Saudijski prestolonaslednik je u Buenos Ajresu razmenjivao srdačne osmehe s Vladimirom Putinom, ali britanska premijerka Tereza Mej i francuski predsednik Emanuel Makron nisu se ustručavali od toga da mu prenesu zahtev da se utvrdi ko je odgovoran za ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste „Vašington posta” Džamala Hašogija.

Nemačka kancelarka Angela Merkel čak nije htela da se sretne s mladim Muhamedom bin Salmanom, koga američka obaveštajna agencija CIA, a i mnogi po svetu, otvoreno sumnjiče da stoji iza Hašogijeve brutalne egzekucije u Istanbulu pre dva meseca.

Grupni snimak lidera 20 najvećih privrednih sila sveta pokazuje da je princ bio sasvim skrajnut na kraju drugog reda, pa je defakto vladar Saudijske Arabije brzo napustio salu bez rukovanja ili razmene reči sa bilo kime.

Neizvesnost je ambicioznog i militantnog naslednika trona dočekala i po povratku u kraljevinu. Prvi put u istoriji Kuće Sauda šest opozicionih grupa i sedmorica nezavisnih ličnosti formirali su savez pod imenom „Udruženi za Božju vladavinu”.

Okupljeni oko disidentskog princa Halida bin Farhana el Sauda, oni su u saopštenju izdatom 11. novembra zahtevali da za novog prestolonaslednika, a moguće i kralja, bude imenovan princ Ahmed bin Abdulaziz el Saud, zamenik ministra unutrašnjih poslova 1975–2012, šef specijalnih snaga bezbednosti i nakratko ministar 2012. godine. Popularni princ Ahmed je smenjen u vreme kada se pominjao kao mogući naslednik kralja.

Septembra ove godine on se prebacio u London, a ima izveštaja da se posle Hašogijevog ubistva – uz američke i britanske garancije njegove bezbednosti – vratio u Sudijsku Arabiju kako bi kraljevskoj porodici pomogao da kontroliše situaciju i, moguće, ograničio apsolutističku vlast prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.

Princ Halid bin Farhan tvrdi da je vladavina kralja Salmana obeležena „konfuzijom i neracionalnošću”, ali predviđa da bi, u slučaju da strane zemlje krenu protiv kralja i prestolonaslednika, to izazvalo masovnu podršku režimu koji se oslanja na „neznanje i varvarske metode”.

„Nadam se mekom udaru koji bi zbacio ’duboku državu’ i preuzeo kontrolu nad važnim bezbednosnim institucijama a potom uklonio prestolonaslednika i kralja”, kaže disidentski princ uz ocenu da pobunu ne bi mogli da vode prinčevi, već druga krila unutar kraljevske porodice.

Učvršćujući svoju autoritarnu vlast, princ Muhamed bin Salman je prošle godine pohapsio veći broj prinčeva, među njima i Muhameda bin Najifa, koji je 2015. bio imenovan za prestolonaslednika, da bi mu nasledstvo bilo oduzeto dve godine kasnije. U kućnom pritvoru je i princ Miteb bin Abdulah, koji je do 2017. bio šef elitne Nacionalne garde a u vreme pokojnog kralja Abdulaha smatrao se vodećim kandidatom za naslednika.

Princ Halid bin Farhan procenjuje da bi svrgavanje prestolonaslednika bilo „teško” imajući u vidu njegovu ambiciju da vlada po svaku cenu, popularnost u zemlji, kao i činjenicu da je rivale u značajnoj meri izolovao, posebno svog ujaka Ahmeda, miljenika opozicije.

„Malo je verovatno da bi preokret mogao da povede princ Ahmed pošto je pod intenzivnom kontrolom i svi njegovi koraci i kontakti se prate. Ali, drugi članovi kraljevske porodice organizovaće udar protiv kralja Salmana i njegovog sina prestolonaslednika, što će princu Ahmedu omogućiti da dođe na vlast”, kaže u intervjuu za jedan zalivski list princ Halid, koji je u Nemačkoj dobio pojačano obezbeđenje. „Moguće je da bi Salman uhapsio svog ujaka ili ga ubio, ali to je veoma malo verovatno posle svega što se događa unutar kraljevske porodice i nakon Hašogijevog ubistva.”

U međuvremenu saudijski spoljnopolitički eksperti i njihovi partneri po Bliskom istoku i šire aktivno rade na novoj strategiji koja bi trebalo da povrati međunarodnu reputaciju zemlje koja je ozbiljno poljuljana aferom „Hašogi”.

Princ Salman je pre odlaska za Buenos Ajres posetio Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Egipat a potom Tunis i Alžir kako bi im ponovio da je Saudijska Arabija garant stabilnosti regiona i potvrdio ambiciju da bude lider ne samo arapskog već i čitavog muslimanskog sveta.

Morao je da ih uveri da će preduzeti sve da se okonča rat u Jemenu, gde je direktna saudijska vojna intervencija stvorila najveću humanitarnu krizu današnjice. Svakako je ponovio i da je posvećen izraelsko-palestinskom mirovnom procesu na osnovama plana Donalda Trampa koji bi trebalo da bude saopšten javnosti verovatno u januaru. Njegov zadatak je da uz pomoć arapskih saveznika prethodno dobije načelnu saglasnost palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.

Rijad je uporedo s tim počeo da ublažava tenziju sa Katarom, čiji je vladar, za kojeg se smatra da ima uticaj na palestinski pokret Hamas, pozvan na naredni samit Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva.

Diplomate tvrde da princ Muhamed želi da obnovi kontakt s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji ne želi da ostane po strani bliskoistočnog mirovnog procesa.

Sve ove teme su na listi želja američkog predsednika koji ne odustaje od napora da istraga Hašogijevog ubistva ne vodi do prestolonaslednika, koga zbog kupovina oružja, prodaje nafte i suprotstavljanja Iranu smatra najbližim saveznikom.