utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
BELEŠKE S PUTA: Omsk

Ovde se nekad čuvalo carsko blago

Grad na jugozapadu Sibira razvoj duguje nafti, u mestu živi oko 1,6 miliona stanovnika, a jedna od najvećih ulica godinama nosi ime maršala Tita koji se ovde oženio prvom suprugom Pelagijom
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 08.12.2018. u 12:00
(Фото Ј. Петровић Стојановић)

Nekada se ovde čuvalo carsko blago, danas se crpi crno zlato – nafta. Nekada je bio prestonica kozaka i Bele garde i poslednja linija odbrane od Hitlera. Reč je o gradu Omsku koji se nalazi na jugozapadu Sibira, na oko 2.700 kilometara daleko od Moskve. Proteže se duž reke Irtis, drugi je po veličini grad u azijskom delu Rusije. Tokom postojanja carske Rusije grad je bio sedište generala-gubernatora Sibira, a kasnije tokom Oktobarske revolucije prestonica Rusije.

Preko reke Irtis grad je povezan sa Kazahstanom odakle brodovi dopremaju rude i minerale, ali i naftu. Danas u Omsku živi više od 1,6 miliona stanovnika Rusa, Kazahstanaca i Jevreja, pa ne čudi što u gradu postoji mnogo pravoslavnih crkava i sinagoga.

Utvrđenje u borbi protiv Kirgiza

Spomenik vodoinstalateru Stepanjiku na Aveniji Ljublinski (Foto Piksabej)

Osnovan je 1716. godine. Bio je grad utvrđenja u borbi protiv Kirgiza i Džungarskih nomada, da bi vremenom postao administrativni centar ovog dela Sibira i ogromne stepske regije koja zauzima i deo današnjeg severnog Kazahstana.

Dušu Omska, koga su novinari iz Srbije nedavno obišli, najbolje je upoznao Fjodor Dostojevski. Voleo je da kaže da ga je upravo Omsk proganjao do smrti. I ne čudi ako se zna da je u njemu pisao dok je služio ublaženu kaznu od četiri godine zatvora nakon prvobitne presude da bude streljan. Zatvorska ledena ćelija u kojoj je proveo sve te godine ostala je tamnica i za njegovu dušu i telo, opisao ju je u „Zapisima iz mrtvog doma”.

Iz ćelije je izlazio samo kada je odlazio na obavezan rad u obližnju ciglanu, ali je to ujedno, pisao je, bila i jedina potvrda da je živ jer su uslovi u zatvori bili neljudski. Dostojevski je 1850. godine kao disident sproveden u ovaj zatvor.

Omsk kasnije postaje važan grad i za komunističkog vođu velike Jugoslavije Josipa Broza Tita koji je posle ranjavanja doveden ovde u bolnicu. Starajući se o njemu kao trinaestogodišnja medicinska sestra, Pelagija Belousova zaljubljuje se u njega koji u tom trenutku ima 25 godina i 1918. venčavaju se u crkvi po pravoslavnom obredu.

Babuške, suvenir bez kojeg se ne ide iz Rusije (Foto J. Petrović Stojanović)

Omsk je grad u kome je Broz izučio i metalostrugarski zanat i gde se ponovo vratio 1965. godine da vidi da li ga se iko seća. Makar zbog Pelagije. Vodiči u Omsku pričaju da je tajno došao te godine u Omsk. Čamcem preko reke. Prošetao je gradom, ali kada se uverio da niko na njega ne obraća pažnju, shvatio je da je sve istorija. Danas jedna do najdužih ulica u Omsku nosi njegovo ime.

Omsk je ostao industrijski grad. U Drugom svetskom ratu je bio industrijski oslonac u borbi protiv Hitlera. I danas predstavlja važno železničko čvorište u kome se ukršta i Transsibirska pruga. Godinama je Omsk bio zabranjen grad. Reč je o zatvorenom tajnom gradu u vreme SSSR-a do koga nisu vodili putokazi. Danas se do njega dolazi avionom, vozom ili brodom, bez posebnih dozvola za posetu.

U Omsku je davno, u drugoj polovini 19. veka, živeo i jedan Srbin. Šajkaš, rodom iz Gospođinaca – Atanasije Ječinac, carski austrijski, a potom i ruski oficir. Jedno vreme je predavao i na tamošnjoj Vojnoj akademiji.

Razlog zašto je ovaj grad bio daleko od očiju javnosti bila su, s jedne strane, velika nalazišta nafte, ali, s druge, i vojna industrija koja je tokom Drugog svetskog rata proizvodila tenkove. Neko vreme čak su ga zvali Čikago Sibira jer je davne 1910. godine, dakle pre Oktobarske revolucije, ovde održan najveći sajam poljoprivrede i industrije. Glavnim gradom ovog dela Rusije kojim nisu vladali komunisti proglašen je 1918. godine.

Ovo je danas i veliki univerzitetski grad prepun naučnih i kulturnih institucija. Upamćen je i po tome što je posle raspada SSSR upravo iz Omska poteklo mnogo Abramoviča koji su na polulegalan način kupovali ruske gigante, pa nije čudo što starosedeoci u ovom gradu i danas vole da kažu da je Omsk prestonica ruskih oligarha koje je Vladimir Putin, prvi čovek Rusije, jedini uspeo da prevaspita.

Turiste koji danas dođu u Omsk začudiće što se prodavnice hrane, odeće ili obuće nalaze ukopane ispod zgrada. Kao kada se u neku našu zgradu ulazi u podrum. Kada pitate trgovce zašto su im lokali tako neugledni, odgovaraju – jer je zimi mnogo toplije. Inače, zimi temperature padaju i do minus 40 stepeni Celzijusovih.

Nema menjačnica

U mestu postoji mnogo pravoslavnih crkava i sinagoga (Foto J. Petrović Stojanović)

Ima, naravno, i velikih izloga s robom iz Evrope koja je jeftinija nego u Srbiji, pa se krznene duboke čizme ovde mogu naći po ceni od 50 dolara. Pod uslovom da imate sreću da u nekoj banci hoće da vam zamene zelembaće za rublje, jer ni jedan jedini trgovac u ovom delu Sibira neće da čuje ni za evro, a ni za američke novčanice.

Iako je Omsk danas ogroman industrijski grad s trećom po veličini rafinerijom u Evropi koja se prostire na čak 12 fudbalskih igrališta i koja je u vlasništvu Gaspromnjefta, najvećeg poslodavca ovde, u gradu nema ni jedne menjačnice. Ono što je, takođe, posebno zanimljivo, naročito onima koji imaju predrasude o Sibiru i Rusiji uopšte, jeste što Omsk uopšte ne liči na gradove koje prozapadno orijentisani novinari vole da predstave na način da su puni pijanih Rusa koji se trezne udarajući glavom o zid. Takvih (ne)prilika ovde nije bilo.

Na prvom mestu bi se moglo reći da je ovo grad mladih roditelja s puno dece.


Komentari0
2a57c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja