nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:30

Kelemen i Beogradska filharmonija

Autor: B. L.petak, 07.12.2018. u 12:35
Славни виолиниста Келемен (фото: БФ)

Violinista Barnabaš Kelemen nastupiće ponovo posle jučerašnjeg koncerta večeras u 20 časova sa Beogradskom filharmonijom, pod upravom Gabrijela Felca, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Publika će biti u prilici da čuje virtuozni koncert za violinu Sen-Sansa, a na programu su još dela Betovena i Janačeka. Barnabaš Kelemen, koji poseduje „urođenu muzikalnost i tehniku najvećih”, nastupao je u najznačajnijim koncertnim dvoranama sveta. Umetnik će svirati na Eks-Deneš Kovač Gvarneri violini iz 1742. godine koju mu je na korišćenje ustupila država Mađarska. Šef-dirigent Gabrijel Felc dirigovaće ovaj program u znaku slobodarskih ideja, a veče otvara Betovenova „Leonora br. 3”, koja predstavlja muzičku srž opere „Fidelio” čiji je zaplet zasnovan na oslobađanju protagoniste iz političkog zarobljeništva. Veličanstvene fanfare iz Janačekove „Simfonijete” su takođe tu, a ovo delo je napisano za Sokolski pokret – gimnastički festival koji je slavio mladost, sport, ali i nacionalnu pripadnost koju je Janaček promovisao čitavog života.

Novost je i to da je objavljen prvi kompakt disk Beogradske filharmonije i šefa-dirigenta Gabrijela Felca, snimljen za međunarodno tržište – nemačku izdavačku kuću „Drajer-Gajdo”, i to sa monumentalnom simfonijom „Ilja Muromec” Rajnholda Glijera.

– Orkestru je potreban kompakt disk kao svojevrsna ocena nivoa na kojem se nalazi. To je za nas veoma važno i ponosan sam što je na našem prvom zajedničkom izdanju Glijerovo delo. Dugo sam tragao za ovim rešenjem jer nam je potrebno kvalitetno i interesantno delo, ali koje predstavlja iznenađenje i nešto novo na tržištu. Ovo je velika šansa za orkestar zato što je izdavačka kuća za koju snimamo veoma zastupljena na američkom i japanskom tržištu – istakao je Felc koji je za „Drajer-Gajdo” do sada objavio 17 kompakt diskova.


Komentari2
43cfe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Sloboda? Istorija muzike je toliko REDUKOVANA da je zapravo LAŽNA. Jedna od brojnih podvala je da je "La Marseillaise" (1792.) stvorio Claude Rouget. Jeste je on napisao ali tako što je "iskopirao" "Tema e variazioni in Do maggiore" (1781.) od velikog poznatog violiniste tih vremena Giovanni Battiste Viottija (čak i direktora mnogih muzičkih pozornica Pariza i Londona); uzgred njegov stil (kao i stil Andrea Luchesija) se čuje u delima Betovena i Kramera (Johann Cramer – muzički "bilzanac" Betovena, klavirki koncert br. 5). Slično Mocart je napisao "La finta giardiniera"(13.01. 1775.) ali gle slučajnosti Pasquale Anfossi "La finta giardiniera" (26. 12. 1773). Ili uporediti kako je "Don Giovanni Tenorio" Đuzepea Gacanige ( 5.02. 1787.) evolucijom postao Mocartov "Don Žuan" (29.10. 1787)! Umesto stereotipova i snobovskih novotarija (prvi CD Beogradske filharmonije: „Ilja Muromec“) oživite brojne neopravedno zaboravljene muzičke bisere.
Prag
"Величанствене фанфаре из Јаначекове „Симфонијете” су такође ту, а ово дело је написано за Соколски покрет" .... Za češki Sokolski pokret!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja