sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00

Josif Visarionovič između staljinista i antistaljinista

Knjiga Vladimira Karpova je raskošna dokumentaristička proza koja čitaoca vuče kao kriminalistički zaplet
Autor: Slobodan Reljićčetvrtak, 06.12.2018. u 18:58

Staljin i Čerčil su antipodi – „ljudi s oprečnim nazorima i crtama karaktera”. Kad su se početkom 1918. saveznici iskrcali u Arhangelsku i Murmansku radi gušenja „crvene opasnosti” i Vinston Čerčil je bio na frontu. A baš je Staljin komandovao trupama Crvene armije koje su „zle imperijaliste” isterale iz zemlje, uprkos tome što je narodni komesar za inostrane poslove „Trocki pokazivao spremnost da radi sa saveznicima... Uvek nam je obezbeđivao ono što smo tražili”, pisao je britanski obaveštajac Brus Lokart, koji je tako dobijao „informacije iz prve ruke o stanju u vladi i o odlukama koje vlada donosi u vezi sa svim pitanjima”. Lokart je „maštao da zajedno s Trockim organizuje veličanstveni puč”. Najveća prepreka toj „ideji izvanrednoj” bio je Staljin. Zato Koba jeste bio Lenjinov izbor za naslednika, ali je to postao kroz jednu od najsloženijih planetarnih političkih (ne)jednačina u novijoj istoriji.

Kad su se u toku Drugog svetskog rata susretali kao saveznici iz nužde, Englez je cinično pitao Kobu da li može da mu oprosti učešće u kontrarevoluciji. Bog oprašta, govorio je generalisimus i nastavljao da traži otvaranje Zapadnog fronta, a što su zapadnjaci odlagali, očekujući da Sovjeti budu toliko izranjavani da padnu na mrtve Nemce. Čerčil je činio sve da Zapad pobedi pobednika nad fašistima, ali Rusi su prvi stigli do Rajhstaga.

Još se nije osušilo mastilo na kapitulaciji 9. maja, a antikomunista je 22. maja 1945. sa W. S. C. – Vinston Spenser Čerčil potpisao plan za rat sa SSSR-om, gde stoji i da je „jedini način da dođemo do brzog uspeha kopnena kampanja koja bi omogućila da se u punoj meri iskoristi naša dominacija u vazduhu – kako taktička, tako i prilikom udara po ruskim komunikacijama”. Treći front nije otvoren, ali Čerčilu nije bio problem da od Jozefa Gebelsa posudi lep pojam „gvozdena zavesa” (nedeljnik „Rajh” 25. februara 1945) i da protiv saveznika Staljina otpočne Hladni rat, objavljen marta 1946. govorom u Vestminsterskom koledžu u Fultonu.

Ipak, u vreme Hruščovljevog pomahnitalog poništavanja svega što je u vezi sa Staljinom, što je prevazilazilo i razmere zapadne propagandne mašinerije, Vinston Čerčil je u Domu lordova decembra 1959. izrekao: „Za Rusiju je velika sreća što je na njenom čelu u godinama teških iskušenja bio takav genije i nepokolebljivi vojskovođa... On je bio istaknuta ličnost koja je sasvim odgovarala surovom istorijskom periodu... Rusiju je dobio sa ralom, a ostavio ju je naoružanu atomskim oružjem. Ne, šta god da pričaju o Staljinu, takve ljude istorija i narodi ne zaboravljaju.”

Da, izgleda da su za ovakvu nepodložnost talasima kolektivnih histerija sposobni samo ljudi od takvog materijala, s koje god da su strane fronta. Proći će četiri decenije dok se u Moskvi ne pojavi „Generalisimus” (2002), knjiga koja će logikom „staljiniste” Čerčila poređati činjenice.

 Impresionira veština kojom pisac upotrebljava javne i tajne dokumente, kao i svedočenja koja su mu lično ispričali savremenici – od ministra Molotova do obaveštajca Ficroja Meklina

Knjiga Vladimira Karpova je raskošna dokumentaristička proza koja čitaoca vuče kao kriminalistički zaplet. Impresionira veština kojom pisac upotrebljava dokumente – javne i tajne, svedočenja savremenika ispričana autoru lično – od ministra Molotova do kolege obaveštajca Ficroja Meklina i ličnih uvida na mestima gde se istorija odigrala. To su hiljade fakata – izveštaja, naredbi, zapisnika, dnevnika – službenih i ličnih, ruskih, nemačkih, savezničkih generala i političara, obaveštajnih službi, partizanskih komandira; tu se generalisimus – koji sebe nikad nije tako zvao – pojavljuje kao urednik prvog broja „Pravde”, ratnik na specijalnim zadacima, snalažljivi praktičar među umišljenim intelektualcima, ali uvek na drugoj strani od trockista; to je defile ličnosti i sukobi interesa i karaktera od Ruzvelta, Hitlera i Ribentropa, do Tita, Kim Il Sunga i Mao Cedunga; pa – generalisimus kao porodični čovek, čitalac i posetilac pozorišta, učesnik na tulumima sovjetskih pisaca; zadovoljena je i potreba onih koje zanimaju spavaće sobe Staljinove dače i jelovnik...

Vladimir Karpov, ipak, nije Čerčil, tako da je pojam „genije” izbegavan, a „nepokolebljivi vojskovođa” prikazan s mnogo ljudskih nijansi. Čerčilovu dijagnozu i u današnjem svetu, pa i u Rusiji, malo ko se usuđuje da izgovori. Osim, naroda!

Još pre deceniju ankete su pokazivale da se mišljenja obrađene javnosti i ruskog naroda drastično razlikuju. Najocrnjeniji vladar je stalno izbijao među vodeće. Konačno, prošle godine je objavljeno kako Rusi biraju Staljina za „najvažniju ličnost u istoriji”. Možda će malo bolje instruirani anketari ili umerenije vreme uspeti da Josifa Visarionoviča spuste na toj tabeli za neko mesto, ali ono Čerčilovo je – zakon istorije.

Nije naodmet reći da je „Generalisimus” knjiga „žrtve staljinističkog terora”. Karpov je 1941. molbom uspeo da Sibir zameni za pakao fronta, gde je postao heroj otadžbinskog rata. Njegova knjiga pomaže narodu da osećaj za istorijsku pravdu ispuni smislom, a propagandnu zlokob stavi u kontekst. Karpov pažljivo trebi istoriju od sumornih stereotipa evnuškog antistaljinizma. Čitalac, u stvari, prisustvuje dizanju Staljina, „koga istorija i narod ne mogu zaboraviti”, a izgaženog od hordi staljinista i antistaljinista. To ne opravdava Staljinova činjenja, ali otvara drugačiji pogled na događaje koji određuju i našu sudbinu.


Komentari30
0d120
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan M Dimić
Kako su stvari relativne. Poslednji ruski car kao jedan od tri bliska rodjaka odgovorna za veliki rat je svojim činjenjem ili još bolje nečinjenjem odgovoran za milione zrtava svog naroda i svi ga pominju kao neku zrtvu. Glad nepravda eksploatacija siromaštvo nasilna smrt obeležili su i njegovu vladavinu. Na kraju srušili su ga da kazemo njegovi, a boljsevici koa dugorocno resenje dolaze malo kasnije i sprovode svoju radikalnu ideju u bilo kom smislu svojinskom nacionalnom idejnom itd.. Ko su im neprijatelji kako u Rusiji tako i u svetu. Mislim da se ne može pobrojati . Kako se brane. Uzvraćenom agresijom i to nemilosrdno. Izmedju ostalog koriste i Sibir kao vekovnu tekovinu Ruskog drustva ( nisu ga oni izmislili čak je i Dostojevski bio tamo na robiji). Na kraju lako je komenarisati nesto sto ne poznajemo i braniti stav koji je upitan i pozivati se za poznavaoca. Rusija kao i zemlja Sovjeta je za Zapad nedokuciva i neshvatljiva misterija bila je biće i ostaće. To samo Rusi razumeju.
Mike Kovian
@Zoran: Darvin je izuzetno dobro znao o čemu priča i ušta se upušta! Znao je, a i stalno je bio upozoravan od projatelja, koliko je njegova teorija revolucionarna i opasna po njega i porodicu. A što je još inersantnije, i sam je bio vernik. Kad sudite o ljudima iz prošlosti prva stvar koju morate pokušati jeste da se prešaltate u ta vremena, inače vam je trud objašnjavanja uzaludan. Verskim fanaticima ni danas ne bi bilo teško da ga zbog teorije stave na lomaču.
Miloš
Staljin je jedno od najvećih zala 20 veka. Ispred koga po broju smrtnosti za šta je kriv, direktno ili implicitno, kriv jedino Hitler. Istorijska veličina mu se ne može osporiti, kao ni Hitleru uostalom. Uostalom, šta reći o čoveku koji je javno izjavio "smrt jednog čoveka je tragedija. Smrt milion ljudi je statistika."
Miloš
O čemu vi to? Čovek je ubijao svoje neistomišljenike, i to u najgore vreme. Nema opravdanja za to. Ruski narod bi se sačuvao sa manje krvožednijim vođom.
Preporučujem 3
bogdan basaric
Jedino pod Staljinom, Rusi su bili ponosan narod. Zapad je bio snishodljiv i ponizan,cenili su cinjenicu da je Staljinov vojnik zabio rusku zastavu u rajstag, kao i da je nasledio Rusiju koja je orala sa drvrenim ralom, a za njegovog vakta otisla prva u Svemir. Danasnja dagadjanja, potvrdjuju cinejnicu, da je Staljin, bio veliki drzavnik, koga je bilo vrlo tesko ili gotovo nemoguce , vuci d... za nos. Vetar istorije, pokazuje svu velicinu , JV.Staljina.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
Branislav
Imali smo priliku da uživo gledamo kako je zapadna propaganda od Miloševića pravila čas čoveka mira i stabilnosti na balkanu a čas balkanskog kasapina. Isti obrazac je korišćen i u slučaju Staljina. Kada im je bio od koristi, hvalili su ga kao važnog saveznika. Kada im je predstavljao problem, stvarali su od njega zver. Za vreme gulaga i čistki u kojima su nastradali mnogi nevini ljudi je ukupno izgubilo život 1,6 miliona zatvorenika u toku 16 godina. Tu su uračunati kako ubijeni od vlasti, tako i oni koji su stradali od bolesti, ubijeni u kriminalnim obračunima, umrli prirodnom smrću, stradali u begstvu, nesrećno nastradali itd... A nas je drug Tito zajedno sa partijom učio kako je Staljin pobio 20 miliona ljudi, dok je sam likvidirao desetine hiljada nevinih.
Mike Kovian
Ne tvrdim da nisu. Ja se držim one (japanske, čini mi se): Ako veruješ u sve ono što pročitaš, bolje je ne čitati! I posle Hruščovčljevog, inicijalnog, otkrića ko je Staljin u stvari, u početku je bio šok, krenulo se sa dokazima, preživelim svedocima itd., a onda je sve naglo stalo - pogodite zašto! Zatim je usledila "kontra", a sluđeni Ruski narod više nije znao kome da veruje. Mnogi su bili oslobođeni robije da bi ponovo bili poslati u nju! Posle Gorbačeva i Jeljcina i sa Mitrohinovom arhivom u rukama Zapada, istina je ugledala svetlost dana, ali opet na kratko. Putin je zatvorio sve arhive. Ali "šteta" je već učinjena. Pročitao sam o Staljinu 5-6 knjiga, sve od poznatih zapadnih autora, koji su i sami bili ili ostali levičari. Pokušao sam i sa dvojicom Rusa, a jedan je čini mi se bio baš Karpov, ali nije išlo. Bilo koju stranu da zastupaju toliko su isključivi da im je sam pokušaj spinovanja tragikomičan. Slično je, nažalost, i sa srpskim novoistoričarima.
Preporučujem 2
Branislav
Mr Mike, navedeni podaci su reziltat istraživanja državne komisije Ruske federacije.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Sreten Bozic -Wongar
Stalji je 1941 poslao Mihameda Golubovica u Beograd da likvidira Tata ali su komunisti o tome obavestili Gestapo koji je mucenickom smrcu ubio Golubovica.
Mike Kovian
Staljin je pokušavao 5 puta da likvidira Tita. Ja nemam pri sebi laptop na kome inače čuvam podatke (sa kontekstom, imenima ljudi i knjiga na koje se pozivam) do kojih mi je stalo, pa vam sada ovo iznosim po sećanju. Nakon Staljinove smrti oformljena je komisija koja je istraživala okolnosti pod kojima je on umro. Član te komisije je izjavio da su u fijoci njegovog radnog stola našli samo dve stvari, DVA PISMA. Jedno od Lenjina (ono čuveno) i drugo od Tita u kojem ga "moli" da prestane sa slanjem atentatora jer je već petoro njih uhvaćeno. Na kraju ga upozorava da će ga, ako tako nastavi, primorati da i on pošalje svoje ljude u Rusiju sa istim ciljem! Savetumem vam da pokusate da malo pretražite Inetnet, jer mora da postoji nešto od toga. Ja sam ovo čitao pre nekih 9-10 godina, i sećam se da je autor knjige komentarisao ceo slučaj kao maltene obračun mafijaških bosova, ali je i naglasio da je Tito bio jedina osoba koja mu se usprotivila i stala živa! Ako rog laže... itd.
Preporučujem 0
Felipe
Rodoljub Čolaković, koji je inače važio za Golubićevog prijatelja je obavestio Broza a ovaj Gestapo.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja