sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40

„Odbrambena arhitektura” protiv beskućnika

Reč je o svakom namerno upotrebljenom obliku ili objektu u prostoru koji sprečava određene grupe ljudi da ga koriste. – Šiljci ispred lokala, žice na vrednim objektima, plavo svetlo u toaletima i „moskito uređaji” koji emituju ultrazvuk primeri su „neprijateljskih elemenata” urbanog dizajna
Autor: Ana Vu­ko­vić, Da­li­bor­ka Mu­či­ba­bićutorak, 04.12.2018. u 13:47
(Фотографије Бојан Ковачевић)

Zbog če­ga su to­a­le­ti u ne­kim ka­fi­ći­ma oba­sja­ni pla­vim sve­tlom? Ko­ja je, za­bo­ga, svr­ha uko­še­nih klu­pa na ko­je čo­vek ne mo­že nor­mal­no da sed­ne ne­go su sa­mo za na­sla­nja­nje? Za­što bi ne­kom pa­lo na pa­met da ogra­đu­je ćo­ško­ve? Ot­kud go­mi­le ka­me­nja is­pod mo­sto­va? I šta će šilj­ci is­pred jed­nog bu­ti­ka usred cen­tra Be­o­gra­da?
Od­go­vor na ova pi­ta­nja kri­je se u „ne­pri­ja­telj­skoj ar­hi­tek­tu­ri” ko­ja se na­zi­va još i od­bram­be­nom. Reč je, ka­ko ob­ja­šnja­va Se­le­na Sa­vić, je­dan od auto­ra u sve­tu če­sto ci­ti­ra­ne knji­ge „Ne­pri­jat­ni di­zajn”, o sva­kom na­mer­no upo­tre­blje­nom ob­li­ku, objek­tu i efek­tu u pro­sto­ru ko­ji nje­go­vu upo­tre­bu či­ni ne­mo­gu­ćom za od­re­đe­nu ak­tiv­nost ili gru­pu lju­di. Ar­hi­tek­ta sa pre­bi­va­li­štem u Lo­za­ni pri­me­re ova­kve ar­hi­tek­tu­re is­tra­ži­va­la je za­jed­no sa umet­ni­kom i di­zaj­ne­rom Gor­da­nom Sa­vi­či­ćem. 

Oko 5.000 lju­di bez krova nad gla­vom
Igor Mi­tro­vić, di­rek­tor ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Adra”, ka­že da ne­ma po­zi­tiv­no mi­šlje­nje o po­te­zu svet­skog bren­da ko­ji je na sim­su po­sta­vio bo­dlje. – Vo­leo bih da ču­jem iz­ja­vu nad­le­žnih iz kom­pa­ni­je o to­me za­što su po­sta­vi­li šilj­ke i ka­ko ko­men­ta­ri­šu što ih je Lon­don po­sle po­sta­vlja­nja uklo­nio. Da je to hu­ma­no, za­dr­ža­li bi ih – is­ti­če Mi­tro­vić.On na­vo­di da u Be­o­gra­du po­sto­ji oko 5.000 lju­di bez kro­va nad gla­vom. U ovu broj­ku, ka­že, uklju­če­ni su svi oni ko­ji sta­nu­ju u ne­be­zbed­nim zgra­da­ma, bez vo­de, stru­je i gre­ja­nja. Tu spa­da­ju i gra­đa­ni ko­ji sklo­ni­šte tra­že u uru­še­nim objek­ti­ma, ali i deo sta­nov­ni­ka ne­hi­gi­jen­skih na­se­lja. Broj onih ko­ji spa­va­ju baš pod ve­drim ne­bom, od­no­sno za­dr­ža­va­ju se na tro­to­a­ri­ma i ploč­ni­ci­ma, te­ško je pro­ce­ni­ti, ali ih si­gur­no ne­ma to­li­ko da bi bo­dlje uop­šte i bi­le po­treb­ne. 


– Naj­če­šće sre­će­mo efek­te i ur­ba­ni mo­bi­li­jar usme­re­ne pro­tiv bes­kuć­ni­ka. Tu su klu­pe sa dr­ška­ma za ru­ke, raz­ne vr­ste bo­dlji­ka­vih ili ne­rav­nih po­vr­ši­na kao što su ka­me­nje i koc­ke, pa čak i vo­da ko­ja ka­plje sa ta­va­ni­ce. Ova re­še­nja su to­li­ko ras­pro­stra­nje­na u sve­tu da se sti­če uti­sak da se ne­kad pri­me­nju­ju čak i ka­da po­tre­be za­pra­vo ne­ma ili ka­da je ri­zik za ne­že­lje­nom upo­tre­bom pro­sto­ra mi­ni­ma­lan – na­vo­di Se­le­na u pi­sa­nim od­go­vo­ri­ma „Po­li­ti­ci” i do­da­je da su u to­ku is­tra­ži­va­nja pri­me­re ova­kvog di­zaj­na pro­na­šli u Bra­zi­lu, Fran­cu­skoj, En­gle­skoj, Austri­ji, Ho­lan­di­ji, Ne­mač­koj, In­di­ji, Ja­pa­nu i, na­rav­no, u Sr­bi­ji.
Osim bes­kuć­ni­ka ko­ji se na raz­li­či­te na­či­ne obes­hra­bru­ju ka­da že­le da pri­leg­nu i od­mo­re na ne­kom me­stu gde to ni­je pred­vi­đe­no, ne­pri­jat­ni di­zajn ima pik i na skej­te­re, ali i na pti­ce, a u fo­ku­su su i dru­ge ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva.
Ne že­li­mo da da­je­mo ide­je oni­ma ko­ji gun­đa­ju na gra­ju omla­di­ne, ali u spre­ča­va­nju ta­kvih oku­plja­nja mla­dih u sve­tu je kre­a­tiv­nost bez­gra­nič­na. „Mo­ski­to ure­đa­ji” ta­ko emi­tu­ju ul­tra­zvuk ko­ji mo­gu da ču­ju sa­mo ado­le­scen­ti uz­ra­sta do 25 go­di­na, a pink sve­tlo, ve­ro­va­li ili ne, de­cu po­sti­di is­ti­ču­ći im bu­bu­lji­ce i dru­ge ne­sa­vr­še­no­sti na ko­ži li­ca. Sve­tlo se ko­ri­sti i pro­tiv in­tra­ve­no­znih ovi­sni­ka u jav­nim to­a­le­ti­ma. Pla­va bo­ja ko­ja se u nji­ma po­sta­vlja ote­ža­va im pro­na­la­že­nje ve­ne u ko­ju bi ubri­zga­li dro­gu. 
– Za­stup­ni­ci ovih re­še­nja in­si­sti­ra­ju da je bo­lje da uči­ni­mo par­ko­ve i tr­go­ve pri­jat­nim za na­šu de­cu ne­go da se bri­ne­mo da li smo i u ko­joj me­ri ošte­ti­li bes­kuć­ni­ke. Mi mi­sli­mo da ni­je ta­ko. Od­bram­be­na ar­hi­tek­tu­ra ima uvek po­zi­tiv­nu svr­hu. Ona ga­ran­tu­je hi­gi­je­nu i bez­bed­nost jav­nog pro­sto­ra, ali na­čin na ko­ji to či­ni je ipak uvek pro­ble­ma­ti­čan i uvek se mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje – pri­ča Se­le­na. 
Ka­da su osva­nu­li šilj­ci usme­re­ni pro­tiv nji­ho­vih kom­ši­ja, Be­o­gra­đa­ni su, na­rav­no, re­a­go­va­li bur­no. Zbog nji­ho­vih po­ru­ka na dru­štve­nim mre­ža­ma i ce­lo­dnev­ne ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje na in­ter­ne­tu, po­zna­ti brend bo­dlje je br­že-bo­lje i uklo­nio. 

Ova re­še­nja to­li­ko su ras­pro­stra­nje­na u sve­tu i ne­kad se pri­me­nju­ju čak i ka­da nema po­tre­be

Za Bo­ja­na Ko­va­če­vi­ća, ar­hi­tek­tu, ova epi­zo­da je­ste za osu­du, ali, do­da­je on, ne tre­ba do­no­si­ti ge­ne­ral­ne za­ključ­ke o ele­men­ti­ma ko­ji ar­hi­tek­tu­ru ču­va­ju od lo­ših po­ja­va, ne mi­sle­ći pri­tom na lju­de. 
– U Bar­se­lo­ni ču­ve­ni Gu­elj park još ču­ve­ni­jeg An­to­ni­ja Ga­u­di­ja pre­kri­ven je ži­ca­ma ko­je spre­ča­va­ju pti­ce da une­re­đu­ju taj iz­u­ze­tan obje­kat. Ka­da sam to pr­vi put vi­deo bio sam za­ču­đen, ali sam po­sle shva­tio da ta­kva in­ter­ven­ci­ja ima smi­sla jer ču­va zda­nje u par­ku od ne­pri­jat­nih tra­go­va pri­su­stva ži­vo­ti­nja – ob­ja­šnja­va Ko­va­če­vić i na­gla­ša­va da ter­min ne­pri­ja­telj­ska ar­hi­tek­tu­ra ni­je naj­sreć­ni­ji i da bi pre tre­ba­lo go­vo­ri­ti o ne­pri­ja­telj­skim ele­men­ti­ma ar­hi­tek­tu­re ili ele­men­ti­ma po ili na ar­hi­tek­tu­ri kao nje­nim do­da­ci­ma.  

Glavna terasa Guelj parka u Barseloni na kojoj su postavljene vertikalne i kose žičane bodlje kao zaštita od ptica

Ta­kvi ne­pri­ja­telj­ski ele­men­ti, šilj­ci pro­tiv bes­kuć­ni­ka po­sta­vlje­ni 2014. is­pred ula­za u no­ve stam­be­ne objek­te, bi­li su na me­ti be­snih gra­đa­na u Lon­do­nu. Jav­nost se ta­da po­bu­ni­la, a ni­je iz­o­sta­la ni re­ak­ci­ja ta­da­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Lon­do­na Bo­ri­sa Džon­so­na ko­ji je zah­te­vao da se uklo­ne na­zvav­ši ih „ru­žnim i glu­pim”. Epi­log je bio isti kao i u pre­sto­ni­ci Sr­bi­je.  
Ali ne pri­vu­ku svi slu­ča­je­vi ne­pri­jat­nog di­zaj­na ovo­li­ko pa­žnje i ne mo­bi­li­šu po­pu­li­stič­ke igra­če, sma­tra Sa­vić. Mno­gi, slič­ni pri­me­ri i dan-da­nas se na­la­ze u jav­nom pro­sto­ru i po­red njih pro­la­zi­mo bez raz­mi­šlja­nja. 
– Uko­li­ko slu­čaj ima sre­će da iza­zo­ve sna­žnu pa­žnju jav­no­sti, raz­vi­ja se di­sku­si­ja, a even­tu­al­no do­đe i do pri­klad­ne re­ak­ci­je kao što je ukla­nja­nje ši­lja­ka. Ova­kvi su slu­ča­je­vi pre iz­u­ze­tak ne­go pra­vi­lo – ka­že ona.
Sa­vić mi­sli da je po­sta­vlja­nje ova­kvih ogra­ni­če­nja le­gi­tim­no u zo­na­ma u ko­ji­ma se ne vi­di ja­sno raz­gra­ni­če­nje iz­me­đu jav­ne i pri­vat­ne po­vr­ši­ne, kao što je na pri­mer slu­čaj iz­lo­ga be­o­grad­skog bu­ti­ka, ali i dru­gih ko­mer­ci­jal­nih pro­sto­ra. 
– Ali, uko­li­ko bi se na pri­mer de­si­lo da grad­ske vla­sti sa­me po­sta­ve ova­kve in­sta­la­ci­je, di­sku­si­ja bi bi­la dru­ga­či­ja i od­mah bi se po­sta­vi­lo pi­ta­nje bri­ge ko­ju vlast i nje­ne in­sti­tu­ci­je pru­ža­ju naj­si­ro­ma­šni­ji­ma i ugro­že­ni­ma ili na pri­mer pro­ble­ma­tič­noj omla­di­ni. To, me­đu­tim, go­to­vo ni­ka­da ni­je slu­čaj i ne­pri­jat­ni di­zajn cve­ta upra­vo u ovom me­đu­pro­sto­ru, do­stup­nom jav­no­sti, ali u vla­sni­štvu kom­pa­ni­ja – ob­ja­šnja­va Sa­vić.

Oruž­je za ne­pri­klad­no po­na­ša­nje

Se­le­na Sa­vić za­vr­ši­la je Ar­hi­tek­ton­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du i dok­to­ri­ra­la na EPFL-u u Lo­za­ni. Ne­pri­jat­ni di­zajn is­tra­ži­va­la je za­jed­no sa Gor­da­nom Sa­vi­či­ćem, di­zaj­ne­rom i umet­ni­kom iz Be­ča, sa ko­jim je sa­rad­nju po­če­la u Ro­ter­da­mu. Obo­je ži­ve i ra­de u Lo­za­ni gde se i da­lje ba­ve is­tra­ži­va­njem di­zaj­na i ar­hi­tek­tu­re. Nji­ho­va knji­ga „Un­ple­a­sant De­sign” (Ne­pri­jat­ni di­zajn) ob­ja­vlje­na je 2013, a ka­ko ka­že Se­le­na, za­in­te­re­so­va­la ih je ide­ja da di­zajn sam mo­že ima­ti to­li­ku moć i da mo­že bi­ti vr­sta „oruž­ja” pro­tiv ne­pri­klad­nog po­na­ša­nja. 
– Ta­kav di­zajn, ka­da je do­bro spro­ve­den, uma­nju­je po­tre­bu za odr­ža­va­njem i nad­gle­da­njem pro­sto­ra i imo­vi­ne gra­da, kao i pri­vat­nih li­ca. A u to­me baš i je­ste pro­blem ovog pri­stu­pa: ka­da ni­je po­treb­no odr­ža­va­ti i nad­gle­da­ti, on­da su i pra­vi­la po­na­ša­nja na ne­ki na­čin za­cr­ta­na u sa­mom di­zaj­nu i ob­li­ku pro­sto­ra. Gra­đa­ni­ma ne osta­je ni­šta ne­go da po­slu­šno pra­te in­struk­ci­je ko­je im ša­lju klu­pe i lam­pe – za­klju­ču­je Se­le­na.


Od lo­mlje­nog sta­kla do ši­lja­ka

So­ci­o­log Bo­ris Ja­šo­vić pod­se­ća da su lju­di u Sr­bi­ji ra­ni­je ima­li obi­čaj da ku­će ogra­đu­ju vi­so­kim zi­do­vi­ma na ko­ji­ma su sta­vlja­li lo­mlje­na dna od bo­ca da bi spre­či­li one ko­ji že­le da pre­sko­če. Ali, ka­da je reč o slu­ča­ju ši­lja­ka po­sta­vlje­nih is­pred bu­ti­ka u cen­tru gra­da, na­gla­ša­va Ja­šo­vić, ne sme se za­bo­ra­vi­ti da je reč o jav­nom grad­skom pro­sto­ru otvo­re­nom za sve lju­de, a ne o dvo­ri­štu pri­vat­ne ku­će. 
– Ži­vi­mo u dru­štvi­ma, lo­kal­nim i glo­bal­nim, ko­ja pro­fit sta­vlja­ju iz­nad lju­di. Ka­da stva­ri ta­ko sto­je, on­da ni­je te­ško za­klju­či­ti da u ta­kvim dru­štvi­ma čak i ustav­ne ka­te­go­ri­je po­put za­bra­ne dis­kri­mi­na­ci­je bi­va­ju pod­vrg­nu­te zdru­že­nim lo­gi­ka­ma pro­fi­ta i ka­pi­ta­la. U Usta­vu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ja­sno pi­še da se za­bra­nju­je sva­ka dis­kri­mi­na­ci­ja, pa iz­me­đu osta­log i dis­kri­mi­na­ci­ja po osno­vu dru­štve­nog po­re­kla i imo­vin­skog sta­nja. Što zna­či da je ta­ko­zva­na „an­ti­be­skuć­nič­ka ar­hi­tek­tu­ra”, ili „ar­hi­tek­tu­ra ne­pri­ja­telj­ski na­stro­je­na pre­ma bes­kuć­ni­ci­ma” ap­so­lut­no ne­do­pu­sti­va – is­ti­če Ja­šo­vić i do­da­je da je reč o fe­no­me­nu ko­ji je na za­pa­du odav­no pri­su­tan, a kod nas od­ne­dav­no.


Komentari5
4621a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bata
Ono sto sam naucio kad su mi deca bila mala je da ako im nesto zabranite,morate im omoguciti da rade nesto drugo.Ako ne zelite da rucice guraju u steker,morate im dati neku drugu zanimaciju,igracku ili sl.Ako ne zelite da gradjani bacaju djubre u sumu ili reku,morate im odrediti mesto gde mogu.Ako ne zelite da beskucnik sedi na fensi mestu,napravite uslove gde moze.Za svakog, jednostavno, mora da postoji neko mesto.
Zoran
O cemu vi mlatite cccc....
aleksa
Postavi se kosa površina i niko ne bi ni primetio ni gunđao. Postave se šiljci i odjednom kreće armagedon kvazimoralista.
Ivan Tomic
Samo su trebali da postave jako zakosenu povrsinu na izlog tog butika o kome se stalno prica i nikakve reakcije javnosti ne bi bilo. Ispunila bi se svrha i ne bi ih razvlacili nedeljama po medijima. A sto se "neprijateljske arhitekture" tice, apsolutno podrzavam - i protiv zivotinja i protiv ljudi. Na ovom svetu ima mesta za sve, ali ne svuda i kako nekome padne napamet.
Opacic
Nema tog uredjaja koji ce Bolesne Beogradjane idiote spreciti da unistavaju i ispisuju svoje odvratne grafite

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja