utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:53

Milovan Đilas je mnogim ženama uništio karijeru

Profesionalni put mnogih srpskih književnica, naučnica, lekarki i dobrotvorki bio je obeležen nerazumevanjem i osporavanjem sredine u kojoj su živele i radile
Autor: Katarina Đorđevićponedeljak, 03.12.2018. u 20:00
Драга Љочић; Милунка Савић (Фотодокументација Политике)

Ko je bila prva feministkinja u Srbiji, a ko prva žena koja se kao avijatičarka vinula nebu pod oblake? Kako se zove prva žena koja je dobila diplomu arhitekte u Nemačkoj? Znate li ime prve srpske lekarke i prve žene koja je ušla u vladu 1944. godine? A da li znate koliko je ženskih karijera opstruirao ili stopirao Milovan Đilas – pre i nakon što je postao najpoznatiji komunistički disident?

Imena ovih žena nalaze se u knjizi „Kakva ženska – priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno”, koju potpisuje sociološkinja Jelena Mitrović i ilustruje Sonja Bajić, a govori o sudbini 48 žena koje su ostavile dubok trag u Srbiji od 19. do 21. veka.

Osim prvih feministkinja Drage Dejanović i Savke Subotić, dobrotvorke Marija Trandafil, prve lekarke Drage Ljočić, hrabre ratnice Milunke Savić, prve operske pevačice Drage Spasić, arhitekte Jelisavete Načić, slikarke Milene Pavlović Barili, kompozitorke Ljubice Marić i rediteljke Soje Jovanović, u ovoj knjizi opisane su i biografije brojnih žena na koje je pala prašina zaborava javnosti.

– Želela sam da čitaocima otkrijem ko su žene koje su se izborile za naše pravo da se školujemo, glasamo i budemo tretirane ravnopravno, koje su zastupale veoma revolucionarne ideje za svoje vreme i rizikovale svoj život, bezbednost i karijeru zbog onoga što su radile ili govorile. Primera radi, prva srpska lekarka Draga Ljočić naišla je na osudu javnosti jer je otvorila Materinski dom za samohrane majke – priča autorka knjige Jelena Mitrović.

Ovu žensku stranu istorije otvara priča o Dragi Dejanović, prvoj srpskoj feministkinji, rođenoj 1840. godine u Staroj Kanjiži, upamćenoj po rečenici Bu„dućnost devojčica biće obezbeđena čim se roditelji po dužnosti i u ljubavi svojoj i za žensku decu postaraju kao i za sinove”. Draga je bila i prva pesnikinja koja je slobodno izražavala svoja ljubavna osećanja prkoseći tabuima i postavila prvu feminističku teoriju u Srbiji, u kojoj je objasnila uslovnost između vaspitanja devojčica i njihovog kasnijeg položaja u društvu. Prva srpska feministkinja umrla je na porođaju u 31. godini.

– Većina zna da je Isidora Sekulić bila prva žena akademik u Srbiji i prva žena na mestu predsednika Udruženja književnika. Međutim, manje je poznato da je njenu knjigu o Njegošu, objavljenu 1951, oštro kritikovao Milovan Đilas, koji je tada bio na visokom položaju u partiji, zadužen za brigu o kulturi. Reagujući na kritiku, ona je spalila rukopis druge, još neobjavljene knjige o Njegošu i dugo živela u strahu da će je Đilas uhapsiti. Pre smrti spalila je i ostale rukopise, zbog čega su mnogi aspekti njenog života ostali tajna – priča Jelena Mitrović.

Zbog Đilasove rešenosti da stopira karijeru fizičarke Branislave Perović Nešković, koja je još kao srednjoškolka postala članica SKOJ-a i potom višestruko odlikovana za učešće u ratu, malo je nedostajalo da srpska nauka ostane bez njenih izvanrednih radova iz oblasti jonizovanih gasova i atomskih sudara. Branislava je nakon završetka rata želela da nastavi prekinute studije na Elektrotehničkom fakultetu, čemu su se oštro usprotivili Đilas i ostali partijski drugovi. Uprkos žestokim opstrukcijama, ona je završila fakultet i postala prva žena direktor Instituta za nuklearne nauke u Vinči.

– I karijera Drage Ljočić, prve srpske lekarke, bila je trnovita. Medicinu je studirala u Švajcarskoj 1872, jer je Univerzitet u Cirihu bio prvi na kojem je devojkama dozvoljeno studiranje, a studije medicine prekinula je da bi radila kao vojna bolničarka kada je 1876. izbio srpsko-turski rat. Nakon završetka studija njen zahtev za licencu bio je nekoliko puta odbijan, imala je manju platu od svojih kolega, a kada je sa doktorom Jovanom Jovanovićem osnovala Materinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci, taj plemeniti potez naišao je na osudu javnosti da udruženje širi nemoral, jer su njeni mali štićenici uglavnom bili vanbračna deca – kaže autorka knjige.

Milunka Savić, koja je ratovala kao dobrovoljac u Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu, bila je prva žena odlikovana francuskim Ordenom ratnog krsta sa zlatnim palmom i odlikovana činom kaplara i medaljom za hrabrost. Do kraja života živela je u siromaštvu i bila praktično zaboravljena, iako je pored svoje kćerke odgajala još tridesetoro dece bez roditeljskog staranja.

Mitra Mitrović bila je prva žena u istoriji Srbije koja je ušla u vladu u novembru 1944. godine ? prvo kao poverenica za prosvetu, a potom kao ministarka prosvete. Iz političkog života bila je izopštena početkom pedesetih, kada je javno stala u odbranu političkog disidenta i bivšeg supruga Milovana Đilasa.


Komentari47
d7d0e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Odlican tekst, hvala.
kinez
Običan zanesenjak koji je slepo slušao Tita i partiju. Crtajući granice republika i pokrajina posle drugog rata, verovatno je bio jedan od onih koji su očerupali Srbiju.
Petar
Zanesenjak je čovek kada se bavi umetnošću bez dinara, kada neko pokušava da uvede imperativ pravde u realnost ispravljajući bezuspešno "krive Drine" ("Don Kihot"), ili kada radi nešto lepo i korisno a neplaćeno za lokalnu zajednicu. Ovaj se toliko bio učvrstio u komunističkom establišmentu da ni kasnije niti ikad više, nakon pojave "Anatomije..." i posledica, nije bio običan čovek, već disident sa velikim "d". Što je omogućilo vrlo lepe i udobne živote potomcima, do današnjih, vrlo eksponiranih Đilasa koji nam i danas gospodare ili bar pokušavaju. To je za Milovana naravno imalo i svoju pozadinu i cenu u moralnom i psihičkom smislu: u CG na primer nije smeo da ode nikad više, zbog osvete onih, čijim bližnjima je lično presudio. Ali takav je uspon većine poznatih onog vremena, zahvaljujući kome su im potomci istaknuti i dan-danas. Good for them.
Preporučujem 21
Miloš
@dragan duric inače, osim Njegoša, ženama na sličan činjenični način se bavio i Jovan Dučić. Pa i čuveni Arčibald Rajs, koji se zalagao za to da je ženama dovoljna osnovna škola. No, vidim povoda komentarima, mnogi su opsednuti apsolutnom jednakošću i ko zna čime, zato nam ide ovako kako ide. Ne mislite valjda samo na osnovu Milunke da žene mogu biti efikasne po rovovima i sa puškom kao muškarci. Svaka pojava feminizma je loša.
Bane L.
Feminizam je isto što i šovinizam. Razlika je jedino u polu. Nijedna od nabrojanih srpskih heroina nije imala ni F od feminizma.
geras
a jeremić i janković?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja