nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 06.12.2018. u 18:58 Slobodan Reljić

Josif Visarionovič između staljinista i antistaljinista

Knjiga Vladimira Karpova je raskošna dokumentaristička proza koja čitaoca vuče kao kriminalistički zaplet

Staljin i Čerčil su antipodi – „ljudi s oprečnim nazorima i crtama karaktera”. Kad su se početkom 1918. saveznici iskrcali u Arhangelsku i Murmansku radi gušenja „crvene opasnosti” i Vinston Čerčil je bio na frontu. A baš je Staljin komandovao trupama Crvene armije koje su „zle imperijaliste” isterale iz zemlje, uprkos tome što je narodni komesar za inostrane poslove „Trocki pokazivao spremnost da radi sa saveznicima... Uvek nam je obezbeđivao ono što smo tražili”, pisao je britanski obaveštajac Brus Lokart, koji je tako dobijao „informacije iz prve ruke o stanju u vladi i o odlukama koje vlada donosi u vezi sa svim pitanjima”. Lokart je „maštao da zajedno s Trockim organizuje veličanstveni puč”. Najveća prepreka toj „ideji izvanrednoj” bio je Staljin. Zato Koba jeste bio Lenjinov izbor za naslednika, ali je to postao kroz jednu od najsloženijih planetarnih političkih (ne)jednačina u novijoj istoriji.

Kad su se u toku Drugog svetskog rata susretali kao saveznici iz nužde, Englez je cinično pitao Kobu da li može da mu oprosti učešće u kontrarevoluciji. Bog oprašta, govorio je generalisimus i nastavljao da traži otvaranje Zapadnog fronta, a što su zapadnjaci odlagali, očekujući da Sovjeti budu toliko izranjavani da padnu na mrtve Nemce. Čerčil je činio sve da Zapad pobedi pobednika nad fašistima, ali Rusi su prvi stigli do Rajhstaga.

Još se nije osušilo mastilo na kapitulaciji 9. maja, a antikomunista je 22. maja 1945. sa W. S. C. – Vinston Spenser Čerčil potpisao plan za rat sa SSSR-om, gde stoji i da je „jedini način da dođemo do brzog uspeha kopnena kampanja koja bi omogućila da se u punoj meri iskoristi naša dominacija u vazduhu – kako taktička, tako i prilikom udara po ruskim komunikacijama”. Treći front nije otvoren, ali Čerčilu nije bio problem da od Jozefa Gebelsa posudi lep pojam „gvozdena zavesa” (nedeljnik „Rajh” 25. februara 1945) i da protiv saveznika Staljina otpočne Hladni rat, objavljen marta 1946. govorom u Vestminsterskom koledžu u Fultonu.

Ipak, u vreme Hruščovljevog pomahnitalog poništavanja svega što je u vezi sa Staljinom, što je prevazilazilo i razmere zapadne propagandne mašinerije, Vinston Čerčil je u Domu lordova decembra 1959. izrekao: „Za Rusiju je velika sreća što je na njenom čelu u godinama teških iskušenja bio takav genije i nepokolebljivi vojskovođa... On je bio istaknuta ličnost koja je sasvim odgovarala surovom istorijskom periodu... Rusiju je dobio sa ralom, a ostavio ju je naoružanu atomskim oružjem. Ne, šta god da pričaju o Staljinu, takve ljude istorija i narodi ne zaboravljaju.”

Da, izgleda da su za ovakvu nepodložnost talasima kolektivnih histerija sposobni samo ljudi od takvog materijala, s koje god da su strane fronta. Proći će četiri decenije dok se u Moskvi ne pojavi „Generalisimus” (2002), knjiga koja će logikom „staljiniste” Čerčila poređati činjenice.

 Impresionira veština kojom pisac upotrebljava javne i tajne dokumente, kao i svedočenja koja su mu lično ispričali savremenici – od ministra Molotova do obaveštajca Ficroja Meklina

Knjiga Vladimira Karpova je raskošna dokumentaristička proza koja čitaoca vuče kao kriminalistički zaplet. Impresionira veština kojom pisac upotrebljava dokumente – javne i tajne, svedočenja savremenika ispričana autoru lično – od ministra Molotova do kolege obaveštajca Ficroja Meklina i ličnih uvida na mestima gde se istorija odigrala. To su hiljade fakata – izveštaja, naredbi, zapisnika, dnevnika – službenih i ličnih, ruskih, nemačkih, savezničkih generala i političara, obaveštajnih službi, partizanskih komandira; tu se generalisimus – koji sebe nikad nije tako zvao – pojavljuje kao urednik prvog broja „Pravde”, ratnik na specijalnim zadacima, snalažljivi praktičar među umišljenim intelektualcima, ali uvek na drugoj strani od trockista; to je defile ličnosti i sukobi interesa i karaktera od Ruzvelta, Hitlera i Ribentropa, do Tita, Kim Il Sunga i Mao Cedunga; pa – generalisimus kao porodični čovek, čitalac i posetilac pozorišta, učesnik na tulumima sovjetskih pisaca; zadovoljena je i potreba onih koje zanimaju spavaće sobe Staljinove dače i jelovnik...

Vladimir Karpov, ipak, nije Čerčil, tako da je pojam „genije” izbegavan, a „nepokolebljivi vojskovođa” prikazan s mnogo ljudskih nijansi. Čerčilovu dijagnozu i u današnjem svetu, pa i u Rusiji, malo ko se usuđuje da izgovori. Osim, naroda!

Još pre deceniju ankete su pokazivale da se mišljenja obrađene javnosti i ruskog naroda drastično razlikuju. Najocrnjeniji vladar je stalno izbijao među vodeće. Konačno, prošle godine je objavljeno kako Rusi biraju Staljina za „najvažniju ličnost u istoriji”. Možda će malo bolje instruirani anketari ili umerenije vreme uspeti da Josifa Visarionoviča spuste na toj tabeli za neko mesto, ali ono Čerčilovo je – zakon istorije.

Nije naodmet reći da je „Generalisimus” knjiga „žrtve staljinističkog terora”. Karpov je 1941. molbom uspeo da Sibir zameni za pakao fronta, gde je postao heroj otadžbinskog rata. Njegova knjiga pomaže narodu da osećaj za istorijsku pravdu ispuni smislom, a propagandnu zlokob stavi u kontekst. Karpov pažljivo trebi istoriju od sumornih stereotipa evnuškog antistaljinizma. Čitalac, u stvari, prisustvuje dizanju Staljina, „koga istorija i narod ne mogu zaboraviti”, a izgaženog od hordi staljinista i antistaljinista. To ne opravdava Staljinova činjenja, ali otvara drugačiji pogled na događaje koji određuju i našu sudbinu.

Komеntari32
35efa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Да пођемо од нашег пакла на Голом Отоку, кога се ретко сећамо, па онда, господо, прочитјте "Један дан Ивана Денисовича" (Сложењицин) па ће те видети да је Сибир био хотел са 3 звездице у односу на ГО. По западном маниру, оно за шта је био одговоран Троцки, иначе западни експонет, пребацује се Стаљину. На "Стаљинским процесима" у Москви био је присутан цео дипломатски кор, по сведочењу америч. Амбасадора Џозефа Е. Девиса који, и сам адвокат, каже да су били коректни и на праву засновани !
Ruslan
Da li vi svi znate a je Staljin u Gradjanskom ratu 1918/22 prvi put spasao Rusiju Da bi zbacili Revoluciju ruski caristicki generali Kolcak, Denjikin i Vrangel pozivaju Zapad u pomoc (SAD, UK, Francuska i Japan), dok je Nemcka se prikljucila sama. U slucaju pobede, svi "saveznici" bi dobili parce Rusije. Medjutim Staljin dobija odlucujucu bitku kod Caricina (Staljingrad) i proteruje sve izvan Rusije. Drugi put Staljin spasava Rusiju kod Staljingrada, a treci put sa proizvodnjom atomske bombe.
Jovan M Dimić
Kako su stvari relativne. Poslednji ruski car kao jedan od tri bliska rodjaka odgovorna za veliki rat je svojim činjenjem ili još bolje nečinjenjem odgovoran za milione zrtava svog naroda i svi ga pominju kao neku zrtvu. Glad nepravda eksploatacija siromaštvo nasilna smrt obeležili su i njegovu vladavinu. Na kraju srušili su ga da kazemo njegovi, a boljsevici koa dugorocno resenje dolaze malo kasnije i sprovode svoju radikalnu ideju u bilo kom smislu svojinskom nacionalnom idejnom itd.. Ko su im neprijatelji kako u Rusiji tako i u svetu. Mislim da se ne može pobrojati . Kako se brane. Uzvraćenom agresijom i to nemilosrdno. Izmedju ostalog koriste i Sibir kao vekovnu tekovinu Ruskog drustva ( nisu ga oni izmislili čak je i Dostojevski bio tamo na robiji). Na kraju lako je komenarisati nesto sto ne poznajemo i braniti stav koji je upitan i pozivati se za poznavaoca. Rusija kao i zemlja Sovjeta je za Zapad nedokuciva i neshvatljiva misterija bila je biće i ostaće. To samo Rusi razumeju.
Mike Kovian
@Zoran: Darvin je izuzetno dobro znao o čemu priča i ušta se upušta! Znao je, a i stalno je bio upozoravan od projatelja, koliko je njegova teorija revolucionarna i opasna po njega i porodicu. A što je još inersantnije, i sam je bio vernik. Kad sudite o ljudima iz prošlosti prva stvar koju morate pokušati jeste da se prešaltate u ta vremena, inače vam je trud objašnjavanja uzaludan. Verskim fanaticima ni danas ne bi bilo teško da ga zbog teorije stave na lomaču.
Miloš
Staljin je jedno od najvećih zala 20 veka. Ispred koga po broju smrtnosti za šta je kriv, direktno ili implicitno, kriv jedino Hitler. Istorijska veličina mu se ne može osporiti, kao ni Hitleru uostalom. Uostalom, šta reći o čoveku koji je javno izjavio "smrt jednog čoveka je tragedija. Smrt milion ljudi je statistika."
Miloš
O čemu vi to? Čovek je ubijao svoje neistomišljenike, i to u najgore vreme. Nema opravdanja za to. Ruski narod bi se sačuvao sa manje krvožednijim vođom.
bogdan basaric
Jedino pod Staljinom, Rusi su bili ponosan narod. Zapad je bio snishodljiv i ponizan,cenili su cinjenicu da je Staljinov vojnik zabio rusku zastavu u rajstag, kao i da je nasledio Rusiju koja je orala sa drvrenim ralom, a za njegovog vakta otisla prva u Svemir. Danasnja dagadjanja, potvrdjuju cinejnicu, da je Staljin, bio veliki drzavnik, koga je bilo vrlo tesko ili gotovo nemoguce , vuci d... za nos. Vetar istorije, pokazuje svu velicinu , JV.Staljina.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja