sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:49

Kosovske takse smanjuju privredni rast Srbije

Odluka prištinskih vlasti podjednako ekonomski loša i po njih, jer smo još uvek njihov najbitniji ekonomski partner
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 05.12.2018. u 19:27

Takse, koje su kosovske vlasti uvele na robu iz Srbije, negativno će uticati na privredni rast Srbije, ocenio je juče Ivan Nikolić, koordinator mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju najnovijeg broja ove publikacije.

– Uz pretpostavku da će se odluka Prištine o povećanju takse na srpske proizvode zadržati tokom cele naredne godine direktan negativan efekat na BDP-a ne bi bio zanemarljiv. Ukupna spoljnotrgovinska razmena centralne Srbije sa Kosovom i Metohijom (KiM) u 2017., prema podacima Agencije za statistiku Kosova, dostigla je pola milijarde evra. Izvezeno je robe u vrednosti od 449,9 miliona, a suficit u razmeni je bio 401,7 miliona evra. U slučaju prepolovljavanja ovog suficita privredni rast bi se usporio 0,5 procentnih poena, dok bi u varijanti smanjenja suficita za tri četvrtine, realan rast BDP-a mogao biti niži 0,7 poena. Dakle, 2019. ne bismo završili sa realnim privrednim rastom od 3,5 odsto, kolika je aktuelna procena Ministarstva finansija, već bi on bio za petinu niži.

S druge strane, naša struktura izvoza je takva da takse pogađaju prerađivački sektor. Najveću štetu pretrpeće prehrambena industrija, posebno neke njene grane kod kojih tržište KiM visoko učestvuje u izvoznom saldu. To su industrija šećera, žito-mlinska industrija, proizvodnja stočne hrane, bezalkoholnih pića. Na gubitku će biti i proizvođači građevinskog materijala.

Nikolić je ocenio da je odluka kosovskih vlasti, iako usmerena ka Srbiji, podjednako ekonomski loša i po samu Prištinu. Jer, Srbija je još uvek najbitniji ekonomski partner KiM i to takav za koga se nipošto ne može reći da pogoršava njene razočaravajuće ekonomske performanse.

Iz javno dostupnih podataka Agencije za statistiku takozvane države Kosovo uočava se da je tokom 2011. pokrivenost uvoza izvozom na KiM iznosila samo 13,7 odsto što ukazuje da je njihova privreda izrazito uvozno zavisna. Krajem 2017. ovaj pokazatelj je dodatno pogoršan i već je pao na 12,4 odsto. Uprkos tome, u posmatranom periodu pokrivenost u robnoj razmeni sa centralnom Srbijom značajno se popravila i to sa 2,8 odsto u 2011. na 10,7 odsto.

– Prema tome, netačno je da roba iz centralne Srbije pogoršava saldo trgovinskog bilansa KiM, već je to roba koja se uvozi iz drugih zemalja. Osim toga, za poslednje četiri godine, od 2014. do 2017., plasman robe sa KiM u centralni deo Srbije rastao je prosečno godišnje po stopi od 37,9 odsto, dok se vrednost robe, koja je stizala iz Srbije, uvećavala po stopi od 12,6 odsto. Znači tri puta brže je rastao plasman robe od KiM ka centralnoj Srbiji od vrednosti robe koja se kreće suprotnim smerom – kaže Nikolić.

Značajnost Srbije za KiM je još izraženija kada se posmatra njihov ukupni izvoz u svet. Njihov izvoz se prosečno godišnje uvećava oko sedam odsto te nije teško zaključiti da izvoz robe KiM u centralnu Srbiju od 2014. raste čak 5,4 puta brže od ukupnog izvoza u svet.

– Robu, koja dolazi iz centralne Srbije, KiM ne može da zameni domaćom proizvodnjom jer slična kod njih ne postoji. U kratkom roku, verovatno, ne može se ni nadomestiti uvozom iz drugih zemalja. Kod nekih proizvoda odluka Prištine neminovno će uzrokovati nestašice i rast cena, šverc i sivu ekonomiju – smatra Nikolić.

Kao dokaz ekonomske iracionalnosti mera i njihove političke pozadine koordinator MAT-a navodi da one razaraju CEFTU, a upravo je ona izvozno tržište za KiM, i to za polovinu njihovog ukupnog izvoza. Priština jedino sa CEFTA zemljama popravlja izvozni rezultat i jedino tu ima kakav-takav konkurentni potencijal. Sa svim drugim zemljama je spoljnotrgovinski rezultat poražavajući.

Primera radi, vrednost izvoza KiM u EU tokom 2011. dostizao je 136,4 miliona evra, a u 2016. i 2017. samo 70, odnosno 94,2 miliona evra. U Albaniju izvoz KiM jedva da dostiže 60 miliona evra.


Komentari37
1459f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Navoditi zavisnost srpskog naroda na Kosovu od srpskog izvoza je jedna stvar ali navoditi zavisnost Srbije od izvoza na Kosovo sasvim druga stvar. Prvi razlog je razumljiv drugi sraman.
Vladan
Prebaci proizvode u Rumuniju, trziste od 20+miliona. Ne davite visem ljudi moji.
Радован Јовчић
Какви сте ми ви родољуби у Србији, рачунате привредни раст преко леђа Косова, а као стално причате Косово је Србија. Хоћете ли и њих издати као нас Крајишнике, велики српски родољуви-користољуби из Србије.
Саша
Увести исту забрану и на тај извоз што имају, поготово Албански део. Па кад не буде ни тих 30+ милиона биће белаја. Наравно увек бити спреман на нормализацију односа
jeremija
neverovatno je da svi ponavljaju istu mantru,kao propašće sad albanci,pa on će lako nadomestiti robu iz drugih zemalja,makedonije,albanije,crne gore,a mi ako toliko zavisimo od izvoza na kosovo bolje da nas nema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja