četvrtak, 13.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:58

Koridor 10 koštaće 1,4 milijarde evra

Projektovana vrednost iznosila je 1,9 milijardi evra, ne zna se koliko novca potražuju izvođači za naknadne radove, koji nisu bili predviđeni projektima
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 06.12.2018. u 19:00
(Фото Танјуг)

Procena je investitora, odnosno „Koridora Srbija”, da će izgradnja Koridora 10 koštati oko 1,4 milijarde evra. Taj iznos obuhvata sve troškove, počev od projektovanja, eksproprijacije, gradnje, nadzora, nepredviđenih radova, do odštetnih zahteva i obeštećenja graditelja.

U „Koridorima Srbije” ipak napominju da u ovom trenutku, kada su završni radovi u toku, ne mogu da govore o ukupnim troškovima izgradnje auto-puta prema granici sa Makedonijom, odnosno Bugarskom.

– Kada južni i istočni krak Koridora 10 budu gotovi i kada se uzme u obzir ukupan broj odštetnih zahteva i novac isplaćen za naknadne radove, garancije i penale, ali i kontrapenale, koje smo naplatili izvođačima za nepoštovanje rokova, moći ćemo da izađemo sa finalnim troškovima izgradnje Koridora 10 – kažu za „Politiku” u „Koridorima Srbije”.

U ovom preduzeću napominju da se već sada zna da će za neke kreditne linije biti ostvarene značajne uštede. Uštede bi, kažu, bile i značajnije da nepredvidivi i izuzetno složeni geološki uslovi nisu u velikoj meri uticali na značajno povećanje obima neophodnih radova, kažu u „Koridorima Srbije” ne navodeći o kojim uštedama je reč.

Verovatno se misli na deonice Crvena reka – Čiflik i Pirot istok – Dimitrovgrad na istočnom kraku Koridora 10. Prošle godine, kada su završene, javnost je obaveštena da je ušteđeno oko 40 miliona evra jer je sa izvođačima radova ugovorena niža cena od one koja je procenjena pre uzimanja kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 150 miliona evra.

Ovde se nameće pitanje kako je procenjivana vrednost radova na Koridoru 10 i koliko je ona iznosila budući da je služila kao osnov za zaduživanje kod banaka i ugovaranje poslova. Prema podacima „Koridora Srbije” procenjena vrednost celog koridora iznosila je 1,9 milijardi evra. Država je 2008. ugovorila kredite za oba kraka u iznosu od 1,1 milijarde evra sa Svetskom bankom, EIB-om i EBRD-om.

Drugi aspekt je da su izvođači radova na oba kraka koridora podnosili odštetne zahteve za dodatna plaćanja jer je vrednost radova prevazilazila projektovanu i ugovorenu cenu. Recimo za deonicu Srpska kuća – Levosoje, koja se jedino finansira iz budžeta, prvobitno ugovorena vrednost iznosila je 3,3 milijarde dinara. Po tom ugovoru isplaćena je 3,1 milijarda pre obustavljanja radova. Zatim je doneta odluka o sklapanju novog ugovora sa istim firmama u vrednosti od 1,2 milijarde dinara. Ukupna vrednost posla na kraju će iznositi oko 4,3 milijarde dinara, a grčki „Aktor”, koji je gradio deonice Bancarevo – Crvena reka, Crvena reka– Čiflik, Staničenje–Pirot i obilaznicu oko Dimitrovgrada, podneo je odštetni zahtev u iznosu od 23 miliona evra. To je javnost prošle godine saznala na osnovu izveštaja radne grupe Ministarstva saobraćaja za istočni krak Koridora 10.

Koliko ukupno novca izvođači radova potražuju na oba kraka na ime odštetnih zahteva u „Koridorima Srbije” ne daju precizne podatke. Kažu da je reč o standardno dugotrajnim procesima, koji zahtevaju dodatne analize i isplaćivanje naknada po okončanju procesa.

Zoran Đorđević, vlasnik konsultantske kuće „Ju bild”, specijalizovane za upravljanje projektima, kaže da država nije imala dobre projekte, jer su projektanti imali premalo vremena. Na osnovu takvih projekata, koji su evidentno sadržali manjkavosti, konkurisala je za kredite kod svetskih banaka i na osnovu njih je ugovarala poslove.

– Izvođači su to koristili. Da bi dobili poslove konkurisali su sa damping cenama. Uglavnom su konkurisali sa cenama koje su bile 65 odsto od projektovanih. „Alpina” je tu nadmašila sve i išla je čak sa 52 odsto vrednosti. To je suviše nisko i za ovdašnje pojmove – kaže Đorđević.

– Realnost je da država kao investitor ima ograničenja. Da je privatnik na njenom mestu, bio bi dosta agresivniji. Raskidao bi ugovore. Država je morala da balansira između izvođača i banaka. Dovesti novog izvođača je komplikovano. Generalni problem je što se Koridor 10 dugo gradi. Da bi se upravljalo projektima potrebni su mehanizmi. Država je imala loše projekte i neefikasnu eksproprijaciju, ali je iz svih ovih iskustava nešto i naučila – kaže Đorđević.

On ipak smatra da će, kada se podvuče crta, Srbija jeftinije proći nego susedne Hrvatska i Mađarska. Hrvatska je podseća imala aferu sa američkim „Behtelom” i kilometar auto-puta ju je skuplje koštao nego Srbiju, a Mađarska je svoje auto-puteve gradila kroz koncesije pa je morala koncesionarima da garantuje određeni protok saobraćaja i doplaćuje razliku.


Komentari4
7182a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
sta znaci `Држава је имала лоше пројекте`? u srbiji ima par jakih projektantskih kuca, jedna je otpocetka u projektovanju autoputeva, i sad su valjda oni krivi tek tako. kako je pocela demokratija drzava ne narucuje projekte autoputeva blagovremeno. veliki su periodi zastoja u tim aktivnostima ugovaranja priliko izbora, pre i posle, ponekad skoro godinu dana niko nista ne nplanira i narucuje. a tek zorana! pa ona je javno izjavila da je svesno onemogucila jednu projektantsku kucu daugovori dva velika tendera, koja je inace dobila??? pa ko ce da joj projektuje? makedonci ili slovenci? azerbejdzanci. veliku pomutnnju unosi firma koridori. oni svo vreme napadaju usvojena projektantska resenja, menajju ih, zasto bre, ali ne odgovaraju. samo nam jos velja fali da cirkus bude kompletan. ps srpska gradjevina je zasnovana na nemackim standardima, oduvek. i to je dobro.
Sreten Bozic -Wongar
Srbija treba uvesti putarinu . Srbija ne duguje puteve za transport iz Crne Gore i Albanije. Onaj ko koristi puteve treba za njih i da placa. Srbi ne koriste puteve Albanije i Crne Gore, a obrnuto je dozvoljeno na stetu Srbije. Bogastvo Srbije je njena plodna zemlja - Da je ulozeno u poljuprivredu koloko u puteve - Srbija bi ekonomski bila najnaprednija u Evropi.
Aleksandar Panda
Kada smo vec kod izgradnje auto-puteva u Srbiji da li bi neko mogao, u ovoj napacenoj i opljackanoj zemlji, da ispita poreklo imovine bivseg direktora "Koridori Srbije" Dmitra Djurica ( i njegove blize rodbine, da ne bude zabune) koji je bio rukovodilac toga preduzeca od 2012-2017 godine.
bager
Znaci ima novca i za ugradjivanje politicara ,,naknadnih troskova,izmisljenih radova,,nije valjda ce ceo autoput biti uradjen bez trpanja u dezpove ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja