subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 06.12.2018. u 17:19

Čije su gusle

Albanci tvrde da je to njihov tradicionalni instrument
(Фото Танјуг)

PRIŠTINA – Nakon što je Unesko odlučio da gusle uvrsti na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao deo kulturnog nasleđa Srbije, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i, kako se navodi, nekih drugih zemalja, podneli su toj organizaciji zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li ovaj instrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi, piše Koha.

Deklaraciju je u ime svih zemalja predstavio albanski ambasador pri Unesku Ferit Hodža.

Albanci tvrde, piše portal, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta, prenosi Tanjug.

Tvrdi se, naime, da su Albanija i tzv. Kosovo još pre nekoliko godina pokušali da ovaj muzički instrument registruju u Unesku kao baštinu svog kulturnog nasleđa, ali je taj zahtev odbijen jer Kosovo nije član Uneska.

„Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen je širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. To je albanska lauta. Ali slične pesme pevaju i Sloveni sa instrumentom koji se zove gusle”, navodi portal.

Dodaje se da Crnogorci taj instrument kao Srbi nazivaju gusle.

Navode i da lautu, za Albance, i gusle za Srbe i Crnogorce, koriste u Rusiji, Češkoj, ali i u Arabiji.

Za Rumune su gusle isto lauta, kao za Albance.

„Ali kome pripada ovaj instrument, vizantijskoj ili arapskoj kulturi? Albansko Ministarstvo kulture kaže da je u kontaktu sa crnogorskim, kako bi se i druge zemlje Jugoistočne Evrope uključile u donošenju konsenzusa. Zajednički zahtev ambasadora Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je zato upućen Unesku”, piše ovaj prištinski dnevnik u onlajn izdanju.

Komеntari70
731f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чувене Јанез-паприке
Па јес', крајем лета се сва Словенија црвени од меснате шиље, а у јесен се Љубљаном, Марибором, Цељем, а нарочито Бледом и Порторожом шири мирис печене паприке. Њихова вишевековна кмечка традиција. Неколико тегли ајвара су дали Колумбу пред пут, против скорбута. Било је ту и туршије и, такође њиховог специјалитета, српског пасуља.
Profesor istine
Pevanje uz gusle - odlična je sintagma koja je usvojena i upisana na Reprezentativnu listu Uneska. Bolje mnogo nego samo - gusle. Jer pevanje podrazumeva stihove i pesme, poeziju i narodnu književnost koja se peva. Dakle, Unesko je ustvari upisao našu pevanu i usmenu narodnu književnost kao deo svetske baštine. A pesnici iz naroda su ustvari guslari: Tešan Podrugović, Starac Milija, Filip Višnjić, Slepa Jeca, Slepa Živana, Stojan hajduk, Slepa Stepanija, Milovan Mušikin, Marko Utvić, Starac Raško i mnogi drugi. Ima li većeg dokaza! Srbi na najreprezentativniji način neguju pevanje uz gusle, to jest narodnu poeziju stvaranu uz gusle vekovima. Postoje čitavi ciklusi psama pretkosovskog i kosovskog vremena, i ne samo to, ceo život naš opevan je uz gusle. Nije se slučajno veliki nemački pesnik Gete oduševljaavao radom Vuka Karaxića na prikupljanju srpskih epskih i lirskih pesama. U muzejskoj postavci u Berlinubnalaze se gusle kao naglašeno srpski instrument uz pevanje narodne poezije.
Saimir
Srbi po obicaju podcenjuju sve sta Albanci imaju. Albanski tenor Saimir Pirgu, rodjen 1981. u Elbasanu, je pevao na mnogim vrhunskim operskim kucama sveta pa i sa najslavnijom operskom pevacicom sveta, ruskinjom Anom Netrebko. Naravno da je albanski tenor u potpunosti nepoznat u Srbiji, ali je u Italiji velika zvezda. Ondasnji italijanski predsednik Djordjo Napolitano mu je za zasluge u operi 2014. dodelio italijansko drzavljanstvo! Naravno da on ima dvojno drzavljanstvo, i dalje je ponosan Albanac.
Zivan
Prijatelju ili poarbanašeni brate moj,o guslama pričamo,uključi se! Svaka čast gospodinu Pirgu na uspesnoj karijeri.
stari narodni reper
Gusle i pevanje uz njih je prethodnica moderne rep-muzike. Za oboje nije potrebna muzikalnost; i onaj ko je gluv kao top moze da ovlada guslama, pevanjem uz njih i rep muzikom . Srbija mora po svaku cenu da ima primat na tom terenu!
Данијел
Види што се кукољ отима од гусле. Јаде једне, нисте ви ни дорасли да гусле погледате камо ли да свирате. Да и није Његош ваш или можда Вишњић?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja