petak, 15.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
FORMULE ŽIVLjENjA

Kad roditelj mrzi

Posle vesti o tragedijama koje su izazvali najbliži nad svojom decom, mnogi se pitaju šta nagoni oca ili majku, koji bi trebalo da vole svoje potomke, da počine zločin
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 10.12.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Vest da je otac udarcima usmrtio petomesečnu bebu ili da je majka nožem izbola sedmogodišnjeg sina, pored užasa i zgražavanja, pokreće pitanje u svesti onih koji se ne zadovoljavaju etiketom „roditelj-monstrum” kako je moguće da roditelj, koji bi trebalo da voli svoje dete, počini takav zločin.

Kakvi su to ljudi, da li su zli i gde je njihov roditeljski nagon, zbog kog mnogi drugi roditelji žrtvuju sebe da bi spasli svoje potomstvo?

Iskrivljena svest

Pod pretpostavkom da razumeti motive za ovakva dela ne znači opravdavati ih, izložićemo nekoliko tipičnih subjektivnih razloga iz kojih proizlazi mržnja roditelja prema vlastitoj deci. Za sve njih je tipično da roditelj u svojoj iskrivljenoj svesti sebe doživljava kao detetovu žrtvu, a dete kao agresora.

Kada je rođeno neželjeno dete, roditelj, koji ga ne prihvata, doživljava da mu je ono svojim rođenjem upropastilo život. On ne razmišlja racionalno, već misli da je dete krivo što se rodilo i što mu je promenilo život. Kada je ovaj stav prikriven, on se može izraziti kao brutalno nasilje prema detetu u onim situacijama u kojima dete svojim ponašanjem iritira roditelja. Tada prikrivena roditeljska mržnja izbija na površinu.

Kada osoba nije emocionalno sazrela za ulogu roditelja, kada je „infantilni roditelj”, za nju je svako dete neželjeno, jer joj kvari kvalitet života. Kada je roditelj maloletan ili premlad, on može iracionalno kriviti neželjeno dete da mu je „ukralo” onu mladost koju je trebalo da proživi u mladalačkim zabavama.

Neki roditelji veruju da je dete krivo što ih je svojim rođenjem sprečilo da postignu nešto važno u životu, na primer, da završe fakultet ili da ih je prisililo da se venčaju za osobu sa kojom imaju nesrećni brak. Oni često detetu poručuju: „Bolje da se nisi rodio, jer da tebe nije bilo, ja bih imao srećan život!” Ova psihološka zabrana postojanja je nekada uzrok samodestruktivnih težnji deteta, tj. buduće odrasle osobe.

Postoje roditelji koji odbacuju vlastito dete zato što ono nije ispunilo određeni uslov koji je moralo da ispuni da bi ga roditelj prihvatio. Na primer, posle četiri kćerke, peto žensko dete je „izdajica” svog oca, koji je bio siguran da će dobiti muško dete. U razočaranju, on ga odbacuje, šaljući mu poruku da bi bilo bolje da se nije ni rodilo.

Poseban problem je odnos onih očeva koji misle da im je partnerka bila neverna i da dete nije njihovo. Oni zbog toga ne prihvataju dete i mogu da imaju prema njemu neprijateljski odnos. Danas svoje sumnje mogu proveriti u laboratorijama za genetske analize, gde se ispostavlja da je, od njih pet, četvoro neopravdano sumnjalo.

Čedomorstvo čini majka koja pogrešno razmišlja da mora da izabere između svog i detetovog života. To može biti maloletna devojka koja smatra da bi rođenjem deteta upropastila svoj život i svoju budućnost, ali može biti i žena koja već ima četvoro dece i koja oseća da nema snage da podiže i peto.

Nekada ostavljeni roditelj svoju mržnju prema roditelju koji ga je napustio može da usmeri ka „njegovoj”, a zapravo zajedničkoj deci ili samo ka jednom od dece u kojem „vidi” omrznutog roditelja. Ovakav roditelj pod uticajem „Medejinog kompleksa”, a u simboličkom osvećivanju bivšem partneru može vlastitu decu kinjiti na razne načine, sve do ubistva.

Netrpeljivost i ljubomora

Nekada neprijateljstvo prema deci dolazi od onih koji nisu biološki roditelji, već se nalaze u njihovim ulogama – od maćeha i očuha. Maćeha u detetu vidi konkurenta vlastite dece, kojoj daje prednost. To je poznati motiv različitih bajki u kojima maćeha i njena deca kinje dete. Zla maćeha je arhetip koga treba razumeti kao zastrašivanje dece, šta im se sve može dogoditi ako izgube svoju biološku majku. To pojačava detetov strah od odvajanja od majke i majku čini još vrednijom u očima deteta, što bi trebalo da rezultira većom poslušnošću deteta. Osim što u detetu vidi konkurenta, maćeha (očuh) u detetu može videti i konkurenta sa kojim treba da jednog dana deli nasledstvo. Očuh ili maćeha može postati netrpeljiv prema detetu, jer u njemu vidi lik onog drugog biološkog roditelja prema kome oseća ljubomoru.

Bilo koja od ovih motivacija je toksična za dete i razlog je da se porazgovara sa stručnom osobom.


Komentari5
11565
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Otac sam dva deteta, muška, nad kojima sam ove godine posle razvoda dobio puno starateljstvo. Skoro je stariji sin doživeo od majke da ga okrivi za naš razvod i da mu kaže kako bi bilo bolje da ga nije ni rodila i da ga tera napolje iz stana iako je dete došlo da privede vikend sa njom koji joj pripada... tokom proteklih meseci bilo je raznog i psihičkog i fizičkog nasilja sa njene strane prema njima i nekako sam uspeo da joj se umanji viđanje sa decom ali najgore od svega je što ovakva ponašanja službe pravdaju rečenicom "Pa ona je majka, verovatno je povređena što je izgubila starateljstvo" ili nekom sličnom "definicijom" a vrlo često i pitanjem "Pa ne mislite valjda da bi povredila svoje dete" a onda kad se desi tragedija tada se svi hvataju za glavu i sležu ramenima.
Jelena
Pružite mu utehu i, što je najbitnije, razvijajte mu samopoštovanje i samopuzdanje. Pokušajte zajedno da nadjete opravdanje za mamino ponašanje i reči. Ipak je ona mama a on samo dete.
Preporučujem 9
Sandra
Hvala!! Konacno da se narod informise o ovome,a meni se to I dan danas desava.. manipulacije, iskoriscavanje, kinjenje I svaki vid zlostavljanja vec 46 godina… pokusaji ubistva I samoubistva nekoliko puta! Plus sto je moja majka psihicki bolesnik (bipolar d.) a od oca( razvedeni su) I rodbine me odvojila svojim zlim jezikom… Strahota sto drzava nista ne preduzima za ovakve slucajeve… a deca pate I nose posledice ceo zivot. Veoma je tesko.Hvala vam na ovom tekstu Dr Zorane!!
Seka
Čestitam Sandra na tome što ste uspeli da prepoznate vrednost ovog teksta iako ste toliko dugo žrtva neprihvatljivog ponašanja. Za očekivati je da neko ko ceo život živi u takvim uslovima i postane takav. Još uvek nije kasno da se "izvučete" iz svega toga i živite mnogo boljim životom. Samo napred. Srećno!!!
Preporučujem 12
Ana
Vaša mama je jako bolesna. Sami kažete da je bipolarac. Oni treba da se leče. Ovo društvo je odgovorno za zanemarivanje mentalnog zdravlja. U vašim rečima osećam osudu make iako znate da je jako bolesna. Ljen zli jezik nije njen, već je od njene bolesti, od manije. Kad prođe manija onda je depresija, onda se izvinjava i oseća krivicu. Kada bi se lečili ovakvi ljudi bi kolko tolko imali normalan život, i oni i mi pored njih
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja