који је 29. јула 2008. организовао СРС против изручења Радована Караџића Хагу полиција је претукла Ранка Панића који је касније преминуо (Фотодокуметнација Политике)

Osumnjičenima za napad na aktiviste Levice Srbije, među kojima je i lider ovog pokreta Borko Stefanović, Osnovni sud u Kruševcu odredio je pritvor do 30 dana. Trojica muškaraca uhapšena su ubrzo nakon napada na jednog od osnivača Saveza za Srbiju i njegove saradnike, a stavlja im se na teret da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Ovo je, u najkraćim crtama, epilog napada na Stefanovića, kojeg su metalnom šipkom povredili maskirani napadači neposredno pred početak tribine u Kruševcu.

Nemili događaj podsetio nas je na mnoge ranije slučajeve političkog nasilja. U proteklih 28 godina višepartizma gotovo sve stranke s političke scene bile su njegove žrtve.

Međutim, takve stvari se dešavaju i u zapadnim državama. Tako su proteklih godina napadani premijeri Španije i Italije, Marijano Rahoj i Silvio Berluskoni. Pre dve godine je u javnost dospeo snimak tuče u Evropskom parlamentu, a istaknuti član britanske evroskeptične partije Ukip Stiven Volf smešten je u bolnicu nakon pesničenja s kolegama usred Strazbura. Pamti se, između ostalog, i ubistvo švedske ministarke Ane Lind 2003, ali i britanske poslanice, laburistkinje Džo Koks, 2016. godine.

U našoj zemlji prve velike političke demonstracije održane su 9. marta 1991, kada su tadašnji opozicioni prvaci s Vukom Draškovićem na čelu izveli narod na ulicu protiv Slobodana Miloševića, a zatim je došlo do masovnog okršaja s policijom. Sve se završilo s tenkovima JNA usred Beograda. Dve osobe su izgubile život, a lider SPO-a je tada uhapšen. Pamte se i modrice Vuka i Danice Drašković, uhapšenih u junu 1993. godine, nakon što su organizovali demonstracije – kada je poslanik SRS-a Branislav Vakić u saveznoj skupštini nokautirao Mihajla Markovića iz SPO-a.

Dok je obilazio Novosadski sajam, 13. maja 2000, ubijen je Boško Perošević, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i istaknuti član SPS-a. U potiljak mu je pucao portir Milivoje Gutović, koji je pred istražnim sudijom naveo da je „analizirao rad Boška Peroševića kao predsednika Izvršnog veća Vojvodine i da je bio ubeđen da treba da ga ubije što je sasvim svesno i učinio”. U saopštenju, koje je tom prilikom objavljeno, navedeno je da je Gutović sebe video kao protivnika režima i da je simpatizer SPO-a i Otpora, čiji su čelnici demantovali da je bio njihov član.

U Skupštini Srbije bilo je više puta polivanja vodom i drugih nemilih scena, a jedan od najgorih scenarija osmislili su socijalisti 1994. godine. Zbog uvreda koje je Tomislav Nikolić, tada član SRS-a, izrekao na račun Slobodana Miloševića i Mire Marković, socijalisti su radikale zatvorili u salu za zasedanje zajedno s policajcima u civilu, koji su ih brutalno pretukli. Gotovo svi funkcioneri opozicije tokom devedesetih godina prošlog veka dobijali su batine: Zoran Đinđić, Vuk Obradović, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić... A kada su oni došli na vlast, uvrede, psovke i fizički obračuni su se nastavili. Kulminiralo je ubistvom premijera Đinđića, 12. marta 2003. godine.

Još u novembru 2002, Aleksandar Stefanović, tada potpredsednik DHSS-a, člana DOS-a, ošamario je Rajka Baralića (SPS) jer ga je „iznervirao njegov pogled”. Kaznu isključenja sa sednica zaradili su i Stefanović i Baralić, ali je kazna poslanika vladajućeg DOS-a istekla mnogo pre nego njegovom kolegi iz opozicije. Neposredno pre ubistva Đinđića, u februaru 2003, Tomislavu Nikoliću praktično je oduzet poslanički mandat. Naime, Branislav Pomoriški (DOS–LSV) opsovao je Nikoliću majku i pljunuo ga, a ovaj se okrenuo i gurnuo Pomoriškog. Tog dana nijedan od njih dvojice nije kažnjen jer je Đinđić poručio da nema razloga za to. Mesec dana kasnije, nakon ubistva premijera, vladajući DOS odlučio je da retroaktivno, što Poslovnik nije dozvoljavao, kazni Nikolića sa 30 dana neučestvovanja u radu parlamenta.

Mnogo je tragičniji slučaj „pazarskih revolveraša”, kada je iz vatrenog oružja, na glasačkom mestu, 2006. godine, ubijen Ruždija Durović, kandidat Liste za Sandžak za odbornika u SO Novi Pazar. Ovom ubistvu je prethodila serija incidenata u Novom Pazaru. Neposredno pre predsedničkih izbora 2008, atmosfera je uzavrela, a u centru Beograda, nakon gostovanja na Studiju B, pretučen je Marijan Rističević, jedan od predsedničkih kandidata, ali i Predrag Sarapa, voditelj emisije u kojoj je gostovao. Godinu i po kasnije, u Knez Mihailovoj ulici, tokom prikupljanja potpisa za parlamentarne izbore, na Velimira Ilića je nasrnuo napadač, koji je, kako su izveštavali mediji, imao na ruci tetovažu Zorana Đinđića.

Tragično je nastradao i Ranko Panić, koji je preminuo nakon što ga je policija pretukla 29. jula 2008. na mitingu koji je organizovao SRS protiv izručenja Radovana Karadžića Hagu. Panić je, nakon „Oluje”, izbegao iz Hrvatske u Mladenovac, nije bio član SRS-a, ali je došao na ovaj skup iz sopstvenih ubeđenja. Preminuo je 15. avgusta 2008, u Urgentnom centru od posledica udarca u stomak. Optužnica protiv Nikice Ristića, pripadnika niškog odreda Žandarmerije, podignuta je tek 2015, pod sumnjom da je Paniću zadao kobni udarac.

Ovaj skup, koji je Panića koštao života, ostao je upamćen po neredima i sukobima s policijom, koja je krenula u razbijanje demonstracija, pa je povređeno 46 osoba, među kojima i 25 policajaca. Prebijen je tom prilikom i Aleksandar Vučić, tadašnji sekretar SRS-a, a od žešćeg policijskog batinanja ga je zaštitio Slaviša Kokeza, sadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Gumenim metkom je pogođen Borislav Pelević, jedan od osnivača Stranke srpskog jedinstva, a povređeni su i novinar Miloš Đorelijevski iz Bete i snimatelj Boško Branković s TV B92.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da na našoj sceni vlada nizak nivo političke kulture i gotovo ne postoji političar koji nije bio žrtva nasilja. Vlada politička iracionalnost, uvredama i klevetama, kako kaže, skloni su mnogi akteri na političkoj sceni. Politički suparnik doživljava se kao neprijatelj, a kada se desi fizički obračun, upozorava Stanković, najčešće nema adekvatne kazne. „U takvoj atmosferi nije pitanje da li će doći do nasilja, već kada će se ono desiti”, upozorava naš sagovornik.

Osvrnuo se i na napad na Borka Stefanovića, navodeći da ohrabruje činjenica da je predsednik Vučić osudio ovaj čin i da je policija veoma brzo uhapsila osumnjičene. „Ukoliko krivci za ovaj napad budu kažnjeni od strane pravosudnih organa, to bi moglo da prouzrokuje otrežnjenje na našoj sceni. Nažalost, ovaj događaj je bio povod za još jedno trovanje političke scene. Trebalo bi da on bude alarm koji nas upozorava da nivo političke tenzije mora biti smanjen, kao i temperatura na javnoj sceni”, ističe Dejan Vuk Stanković.

Stanković dodaje da svi akteri političke scene moraju da deluju racionalno i razviju određenu dozu ravnodušnosti prema protivniku. Onda će ih odlikovati „demokratski temperament”. Kada se to desi, kako kaže, onda će naše društvo imati priliku da uživa u vrednostima demokratije. Stanković kaže da je značajno što u Srbiji nije bilo sistemskog političkog nasilja, ukoliko izuzmemo poslednje godine vladavine Slobodana Miloševića. Nažalost, dodaje, u Hrvatskoj se to sistemsko nasilje sprovodi prema Srbima, uprkos tome što je ova država postala punopravna članica Evropske unije.

Kontaminiran javni prostor

Naš javni prostor kontaminiran je viškom propagande i političke iracionalnosti, nekontrolisanih emocija koje „pršte” na sve strane, ukazuje Dejan Vuk Stanković. „Političari bi trebalo da vode računa o rečima koje izgovaraju jer one vrlo lako mogu da budu neposredni povod za fizičko nasilje. Nijedan akter naše političke scene nije anđeo, ali niko od njih nije ni satana. Ako opozicija tvrdi da je vlast fašistička ili ludačka, onda može da se izvede zaključak da je opravdano svako delovanje protiv takve vlasti. S druge strane, opozicija se kriminalizuje i napada po raznim osnovama”, dodaje Stanković.


Komentari11
2b091
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Simon Saivil
Nema nasilja? Ma sta kazete? Au bre! A ja mislio da je Kosovo srpsko i da je tamo nasilja i na pretek! Izvinite ne razumijem srpski.
ANTE BAN
Ima, ali- zaogrnutog preferiranjem vladajuće stranke i velikoga vodje! Zavaravate se!
ANTE BAN
Ima, ali- zaogrnutog preferiranjem vladajuće stranke i velikoga vodje! Zavaravate se!
Jeftina propaganda
Članak je o političkom nasilju, nabrajaju se najvažniji slučajevi iz prošlosti, a ne pominje se ubistvo premijera Đinđića i sada Olivera Ivanovića? Izostavljanje činjenice da su njihova ubistva medijski pripremana i najavljivana od strane visokih predstavnika sadašnje vlasti, ovaj članak svrstavaju samo u još jedan loš pokušaj spinovanja kako su eto svi oni isti.
Aleksa Petrović
А када ће ови који сада воде ту опзицију да одговарају за уништавање на стотине наших фабрика, у време док су били на власти и остављање без посла десетине хиљада радника?
pera
@Боба nije problem prodati fabriku, problem je prodati fabriku sa ciljem unistavanja fabrike. Prodaje osnovnih sredstava, otkaze radnicima(u dosta slucajeva bez ikavih otpremnina) i na kraju prodaje tog zemljista ili objekta. Nesto nisam primeteio da se to dogadja u poslednje vreme dok je ranije to bio recept. Niko do lidera sadasnje opozicije nije ucestvovao u tome kazete, Zivkovic, Tadic, Djilas, Stefanovic, Jeremic, Verko Stefanovic, Stamatovic, Veselinovic svi su bili ukljuceni u tadasnja politicka zbivanja i to vrlo. Mozda nisu diriktno ucestvovali(mozda) ali si bili upoznati i cutali, neki bili u inostranstvu kao ambasadori neki postavljani kao direktori po partiskoj osnovi(gle cuda ja sam mislio samo SNS zaposlajva svoje kadrove) neki bili gradonacelnici. Sve u svemu u to crno vreme su uzivali i nije ih bilo briga za obican narod, sto neki misle da se to sada promenilo.
Preporučujem 2
Боба
Добрро је што сте покренули питање лустрације и колонијалне политике али то што тврдите није тачно и то наравно врло добро знате. Нико од лидера већинске садашње опозиције није предводио приватизације и затварање фабрика. Они који су то радили или су се елегантно извукли или утопили у власт. Ако већ толико бринете што не затражите да их сада ови на власти лустрирају лише положаја и обнове фабрике уместо што и оно што је преостало продају странцима.
Preporučujem 15

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja