subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.12.2018. u 18:00 Mitar Mihaljica

Samit G-20 – snaga bez moći i kompasa

(Срђан Печеничић)

U Buenos Ajresu 30. novembra i 1. decembra 2018. održan je 13. samit G-20. Po značaju samita i karakteru deklaracije sa tog samita on se ne razlikuje od prethodnih deset samita. Samo su prva tri samita (pogotovo prvi samit, Vašington, 15. novembra 2008) u doba jačanja globalne krize imala konkretne rezultate.

Deklaracija sa prvog samita je odisala konkretnošću i odlučnošću G-20, posebno razvijenih zemalja, da savladaju krizu. I bez obzira na metode i unutrašnje motive aktera G-20, kriza iz 2008. je uspešno ublažena. S obzirom na taj relativni uspeh neki su čak smatrali da  smo u G-20 dobili embrion buduće svetske vlade. Međutim, kako je kriza savladana raznim merama, u narednim godinama deklaracije su postale rasplinute, uopštene i dosadne. Niko ih nije uzimao ozbiljno, a akteri G-20 su se bavili domaćim problemima.

Ni 13. samit niti njegova deklaracija nisu ništa bolji. U okviru teme samita o postizanju konsenzusa za fer i održiv rast posebno su naglašena pitanja budućnosti rada, infrastrukture za razvoj i problemi hrane u nekim zemljama. Značajno je i to što se u deklaraciji navode izazovi savremene tehnološke revolucije,  kao i to što se došlo do saglasnosti da se reformiše STO. U deklaraciji je izostalo žaljenje zbog istupanja SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, gde će napori ostalih zemalja biti nedovoljni. Izostala je bilo kakva kritika protekcionizma koji je u toku, iako je u svim prethodnim deklaracijama  insistiranje na slobodnoj trgovini bila osnovna poruka G-20. Zaobiđena su ključna pitanja današnjice – globalna politička stabilnost, trgovinski ratovi, inkluzivan rast i socijalna kohezija u uslovima tehnološke revolucije, preterana zaduženost većine zemalja, ogromna manipulacija informacijama i monopoli globalnih platformi, retkost pojedinih resursa (voda i sl.).

Kuriozitet je u tome što je sastanak D. Trampa i Si Đinpinga na marginama samita bio glavni, a samit sporedni događaj. Svet je sa zebnjom iščekivao kraj tog sastanka. Tramp je na tri meseca odložio drastično povećanje tarifa na uvoz iz Kine sa 10 (koliko je sada) na 25 odsto, planirano od 1. januara 2019. U okviru tog vremena SAD i Kina bi trebalo da postignu „sporazum”, tačnije da Kina odgovori na ultimatum SAD o ispunjenju odgovarajućih uslova (i to onih koji sprečavaju tehnološki napredak Kine). Priroda sukoba između SAD i Kine (u kome SAD žele da neutrališu Kinu) tiče se liderstva u 21 veku, konkurencije  dva različita ekonomska, politička i ideološka sistema, uloge države u transformaciji ekonomije i društva, stepena otvorenosti ekonomija i visine carinskih stopa, širenja polja uticaja u Evroaziji i indo-pacifičkom okeanu, tretmana intelektualne svojine i „sajber’’ kriminala, manipulacije valutama i drugih pitanja. Svakako,  Tramp mirno čeka 1. april 2019, jer on diktira uslove. T. Ruzvelt poučno kaže: „Kada imaš batinu (tarife –M. M.) u ruci ne moraš puno da vičeš’’.

Poziciju SAD u globalnoj politici i ekonomiji dobro ilustruje izjava bivšeg ministra odbrane D. Ramsfelda. U vreme priprema za napad na Irak 2003. on kaže: „Imali smo izbor: ili ćemo mi promeniti način na koji živimo (što je neprihvatljivo) ili ćemo promeniti njihov način života – i mi smo izabrali ovo drugo’’. Znamo šta je bilo posle. Nedavno je na skupu APEK-a M. Pens, potpredsednik SAD nastavio tu liniju: „SAD neće promeniti svoj kurs (oko uslova za ukidanje tarifa – M. M.) dok Kina ne promeni svoj”. Konačno, u intervjuu za „Volstrit džornal” 26. novembra 2018. Tramp kaže: „Jedini dil koji bi za mene bio prihvatljiv je da Kina otvori svoju zemlju konkurenciji iz SAD. Mene interesuju SAD. One moraju otvoriti Kinu prema SAD. Inače, ne vidim kako da se reši problem”.

Opasnost po globalnu ekonomiju i političku stabilnost u svetu zbog trgovinskog rata čini to što je, prema serioznoj analizi „Ekonomista” od 17. novembra 2018, kapitalizam kao sistem u krizi (50 odsto mladih u SAD i nešto manje u Engleskoj taj sistem ne podržava), što globalni rast usporava, te što se Kina i još neke zemlje nalaze u osetljivoj situaciji. Zbog prelaza u drukčiju strukturu rasta i potrošnje Kina već ima probleme u realnom i finansijskom sektoru (opadanje stope  rasta, visok unutrašnji dug, niska efikasnost nekih državnih preduzeća, neregulisan „bankarski sistem u senci’’, slabljenje juana u odnosu na dolar usled čega može doći do bežanja juana u druge valute).

Ukoliko Tramp proceni da nametnute tarife i druge mere radi sprečavanja transfera visokih i osetljivih tehnologija iz SAD u Kinu daju rezultate, on će svakako povećavati pritisak na Kinu i time uzdrmati ionako labilnu ravnotežu u globalnom ekonomskom i geopolitičkom prostoru. Kina će verovatno pristati na odgovarajuće ustupke prema SAD, ali ona neće menjati svoj osnovni kurs razvoja. Što znači da će se trvenja između SAD i Kine nastaviti bez obzira na to šta će se postići do 1. aprila sledeće godine.  

Doktor ekonomskih nauka

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 
Komеntari0
8cde9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja