nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 05.12.2018. u 19:24 Boško Jakšić

Pretnja saudijskom prestolonasledniku

Prvi put u istoriji Kuće Sauda šest opozicionih grupa i sedmorica nezavisnih ličnosti formirali su savez, a otvoreno se govori i o „mekom” dvorskom udaru
Мухамед бин Салман није био топло дочекан на самиту Г-20 у Аргентини (Фото Бета/АП)

Saudijski prestolonaslednik je u Buenos Ajresu razmenjivao srdačne osmehe s Vladimirom Putinom, ali britanska premijerka Tereza Mej i francuski predsednik Emanuel Makron nisu se ustručavali od toga da mu prenesu zahtev da se utvrdi ko je odgovoran za ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste „Vašington posta” Džamala Hašogija.

Nemačka kancelarka Angela Merkel čak nije htela da se sretne s mladim Muhamedom bin Salmanom, koga američka obaveštajna agencija CIA, a i mnogi po svetu, otvoreno sumnjiče da stoji iza Hašogijeve brutalne egzekucije u Istanbulu pre dva meseca.

Grupni snimak lidera 20 najvećih privrednih sila sveta pokazuje da je princ bio sasvim skrajnut na kraju drugog reda, pa je defakto vladar Saudijske Arabije brzo napustio salu bez rukovanja ili razmene reči sa bilo kime.

Neizvesnost je ambicioznog i militantnog naslednika trona dočekala i po povratku u kraljevinu. Prvi put u istoriji Kuće Sauda šest opozicionih grupa i sedmorica nezavisnih ličnosti formirali su savez pod imenom „Udruženi za Božju vladavinu”.

Okupljeni oko disidentskog princa Halida bin Farhana el Sauda, oni su u saopštenju izdatom 11. novembra zahtevali da za novog prestolonaslednika, a moguće i kralja, bude imenovan princ Ahmed bin Abdulaziz el Saud, zamenik ministra unutrašnjih poslova 1975–2012, šef specijalnih snaga bezbednosti i nakratko ministar 2012. godine. Popularni princ Ahmed je smenjen u vreme kada se pominjao kao mogući naslednik kralja.

Septembra ove godine on se prebacio u London, a ima izveštaja da se posle Hašogijevog ubistva – uz američke i britanske garancije njegove bezbednosti – vratio u Sudijsku Arabiju kako bi kraljevskoj porodici pomogao da kontroliše situaciju i, moguće, ograničio apsolutističku vlast prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.

Princ Halid bin Farhan tvrdi da je vladavina kralja Salmana obeležena „konfuzijom i neracionalnošću”, ali predviđa da bi, u slučaju da strane zemlje krenu protiv kralja i prestolonaslednika, to izazvalo masovnu podršku režimu koji se oslanja na „neznanje i varvarske metode”.

„Nadam se mekom udaru koji bi zbacio ’duboku državu’ i preuzeo kontrolu nad važnim bezbednosnim institucijama a potom uklonio prestolonaslednika i kralja”, kaže disidentski princ uz ocenu da pobunu ne bi mogli da vode prinčevi, već druga krila unutar kraljevske porodice.

Učvršćujući svoju autoritarnu vlast, princ Muhamed bin Salman je prošle godine pohapsio veći broj prinčeva, među njima i Muhameda bin Najifa, koji je 2015. bio imenovan za prestolonaslednika, da bi mu nasledstvo bilo oduzeto dve godine kasnije. U kućnom pritvoru je i princ Miteb bin Abdulah, koji je do 2017. bio šef elitne Nacionalne garde a u vreme pokojnog kralja Abdulaha smatrao se vodećim kandidatom za naslednika.

Princ Halid bin Farhan procenjuje da bi svrgavanje prestolonaslednika bilo „teško” imajući u vidu njegovu ambiciju da vlada po svaku cenu, popularnost u zemlji, kao i činjenicu da je rivale u značajnoj meri izolovao, posebno svog ujaka Ahmeda, miljenika opozicije.

„Malo je verovatno da bi preokret mogao da povede princ Ahmed pošto je pod intenzivnom kontrolom i svi njegovi koraci i kontakti se prate. Ali, drugi članovi kraljevske porodice organizovaće udar protiv kralja Salmana i njegovog sina prestolonaslednika, što će princu Ahmedu omogućiti da dođe na vlast”, kaže u intervjuu za jedan zalivski list princ Halid, koji je u Nemačkoj dobio pojačano obezbeđenje. „Moguće je da bi Salman uhapsio svog ujaka ili ga ubio, ali to je veoma malo verovatno posle svega što se događa unutar kraljevske porodice i nakon Hašogijevog ubistva.”

U međuvremenu saudijski spoljnopolitički eksperti i njihovi partneri po Bliskom istoku i šire aktivno rade na novoj strategiji koja bi trebalo da povrati međunarodnu reputaciju zemlje koja je ozbiljno poljuljana aferom „Hašogi”.

Princ Salman je pre odlaska za Buenos Ajres posetio Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Egipat a potom Tunis i Alžir kako bi im ponovio da je Saudijska Arabija garant stabilnosti regiona i potvrdio ambiciju da bude lider ne samo arapskog već i čitavog muslimanskog sveta.

Morao je da ih uveri da će preduzeti sve da se okonča rat u Jemenu, gde je direktna saudijska vojna intervencija stvorila najveću humanitarnu krizu današnjice. Svakako je ponovio i da je posvećen izraelsko-palestinskom mirovnom procesu na osnovama plana Donalda Trampa koji bi trebalo da bude saopšten javnosti verovatno u januaru. Njegov zadatak je da uz pomoć arapskih saveznika prethodno dobije načelnu saglasnost palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.

Rijad je uporedo s tim počeo da ublažava tenziju sa Katarom, čiji je vladar, za kojeg se smatra da ima uticaj na palestinski pokret Hamas, pozvan na naredni samit Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva.

Diplomate tvrde da princ Muhamed želi da obnovi kontakt s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji ne želi da ostane po strani bliskoistočnog mirovnog procesa.

Sve ove teme su na listi želja američkog predsednika koji ne odustaje od napora da istraga Hašogijevog ubistva ne vodi do prestolonaslednika, koga zbog kupovina oružja, prodaje nafte i suprotstavljanja Iranu smatra najbližim saveznikom.

Komеntari6
c4520
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLobodan Mikavica
Prolazi mi kroz glavu, kako zapadnjaci gledaju kako Saud Arabija i jos nekoliko emirata bombarduju nezavisni Jemen , prave najvecu humanitarnu krizu danasnjice, niko njih ne kaznjava a Srbiju unistise bombama da bi im rekli da ne mogu stavlajti red na svojoj teritoriji.
Данило
Стани Јаране. Много сте нам зла нанели ложећи Бошњаке муслинаме на Србе. Сви смо ми Бошњаци. Краљ Твртко, у Милешеву крунисан. Мени је кева од Бошњака,.. презиме у Босни. Ко није православан није Србин? Бошњаци су моја ујчевина и браћа. Проблем је у СПЦ. Проблем је у политици, маћехи Русији и овим Арапима, Турцима...курвањском Западу. Који народ матични? Србски. То смо ми, аутохтони, не гологузани иза Карпата. Има ли неко,...?Мук и гробна тишина, можда само неки комуниста самоуправљач..
Zlatko S P
Eh, mnogo njih je On potamanio ,kao I Bush ,dok je bio Direktor CIA,al to su bile sitna boranija,al Ovaj Djemajel HASOGI ,JE POTOMAK .A MOZDA I SIN OD JEDNE NAJBOGATIJE Saudi Familije ,Jos daleke sedamdesetih godina proslog veka ;Hasogi family ; Najveci Diler I Lobist ;Diler i Viler Naoruzanja u Svetu !
Mustafa Aga
Nema niko nishta na Zapadu da uchini po pitanju ovog mizernog ubistva sve dok Amerika ne odluchi shta sa njime (princom)...Dok god ga Tramp shtiti...Zbog ochiglednih svojih lichnih i porodichnih interesa...Princ che nastaviti da se shetka i razmenjuje pozdrave sa zbunjenim Zapadnjacima koji ne znaju kako da reaguju...
jedna učiteljica
Ah, kako su ta Mejova i Makron hrabri političari!
Miodrag
Mej = Bregzit a Makron = neredi u Parizu i oni nekom sole pamet. Posle onoga sto je ucinio Srbiji i Predsedniku u Parizu na proslavi 100 godina zavrsetka 1 SR jedva je docekao da nadje razlog da ne dodje u Beograd.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja